(mojoj Srbiji)
Ustani, zemljo moja,
k’o i toliko puta
kad su te ispod skuta
krvave rane pekle.
U dušu čemer zatvori,
boli u veru pretvori,
za sutra molitvu piši
od suza, što danas su tekle.
Ustani, zemljo moja!
Ti bar znaš kako je to
kad ti se potpiše zlo
na jutra i na noći.
I ne sumnjaj u sebe.
I ne sumnjaj u nas.
Gledaj…! Razdanilo se!
I sunce će ubrzo doći…
Ustani, zemljo moja!
Olistaj, ozeleni!
Otvori krila šuma
i polja zelena svoja
da iz njih korov vadimo,
da život u njih sadimo,
rame uz rame da radimo…
USTANI, ZEMLJO MOJA!
Jelena M. Ćirić
Сине наш драги;
Твоја пјесма тјера срце,
да јаче куца
у трептају бола и раости.
Тјера тврду стијену
да и она пуца.
Видим витеза,
како на коњу јаше
и озарен срећом ,
дјевојци у пољу маше.
А она с цвијетом у коси
трчи и воду му носи.
Домовино моја,
и кад ти је лако
и кад ти је тешко,
Ми смо дјеца твоја
племе витешко.
Briljantno! Kakva moćna pesma, Hvala mladoj dami što nam je ovakve divne stihove podarila
„Gledaj…! Razdanilo se!
I sunce će ubrzo doći…“> BRAVO.. :)>
Jela legenda