Danas je tek treći dan od kako se nalazim u kućnom pritvoru – ON je saopštio da se uvodi apsolutna zabrana izlaska licima starijim od 65 godina, a ja sam već popizdeo. Neću da pišem o tome, jer ovako kako se osećam svašta ću da kažem, a onda eto ti još većeg belaja. Neće OVI da hapse njihove – biće ono: nedam …, a ove ko što sam ja će da love, sa zadovoljstvom, jer mi smo …
Odgledao sam ponovo na internetu Utisak nedelje Olje Bećković od 15.3.2020. i neću reći ništa novo – nedostajale su nam ovakve emisije. Nije lako voditi ove emisije ni u „normalno“ vreme – svake nedelje naći na aktuelnu temu tri interesantna gosta, a kamoli sad kad su nam pune uši korone. A korona, ovde i sada, nije zahvalna tema. Moglo bi se na tu temu mnogo pitanja postaviti ali rekoh gore, danas neću o tome.
* * *
Gosti su ove nedelje bili dramaturški interesantni, što je takođe značajno, jer kako drugačije zadržati pažnju gledaoca puna dva sata. Ali da ne bi, već na početku, ispalo da ja sebi dajem za pravo da ocenjujem druge, te da je to i glavna poenta ovog teksta, reći ću odmah imoj krajnji utisak – svi se učesnici deklarišu kao opozicija, a ne mogu da se slože ni oko najosnovnije stvari: bojkot izbora ili izaći na izbore. A koju god da je od ove dve opcije izabrala i iza nje jedinstveno stala, bio bi to veliki udarac za ove na vlasti.
U varijanti bojkota i jedinstvene kampanje o tome, verovatno na izbore ne bi izašlo više od 30 – 40% glasača, što analitičari ocenjuju kao uspeh bojkota. Stoji činjenica da prema Zakonu o izboru narodnih poslanika ne postoji donji prag o validnosti izbora, ali sa aspekta legitimiteta izbora bio bi to veliki minus, koga bi morali da budu svesni i oni spoljni faktori koji se očito pripremaju da preseku ovo sa Kosovom, pa se ubiše pričajući o tome kako bojkot nije demokratsko rešenje.
U varijanti izlaska na izbore i jedinstvene kampanje o tome, udružena opozicija bi po mojoj skromnoj proceni osvojila najmanje tridesetak posto glasova i to bi u Skupštini već bio značajan faktor sa kojim ne bi moglo da se mlatara ovako kao sada – ni od strane ovih iz zemlje ni od onih emisara koji nam dolaze iz inostranstva. Još bi veći haos (u redovima vlasti) to napravilo u lokalu – ne bismo, kao sada, imali samo tri opštine u zemlji u kojima je na vlasti opozicija. A to bi onda, zajedno sa onim u Skupštini, ozbiljno uzdrmalo ovu vlast, ne samo za početak.
* * *
Nažalost, a na radost ove vlasti, od udruživanja opozicije, čak i na tom osnovnom pitanju, nema ništa. Pokazije se ponovo ono staro – svi se nadaju da će kad, tad, Vučić morati da ode, na ovaj ili onaj način i njima je najvažniji njihov međusobni rejting, zbog buduće raspodele vlasti, sve jedno kad će do toga doći. Takvi su bili i ovonedeljni gosti Olje Bećković.
Najinteresantniji od njih bio je onaj, ako nisam neupućen, javnosti i najmanje poznat – Đorđe Žujović. On je, kako reče, i dalje član LDP-a, iako je svojevoljno izašao iz njegovog predsedništva, jer ima neke stavove koje zastupa individualno bez obzira na to da li će ga njegova partija u tome podržati ili ne, što on od nje i ne traži. Kasnije će se tokom daljeg izlaganja čuti da su ti stavovi i prilično revolucionarni i da dobrano odudaraju od stavova Čede Jovanovića, koji je kao što je poznato i dalje lider LDP-a. A on, Žujović, ostaje i dalje vojnik te partije, jer nije iz krajeva gde se drugovi i prijateli izdaju. Vrlo je rečit i na „prvu loptu“ čovek bi rekao da govori prave stvari, toliko hrabro i otvoreno da naliči na Servantesovog Sanča Pansu, koji se bori protiv vetrenjača, dok na drugoj strani – sudeći prema žestokim optužbama protiv ostala dva učesnika – takođe opozicionara, koji zbog toga bivaju i „šokirani“ i „uvređeni“, moglo bi se reći i da je čovek zadatka – pitanje je čijeg?
Onaj „šokirani“, Nenad Konstantinović, koji ovde zastupa novoformirani pokret „21“ (Srbija 2021) je advokat po struci, dugogodišnji poslanik – predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije koji nema običaj da navraća i na sednice Skupštine, a koji se, po rečima Žujovića, bavi i drugim – konsultantskim poslovima, sve u režiji čuvenog Bebe Popovića koji je i sponzor pokreta „21“- Bebino „čedo“, naglašava Žujović. Konstantinović naravno sve to pobija onim advokatskim – pobijam tužbu u celosti. Pokret „21“ hoće da izađe na izbore (isto kao LDP Čede Jovanovića, čiji je Žujović još uvek član), kaže da idu po zemlji Srbiji i okupljaju grupe građana – ima ih već skoro u svim opštinama, koji hoće na izbore, ali ne znaju za koga da glasaju.
A onaj „uvređeni“, Miloš Jovanović, docent Pravnog fakulteta u Beogradu, novi predsednik DSS-a, partije koju je nekad vodio čuveni, a vazda neobavešteni Vojislav Koštunica. Ovde zastupa pokret „Metla“ – čiji je član predsedništva, pokreta, koji, kako mu i samo ime kazuje, treba da počisti brlog na političkoj sceni Srbije, pa sa tim zadatkom i oni hoće da izađu na izbore. Sem tog pokreta i tog zadatka, ništa ga drugo ne interesuje, pa ispada da je i om, kao i pomenuti mu predak – autista. Mnogo priča, toliko da čak ni voditeljka od njega ne može da dođe do reči. Kaže da građani treba da se uozbilje i prihvate odgovornost, ali ne kaže kako građane animirati, posebno one koje Vučić iz dana u dan uspešno animira. Veliki je protivnik društvenih mreža – lako je sedeti i mudrovati preko tvitera i fejsbuka, kaže da je čak i Jovo Bakić, jedno vreme „junak društvenih mreža“, shvatio da bez političke organizacije ne može ništa da se uradi, a ne pada mu na pamet da jedno drugo ne isključuje, te da bi političke organizacije trebale da iskoriste potencijale društvenih mreža (pokret „Žutih prsluka“ sa kojim Francuzi ne znaju kako da izađu na kraj je, na primer, organizovan preko društvenih mreža), da ih organizuju i usmere individualne potencijale koji se tamo ispoljavaju, te da bi to mogao da bude jedan od značajnih načina animiranja građana, čemu inače toliki značaj pridaje. Ne, za njega veći učinak u tom smislu ima jedno njegovo učešće u diskusiji na Pinku 3, iako je Vučić prema objavljenim podacima na tom istom Pinku, i to Pinku 1, gostovao za pet meseci 35 sati. „Profesore“, pali ste. Ta vaša metla je premala, pogotovu ako vas drugi ne interesuju – onako za po kući, bar da jre brezova pa da zahvatite nešto i spolja.
Dakle sva trojica su iz opozicije – partija, odnosno pokreta koji izlaze na izbore, a jedan drugom „oči povadiše“. Ima ona narodna – Ne pada sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaže svoj trag. Ovi su ga pokazali i u tome je značaj Utiska nedelje.
Dragiša Čolić
Gospodine Dragiša Čoliću, dozvoljava li taj Vaš „kućni pritvor“ (izolacija), pored ostalog, i da nešto i napišete? Kao redovni čitaoci portala Koreni, navikli smo da čitamo Vaše elokventne tekstove pune isričavog humora koji nam je i te kako potreban u ovom sumornom, vanrednom stanju! Pa, javite nam se, kad kod kuće obavite redovne kućne poslove (i radne zadatke). Bilo bi nam drago da uskoro vidimo i procitamo neki Vaš novi aktuelni tekst!