Uskoro nas očekuju „izbori“ i neminovnost uzavrelih strasti, nadanja, očekivanja i još po nečega. Postavlja se pitanje da li mi uopšte možemo da govorimo o bilo kakvim izborima i da li oni imaju smisla. Pre svega treba reći, odnosno stalno ponavljati da je Srbija okupirana zemlja od strane Zapada. Da je velikim parama i logistikom, a kroz petooktobarski puč postavljen sistem sa strane uz desetine miliona dolara, kako od domaćih izvršitelja, tako isto i od ljudi koji su ubacivani sa strane. Oni koji su nas okupirali su napravili igru u kojoj jedino oni mogu biti pobednici, a uz uvek lako pronađene domaće izdajnike koji samo služe da izvršavaju volju stranih ambasada. Srednjovekovne spahije ili kvislinzi modernog doba, kako se kome više sviđa.
Pravila te igre, koja se naziva izbori su sledeći. Ljudi koji izlaze na birališta i poništavaju listiće, kao i oni koji glasaju za stranke koje ne pređu cenzus, glasovi im se prelivaju onim strankama koje prođu cenzus, a ljudi koji ne glasaju ni ne ulaze u izbornu matematiku. To je Dontov izborni sistem koji se koristi i u dosta zemalja po svetu. U praksi ovo znači da će se glasovi onih koji budu šarali ili crtali po glasačkim listićima, popularno nazvanim beli listići, kao i oni koji će glasati za opcije koje neće preći cenzus u suštini glasati za SNS jer će se otprilike pola tih belih listića preliti upravo SNS-u. Ovo bi trebalo da zna svako onaj ko veruje u izborni sistem i nada se da će se upravo kroz izborni sistem nešto promeniti. Šta bi još glasač trebalo da zna?
Trebalo bi da zna da će ovi izbori, kao i svi pre njih biti potpuno neregularni i to iz sledećih razloga. U biračkim spiskovima postoji daleko veći broj ljudi, nego stvaran broj živih i punoletnih glasača i to se može meriti na stotine hiljada. Svi se možemo setiti situacije iz 2012. godine kada su upravo ovi sadašnji kvislinzi na vlasti iznosili vreće sa takvim listićima i prosipali ih ispred Skupštine. Naravno, kada su kasnije namireni u vlasti čitava stvar se slegla. Da na samim izborima mi ništa ne odlučujemo i da se unapred zna ko će pobediti, možemo se ponovo podsetiti iste godine i čestitanja par sati pre prebrojavanja glasova na predsedničkim izborima Tomislavu Nikoliću.
Ono što posebno krasi predstojeće izbore je činjenica da nikada veći broj stranaka nije prijavljen, a zapravo dosta njih je namešteno direktno od strane vlasti, kako bi se stvarala konfuzija kod naroda od koga većina poznaje izborni proces, a i sama politička dešavanja kao francuska sobarica poštenje. Posebno je zanimljivo reći da su određene stranke sa neverovatnom lakoćom „prikupile“ potpise kako bi mogle da predaju svoje liste. Ovo u praksi znači sledeće. Vladajuća stranka je delila i izvlačila podatke od ljudi koje imaju na lageru od strane državnih preduzeća, a stranke su onda nalazile podobne overivače potpisa koji su samo pečatirali, dok su čitavi timovi stranačkih vojski popunjavali podatke i takve papire predavali overivačima na pečatiranje. Inače, ovo se radi veoma jednostavno ali isto tako se ne može uraditi bez znanja kvislinga koji vladaju u ime okupatora u datom trenutku.
Dakle, za sada imamo biračke spiskove u kojima žive i mrtvi i to na stotine hiljada, čestitanje od strane okupatora i pre prebrojavanja glasova i stranke koje se pojavljuju preko noći i koje imaju daleko više potpisnika listi, nego samih glasača. Ovo nam ukazuje da izbori nisu i ne mogu biti regularni ali to nije ni bitno dok ima ljudi koji i dalje veruju u njih. Okupatori se vode logikom da uteraju ovce u tor po cenu svega, pa taman i sami, bar na kratko u isti tor ušli. Veoma je zanimljivo pogledati da se čak i ambasada SAD zauzela kroz fondove USAID da na lokalnom nivou podspešuje organizovanje raznih grupa građana i njihovog političko-demokratskog opismenjavanja za izlazak na izbore. USAID je direktna isposnica CIE i što CIA radi tajno USAID je tu da radi javno. Nekada je dobro, kada smo u previranjima sa nama samima, pogledati šta neprijatelj radi i tada znajte da ako uradite suprotno u 99% slučajeva nećete pogrešiti.
Izbori u Srbiji se mogu opisati na najjednostavniji način kroz pozorište. Imate reditelja, glumce i publiku. Reditelj je okupator, glumci su pripadnici stranačkih vojski koje samo odrađuju scenario režisera, a vama, glasačima, je namenjena uloga publike. Vi možete obožavati ili vređati glumce ali dokle god ste u pozorištu i gledate predstavu dajete joj svrhu da se ona stalno ponavlja. Okupatoru i domaćim kvislinzima i jeste cilj da što veći broj ljudi ide na birališta. Vidite i sami koja je histerija i propaganda od strane svih stranaka, NVO i poznatih ličnosti od kojih posebno treba obratiti pažnju na takozvanu inteligenciju, da se izađe i glasa, a u praksi njima jedino što je potrebno je vaš legitimitet koji upravo izlaskom na izbore dajete sistemu koji je postavljen od strane okupatora.
Za jedan deo ljudi birališta su bojna polja, olovke su oružje, a sama bitka je u zaokruživanju broja. Ne znam za vas ali ono što sam do sada naučio je svakako to da se tako ni jedan narod ropstva nije oslobodio. Pompezne parole stranaka, broj njihovih stranačkih vojski i sve veća i veća obećavanja su dokaz našeg propadanja, u suprotnom u Srbiji ne bi bilo više od sto registrovanih stranaka i nikada veći broj prijavljenih stranaka za izbore. Stranačke vojske mogu i da razumem jer se nadaju poslu u državnoj službi ili nekom drugom vidu uhlebljenja ali ne mogu da razumem ljude koji nisu u strankama, a žestoko podržavaju svoje omiljene stranke verujući u pusta i prazna obećanja. Treba da razumemo da smo mi u procesu konstantnog pada i taj pad će se nastaviti upravo kroz ovaj sistem. Pogledajte samo situaciju od petooktobarske okupacije. Iz godine u godinu se sve lošije živi i uopšte nije bitno po nas, Srbe, koja će stranka vladati ili koje će ličnosti na koja mesta postaviti, kada iznad ili pored njih obavezno sedi po jedan stranac za svaki slučaj.
Zapitajte se samo da li ćete u periodu nakon izbora živeti bolje i onda ćete razumeti koliko izbori imaju smisla. Obratite i pažnju na to da su vam iz godine u godinu sve manje plate, sve veći troškovi života i da sve više ljudi odlazi iz zemlje. To je kontinuitet koji neće promeniti ni jedni izbori. Mi treba da se oslobodima u našim glavama i da utičemo na ljude koji su razumni i koji su spremni da rade korisne stvari bez stranaka i bez pomisli da će za tako nešto biti nagrađeni. Odnosno, da svojim primerima pokazujemo i drugima. Trenutna situacija i sve više prihvatanje ropskog mentaliteta se ogleda upravo u izborima jer oni koji se izjašnjavaju kao roduljubi to isto pokazuju po kafanama i preko interneta, a u praksi za svoje stavove nisu spremni ni pramen kose da polože. Upravo većina takvih i poziva na izbore jer tu vidu svo svoje rodoljublje u zaokruživanju broja za ime neke stranke, a praksi su sve stranke, kao i njihove stranačke vojske gladne državnih plata i raznih beneficija, pa vas onda pitam da li takvi mogu da urade nešto za zemlju i narod? Kada vam neko kaže zar sada treba da dignemo ruke od svega i ostanemo kući na dan izbora, vi ga samo pitajte šta je u periodu od prethodnih izbora, pa do sada uradio za svoju zemlju i narod i da li je zbog toga bar malo lično rizikovao i onda će vam stvari biti još jasnije.
Na svakom od nas je da odluči da li će izaći na okupatorove izbore i time dati legitimitet za sve prljave radnje koje nas tek očekuju. Ako ne glasate, prolazite isto kao i oni koji su glasali, samo uspevate da sačuvate obraz. Kada budu kroz Skupštinu provlačili referendume u cilju dalje okupacije i komadanja Srbije, onda treba da imate na umu da ste im upravo vi dali legitimet. Niste glasali za njih ali ste učestvovali u njihovoj igri, a njima je to i više nego dovoljno. Obrni okreni Zapadni okupator će imati 250 poslanika, samo ovaj put dosta pametnije kamufliranih.
srpskaakcija / blog-Korak ka slobodi
Jos jedan od clanaka sa „specijalnom namenom“, a koja je da se igrajuci na sentiment vecine onih koji ovih godina ne glasaju, ucini da oni i ovaj put izostanu, i tako pomognu Vucibatinicu (izvinjenje za stamparske greske, ne ide mi najbolje ovaj latinizovani srpski) da sa svojim birackim stadom dobije i ove izbore. Za pisca clanka samo jedno pitanje: zasto bi obraz sacuvalo ne glasati za Srpski preporod, Zavetnike, pa cak i Dveri/Dss, koji bi bar (ovi poslednji) vrlo verovatno bili manje zlo od naprednjaka?
Politika, a naročito njeno oruđe, predstavnička demokratija, uveliko je prevaziđena. U izbornom sistemu dobro je samo političarima. Zato on i opstaje. Nijedna stranka ne interesuje se za celinu drštva (osim na rečima), za zemlju, državu, narod, čak ni za svoje šire članstvo, već za svoju elitu čiji su interesi u prvom planu. Političko organizovanje u stranke i stranački način razmišljanja nisu dobra doneli, a u buduće još će manje. Stranke treba ukinuti, i zabraniti, skupštinu raspustiti i zameniti senatom od 25 ljudi (možda čak i manje). To može da uradi jedino neka snažna ličnost uz pomoć malobrojnih odanih pristalica, i to samo u krajnnjoj nevolji. Očigledno još nismo došli do kraja; pad je dublji nego što mislimo. Dalje, takve ličnosti nema na vidiku. Mračna je sudbina Srbije.