Zdravko Krivokapić je izjavio da neće prisustvovati ustoličenju Joanikija 5. septembra na Cetinju zato što „ne želi svojim prisustvom da da bilo kakav negativan povod“. Ne znam da li se Krivokapić seća da je ovu odluku, sigurno ne slučajno, doneo i saopštio baš na godišnjicu od izbora putem kojih je došao na vlast. Izgleda da je važno da se on ustoličio, a za mitropolita ga baš briga, jer što bi se baktao po Cetinju kada je on od SPC dobio ono što je hteo.
Čemu sad pevanje srpskih pesama, ljubljenje ikona i celivanje ruku raznih vladika kada nije kampanja u toku. Treba ga pitati za dve ili dve i po godine.
„Mi svi imamo karakteristike koje su genetski usađene u našim funkcionisanjima, a osobine su inat i hrabrost. Ja bih zamolio da tu hrabrost zaboravimo, jer je treba pokazati negde drugo i da ovoga puta upotrebimo one velike vrednosti koje svi imamo, a to su poverenje, poštovanje drugoga i pravičnost.“ Nisam baš siguran o čemu Krivokapić govori, jer ako sad nije vreme za hrabrost, ne znam kad će biti. A inat, naravno, koristi. Iz sve snage tera inat onima koji su glasali za njega, kao da želi da pokaže da on nije onaj isti čovek od pre godinu dana, ono svetlo, uzdanica, pošteni i hrabri čovek, profesor, na koga su se svi oslanjali i u kome su videli izlaz. Danas, samo godinu dana nakon te iluzije, izlaz vidimo kao zamandaljena vrata, multi-lok egoizma, neodlučnosti i poslušnosti.
Krivokapić priča o poštovanju drugoga ili drugih, a zaboravio je da bi morao da ispoštuje one ljude čije je glasove dobio i one reke vernika koje su se razlivale po Crnoj Gori. Pravičnost? O kakvoj pravičnosti on govori? Pa zar se na Cetinju nikada ranije nije ustoličio nijedan mitropolit? Treba li odustati od viševekovne tradicije zato što ona nekome smeta i uklopiti se u potoke i osoku nastalu juče? Koga to Crnogorci ne poštuju kada postavljaju svog mitropolita? Miraša? Pa taj čovek nema ni samopoštovanje, a kamoli da poštuje nekog drugog.
Bilo bi fer, ukoliko ne grešim, a voleo bih da grešim, da Zdravko izađe pred svoje glasače i kaže da on jednostavno ne može da se bori sa nalogodavcima i da se prevario kada se zaleteo na politiku kojoj nije dorastao.
Narod, gospodine Krivokapiću, narod je onaj koji vas je izabrao i koji treba da zastupate, a vaše religijsko opredeljenje, za koje više nisam ni siguran da nije bilo samo političko, ne sme da bude potisnuto zbog nečijih drugih uverenja. Kakav to čovek, navodni heroj i jedan od glavnih ljudi u državi, uzmiče pred demonstrantima i između Boga i revizionista bira revizioniste?
Čak će i Milo Đukanović biti na Cetinju 5. septembra, pa i Nenad Čanak, iako na suprotnoj strani, ali barem vidimo da od njih uvek znamo šta možemo da očekujemo. To je, opet, na neki vrlo čudan način, više fer i za poštovanje od vaše odluke, jer nas oni nikada neće prevariti. Uvek će uraditi ono što je najgore po crnogorski narod, tačnije po Crnogorce koji sebe smatraju decom SPC, i to se neće promeniti.
Kad smo već kod stolice, jedno je ustoličiti se kao predsednik, a drugo je ustoličiti se od straha.
autor:Milan Ružić
