Užice: Predstavljanje monografije „Medos – zagonetka trajanja“

0
385


“ Ne dajte da vas zavedu da je zivot lazni dim,
na iskap se mora piti, necemo ga biti siti,
na rastanku s njim.“

B. Breht

U vreme informaticke ekspanzije svako od nas samo jednim klikom moze da stigne na bilo koji kraj sveta, moze da stekne razna znanja I dobije razne odgovore ali odgovor na tragalacko pitanje ko smo dobija se samo na raskrsnicama kulture.

Veceras je u organizaciji Narodne   biblioteke Uzice  promovisana monografija cuvenog slikara Dragica Petrovica – Medosa. O ovom slikaru raskosnog talenta, pred brojnim ljubiteljima umetnosti, govorili su Dragisa Milosavljevic, Bosa Rosic I Andrija Markovic.

Organizatorima,pozvanima da o Monografiji govore I postovaocima Medosevog dela zajednicko je jedno: kultura pamcenja. Ta divna kategorija! Ta rec koja ce se uskoro traziti u recniku manje poznatih reci, jer je na lestvici sistema koji nestaje.

Izmedju korica promovisane knjige je zivot jednog coveka I deo njegovog umetnickog opusa..Ali ne samo to. Izmedju prve I poslednje strane ove knjige smestena je I umetnikova komunikacija sa velikanima knjizevnosti, muzike, slikarstva… Tu su I razni filozofi,mislioci….

Oni, koje ne zagolica slikarstvo, vec ih prvenstveno povuce radoznalost da otvore ove stranice, a nije im strana neka od drugih kategorija umetnickog izrazavanja, sresce se sa covekom  koji nije nista drugo nego beskompromisni impresario umetnosti.

Pred sobom ce ugledati virtuoza koji je svojim nevidljivim instrumentom budio I najuspavanije kobre.

Poslavsi nam pozdrave,Dragic Petrovic Medos nam je uskratio samo  svoje fizicko prisustvo promociji. Oni, koji su imali priliku da mu koliko toliko pridju blizu I upoznaju ga, znaju da je u pitanju skromnost coveka cija je dusa podjednako kaznjavana I nagradjivana bas zbog tog talenta. I dok  moto knjige potpisuje B. Breht, odgovor na sve sto bismo pozeleli da pitamo ovog sjajnog slikara, srecni sto smo mu savremenici, stoji na jednoj stranici u citatu B.Pekica:

Sit sam kolektivnog morala, kolektivnih cinova, kolektivnih zabluda. Zelim da broj stvari zbog kojih bi se na samrti morao izvinjavati bude sto manji. Pogotovu ne zelim da provedem ostatak zivota u objasnjavanju njegovog dela, u izvinjavanju njegovih zabluda I opravdavanju njegovih gresaka.

Da Vas podsetimo:  Gladan
Foto: MIlunka Nikolić (PASAŽ – PORTAL ZA KULTURU)

A mnogo pre nego sto su se rodili I Pekic I Medos, jedan dvanaestogodisnji decak po imenu Halil Dzubran napustio je libanske pustinje i odselio se u  Boston. Tanana pesnicka dusa isto boli I u pustinjskoj tisini I u vrevi metropole, pa ce ovaj pesnik svima poruciti:

Zivot je prijatelju usamljeno ostrvo. Koliko god brodova posaljes ka drugim lukama I koliko god brodova pridje tvojim obalama, ti si ostrvo usamljeno u bolu I radosti, daleko u seti, skriveno u tajnama…

Samo odabrani su rodjeni za umetnost. I sto su jaci bivaju neshvaceniji. Sukobljeni unutar sebe, lutalice u trazenju odgovora na najveca pitanja, zivotni avanturisti I kaskaderi. Uspavani, ali uvek budni  I na oprezu da ih drustveni filteri ne skrate na svoju visinu.

Ovo je monografija o jednom takvom.

To je taj sto je celog sebe sazeo u jednu tacku I dosao na mesto gde ga je umetnost vodila!

Razumenka Marković

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime