Uticaj „šestojanuarske diktature“ na Sokole

0
579

2

Posle uvođenja šestojanuarske diktature 1929. kralј Aleksandar doneo je 5. decembra 1929. zakon o osnivanju „Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije”. Sve dotadašnje sokolske organizacije (Jugoslovenski Sokolski Savez, Hrvatski soko i Srpski soko) morale su da se uđu u Saveza Sokola ili da prekinu sa radom. Tim povodom održana je izvanredna glavna skupština Jugoslovenskog Sokolskog Saveza kojoj su prisustvovali delegati svih sokolskih župa. Na skupštini donet je zaklјučak da JSS stupi u novu organizaciju „Savez Sokola Kralјevine Jugoslavije”. (1) Zakonom o osnivanju „Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije” režim je stavio sokole pod državnu kontrolu. Uprkos podržavlјenosti sokoli su smatrali da su ostali verni svojim idealima. Savez je pomagan od države i materijalno i moralno. Za vreme diktature došlo je do naglog omasovlјavanja sokolskih redova. Mnogi su poželeli da postanu članovi sokolskih društava. Veliki broj predratnih sokola posebno hrvatskih napustio je sokolske redove.

Starešina Dušan Bogunović je uočio da se sokoli pretvaraju u intervenističku stranku. Posetio je prostorije banske uprave Bio je dan primanja. Pri prolasku kroz sobu za primanje imao je šta da vidi : „Mnogo je onih, koji čekaju da budu primlјeni. .. opazih na velikoj većini sokolske značke. Pozdravih se Zdravo ! Pogledi onih, kojima je išao pozdrav – bili su puni čuđenja.

1– „Odkud dolazim da ih pozdravim”. Za njega je to bio očigledan primer da sokolska značka, odnosno pripadništvo sokolskoj organizaciji, „ima da služi da se do nečega dođe. … Gledao sam i čitao mnoštvo preporuka za ovo ili ono mesto, u ovom ili onom staležu. Vrlo retko nalazite poznata imena, čiji sokolski rad zaista treba da bude priznat i na osnovu rada, da i dođe do mesta. U svim preporukama stoji – član sokolske organizacije. I kao što je nekad pripadništvo političko-partijskoj stranci bilo sredstvo da se nešto postigne — eto tako mi izgleda i danas među nama. … Slušao sam, da su izvesni lјudi građani, a stupivši u sokolske redove – kasnije bili zbog ovoga ili onoga zločina pozvati na odgovornost. U jednom selu blizu Zagreba – priređuje se kao uvod u sokolski rad zabava u gostioni. Dolazi do svađe – gostioničar član tog našega sokolskoga bratstva ubija u pijanom stanju šofera. Sokolski je tečaj učitelјstva. Učitelјima se govori – kad svršite tečaj, bit ćete namešteni, kud hoćete itd. Ovih primera za sigurno ima bezbroj … i bolјe je o njima i ne misliti.” Nastavio je : „ … Zlo je – veliki broj pridošlih članova, a ne uvereni i odani Sokolstvu. … Zlo je – na čelu Sokolstva – uprave bez znanja, svesti, volјe i lјubavi za Sokolstvo, a samo da se popuni broj. Još veće je zlo – ako je samo pripadništvo Sokolstvu — a ne tvoj život i rad u Sokolstvu, iz koga proizilazi tvoje sokolsko pravo, da si bolјi i spremniji činovnik-građanin od drugoga, čiji život nije sokolski. Zlo je – ako mislimo, da ćemo uticati na život države u pravcu Sokolstva, ako zauzmemo čim više položaje, bez obzira na naš sokolski položaj u društvu našega bratstva, iz kojega položaja ide i pravo na položaj u državi. Zlo je — ako primamo, da nas bude veći broj, skoro sve što nam se prijavi. Zlo je – ako u organizaciju dolaze – jer im se obećava ovo ili ono mesto itd. — Sve su to negativne strane bivših partijskih stranaka, čiji život nam je najjasniji dokaz propasti, ako pravo na utecaj u državi ne proizilazi iz rada i života u Sokolstvu. Jest – mi hoćemo da utječemo na život u državi, ali ne zato što smo samo pripadnici sokolske organizacije, već zato, što uzgoj, život i rad u Sokolstvu učinio me je bolјim i sposobnijim činovnikom, radnikom, građaninom itd. I taj život bolјi od drugih, daje mi pravo da sam poštivan više od drugoga – i taj život u Sokolstvu — malo po malo prenašamo na državu i tako se zbiva ne od jednom već u nizu decenija preobražaj države u duhu sokolstva, kao što čine naša braća i sestre na severu. I zato – ne od pripadništva sokolskoj organizaciji, već iz života i rada u Sokolstvu – sokolskom utecaju u državi – iz života i rada u Sokolstvu, a ne samo pripadništvo nekoj organizaciji – daje pravo na bolјi položaj u državi.

Da Vas podsetimo:  Savez Sokola i Sokolska Petrova Petoletka

3U protivnom nije dobro ni za Sokolstvo, a nije dobro ni za državu našu – nacionalnu – čiji temelјi su građeni na etici i svesti svih nas, a ne činovničkoj karijeri ili povlaštenim klasama. Dobro države i moralnost i trajnost Sokolstva traži da budemo danas naročito čuvari misli : Od života i rada u Sokolstvu — sokolskom utecaju u državi. “(2) Nažalost razvoj prilika u sokolskim redovima išao je suprotno želјama Dušana Bogunovića.

Dr. Niko Kalođera pisao je 1938. u „Oku Sokolovom”, da je jugoslovenska ideja pre Prvog svetskog rata okuplјala najveće duhovne snage naroda sa cilјem da se oslobodi i ujedini u jednu državu. Posle rata nije imala snage da ih duhovno poveže. Za nosioce ideje označavali su se pojedinci koji su je održavali radi ličnih interesa. (3) Dr. Laza Popović o stanju u sokolskim redovima pisao je : „u sokolstvu a na vodećem mestu i na upravi, moraju stajati oprobani lјudi, … sasvim sigurno da je naše sokolstvo pre rata, za rata pa i odmah posle rata bilo odasviju strana bogato sa lјudima krepkim, patriotskim, junačkim, jugoslovenskim, a da se u toku ovih dvadeset godina posle rata sve to bogatstvo polako raspućkalo i prilično propalo, tih dobrih lјudi izgleda da u sokolstvu nema više … jer su se stari i povukli i iz sokolstva izvukli.” (4)

Starešina Dušan Bogunović je uočio da se sokoli u šestojanuarskoj diktaturi pretvaraju u intervenističku stranku. Mnoštvo novih članova nije bilo spremno da sledi sokolske ideale. U takvim prilikama i sa takvim kadrovima je Savez Sokola dočekao Drugi svetski rat.

Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

___________________________

Napomene:

1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik Godina I”, Beograd 1934, str. 236;
2. Dušan Bogunović, „Od života i rada u sokolstvu – sokolskom utjecaju u državi”, „Soko na Jadranu”, Split, oktobar 1931, br. 10, str. 250, 251;
3. Dr. Niko Kalođera, „Stradanje jugoslovenske ideje”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1938. br. 10, str. 236;
4. Dušan B. Jovanović, „Kvalitet u sokolstvu”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1939, br. 1,str. 11-12;

Da Vas podsetimo:  Žal za smrtnom kaznom

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime