Uzrok Kovićevih problema

4
198

Ković je simbol, paradigma, vrh ledenog brega mnogo čega što se događa u našoj akademskoj zajednici i čitavom društvu. Njegova sudbina rezultat je dugogodišnje negativne selekcije


„Slučaj Ković“ nije sui generis, kako na prvi pogled može da izgleda, a kako zapadni izaslanici i njihovi domaći sledbenici obično tretiraju njemu tako blizak „slučaj Kosova“. Ković je mnogo više od toga. Ković je simbol, paradigma, vrh ledenog brega mnogo čega što se događa u našoj akademskoj zajednici i čitavom društvu. Njegova sudbina rezultat je dugogodišnje negativne selekcije i činjenice da oni gori sistematski potiskuju one bolje. „Trijumf loših đaka“ i „bodomanijom“ opčinjenih amoralnih, beskarakternih, neoriginalnih citatologa koji nikakav doprinos ne daju nauci odavno su postali naša stvarnost.

Naivni smo ako mislimo da se radi o slučajnosti. Sećam se svojih nekadašnjih gimnazijskih profesora u vreme uvođenja usmerenog obrazovanja („šuvarice“) – otvoreno i samosvesno su se tome podsmevali i javno izjavljivali kako im na pamet ne pada da tu glupost sprovode u delo, već da će predavati „po starom“. Bilo je to još u ono, autoritarno Titovo vreme. Kakve su to veličine bile! Nekoliko decenija nakon toga vrli univerzitetski profesori, zaneseni „evropskim vrednostima“, poslušno su prihvatili i još prilježnije sprovodili u delo bolonjsku glupost i razne birokratske izmišljotine koje su ih od mislećih ličnosti pretvarale u robote. Toliko o stručnom i moralnom nivou jednih i drugih. Zato smo došli dovde. I sada su svi – i krivi i nedužni – tobože iznenađeni onim šta nas je zadesilo.

Nije Ković mogao da ne upadne u svakako unapred pripremanu hijerarhijsku zamku za ideološki „nepodobne“. Odavno se takvi i slični marifetluci rade – od namernog probijanja propisanih rokova i raspisivanja konkursa za neodgovarajuće predmete/oblasti, tj. one za koje kandidat nema odgovarajući doktorat, do smišljenog formiranja nekompetentnih komisija i opstrukcije zbog nedostatka kvoruma usled nedolaska članova izbornih veća. Ništa novo pod kapom nebeskom. Mogao bi Ković da „okrene i drugi obraz“, ali ne radi se samo o njemu već o principu.

Da Vas podsetimo:  Kako je i zbog čega „Druga Srbija“ rehabilitovala nacizam?
Transparent istaknut na skupu podrške profesoru dr Milošu Koviću na platou ispred Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 01. novembar 2021. (Foto: Radomir Jovanović/Novi Standard)

Da je hteo da bude u taboru globalističke elite, ne samo da mu se ovo ne bi događalo nego bi zauzeo dobro plaćene pozicije – u upravnim odborima, naučnim i drugim projektima, na šefovskim, upravničkim i direktorskim mestima. U redovnog profesora bio bi izabran prekoredno, bez obavezne petogodišnje „ležarine“. Niko ga ne bi pitao za učešća na simpozijumima, članke u časopisima i zbornicima, pedagoški učinak, naučne monografije. Pa, to više nije osnovni kriterijum ni za ulazak u zgradu „besmrtnika“ s one strane Knez Mihailove ulice, pedesetak metara od Filozofskog fakulteta. Još kada bi se javno zalagao da se „oslobodimo Kosova“, da smo „genocidaši“, da treba da se „denacifikujemo“ i da bezuslovno uđemo u EU i NATO – gde bi mu bio kraj.

Ali, Koviću je zapalo da bude deo nacionalne elite. On se naučno argumentovano zalaže da se kosovsko-metohijski deo Srbije ni po koju cenu ne otuđuje niti deli. Studente, o kakve li drskosti, redovno vodi da lično vide i dožive srpske manastire i srpska geta u Metohiji, Velikom Kosovu i tzv. Kosovskom Pomoravlju. Tu, na terenu, pokazuje im neke od 1.500 materijalnih repera srpske istorije i kulture. Objašnjava im smisao „kosovskog zaveta“ i kakav je njegov značaj za srpski identitet, ali i govori o onome „šta se sipa u traktor“ – o rezervama uglja koje su šest puta veće od onih u „Kolubari“ (koje daju polovinu struje Srbije). Ne želi da ćutke pređe preko besprizorne kampanje umanjivanja žrtava genocidnog uništavanja Srba u NDH, koja dolazi i spolja i iznutra.

Oštro se protivi tzv. haškoj istoriji i njenim zagovornicima na svom fakultetu. U javnim istupima govori o istorijskim iskustvima međunarodnih odnosa i podseća da ništa nije konačno u nadmetanju velikih sila za dominaciju na Balkanu. Ukazuje da se globalni, evropski i balkanski geopolitički odnosi ubrzano menjaju na štetu Zapada i da će to biti prilika ne samo da se Kosovo i Metohija vrate pod faktičku vlast Srbije, već i da se izvrši revizija silom nametnute podele postjugoslovenskog prostora. Racionalno postavlja pitanje „bezalternativnog evropskog puta“ u kontekstu ultimativnih briselskih zahteva, očiglednih promena na svestkoj sceni i dugoročnih nacionalnih interesa.

Da Vas podsetimo:  Branko Milanović je pogrešio

Tu bi trebalo tražiti uzroke Kovićevih problema. On, dakle, „kvari našu omladinu“. Daje loš primer. Sa stanovišta autošovinista učitan je kao „trula jabuka u korpi zdravih“. Motiviše na pružanje otpora preumljenju. Suprotstavlja se upodobljavanju univerziteta koji su uticajne grupe identifikovale kao „jedan od centara srpskog nacionalizma“. Stoga Kovića treba blagovremeno zaustaviti, zakomplikovati mu život, njegovu kreativnu energiju i vreme preusmeriti na sudske procese i odbranu od besmislenih tužbi. Očigledna je namera da se onima koji bi krenuli njegovim putem pokaže šta ih sve čeka.

Zgrada Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Foto: Radomir Jovanović/Novi Standard)

Kovićevi „pacifikatori“ znaju da su u cajtnotu i povlače nervozne ali beskopromisne poteze kako bi eliminisali njegov sve veći uticaj koji se raširio daleko izvan studentske populacije. Jer, kovid-virus, kako se pojavio tako će i nestati, ali Ković-virus – neće.

autor:Milomir Stepić

Milomir Stepić je naučni savetnik Instituta za političke studije. Član je Matice srpske, Srpskog geografskog društva, Odbora za proučavanje stanovništva SANU i Odbora za proučavanje Kosova i Metohije SANU. Ekskluzivno za Novi Standard.

Naslovna fotografija: Radomir Jovanović/Novi Standard

https://standard.rs/

 

4 KOMENTARA

  1. Da li postoji i da li se postuje statut univerziteta osnovno je pitanje zasto dekani i rektor ne reaguju pri povredi statuta u ovom slucaju sigurno je povredjen.

  2. Visegodisnja obustava zaposljavanja u sluzbama koje su na budzetu primenjivala se i za Univerzitet u Beogradu (tako i za druge univerzitete u Srbiji). Ovakva odluka se primanjivala STRIKTNO tako da su katedre na fakultetima maltene zatvarane, jer su profesori odlazili u penziju a niko nije priman na oslobodjeno radno mesto. Bio je odobren prijem pojedinim mladim ljudima za asistente, koji su posle doktoriranja (a pojedini i bez doktorata) odlazili u beli svet. Mladi ljudi, spremni da uce i da se bore, odlazili su trbuhom za kruhom. Oni sa tom malom platom nisu mogli da plate stan i hranu. Oni koji su otisli bez doktorata bili su oterani od strane ,vrednih,, kolega mladih karijernih profesora. Nesto starije kolege su to radile da b zastitile i osigurale svoj status jer takvi supljoglavci i ne radnici nikom nisu potrebni. OSTAO JE ……KO JE HTEO i MORAO. Takva je okolina i klima na fakultetu. Takva novo koponovana sredina sa masom korisnih idiota (ali sa diplomom) pogoduje svakoj nagodbi (citaj svakoj vrsti mesetarenja) a o strucnosti i nauci mozemo samo da sanjamo. I to na fakultetu??? Kako se doslo u takvu situaciju pored svih direktiva iz Evrope i modernih prepisanih zakona o visokom skolstvu? Bilo je profesora koji su ukazivali da ce to biti kobno za nasu prosvetu a bilo je i mladjih profesora koji su tu videli sansu za sebe (da manje rade). Epilog je bio da su stariji profesori jedva cekali da izvuku ,,zivu glavu, i odu u penziju a mladji profesori su iskoristili da se ,,uvale,, u ne zasluzenu poziciju bez pozitivne konkurencije. Striktno se sprovodio zakon, ali sprovodjenje u praksi je pokazalo ne vidjenu domisljatost i grupasenje (citaj stvaranje intersnih sfera). Sve to je bila posebna ujdurma i slalom zaobilazenja propisa. Nesposobni i nezaintersovani ministri doprineli su svojim ne radom i nestrucnoscu da se sve to odigra pred njihovim ocima. Njima su pomogli belosvetski ,,dobronamerni,, savetnici, koje nismo placali u pocetku a posle smo ih placali iz kredita (citaj i previse platili). Svi smo videli sta se sve desavalo sa plagijatima i plagijatorima doktorskih teza i udzbenika za fakultet i osmake. Nema univerziteta gde nije bilo afera, takvih afera i gubitka ponosa, koje nema ni u romanima. Otac sinu isposluje doktorat. Sin nije jos ni fakultet zavrsio (mislim na bivseg rektora Kragujevackog Univerziteta).Dobra ti sreca Kovicu.

  3. “ Svako zlo donese i nešto dobro “
    Iskoristimo ovu gnusnu akciju naših AUTOŠOVINISTA , protiv njih samih !! Oduzimanje prava dr. Koviću da postane redovni prof., izazvalo je eksploziju reakcija, komentara, napisa, diskusija, rasprava……… U samom Beogradu , malo je onih koji ne znaju tko je, šta radi, kako radi i misli dr. Ković……..
    Predlazem …. ZA GRADONAČELNIKA BEOGRADA NEZAVISNI KANDIDAT – DR.MILOŠ KOVIĆ

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime