Vanredni izbori kao veštačko „orošavanje“ mandata – odgovor Vuletiću

0
845

aleksandar-vucic-most-blaznava-otvaranje-foto-tanjug-dragan-stankovic-1436181572-695201Vladimir Vuletić zna ili oseća da su mu argumenti tanki, a njegova glavna teza – vanredni izbori se raspisuju iz državotvornih, a ne stranačkih razloga – gotovo tragikomično neodbranjiva, pa zato valjda pokušava da promeni temu i prebaci priču na spoljnopolitički plan, pomalo me cinkari (kao „rusofila“), pomalo etiketira i gotovo slavodobitno podseća na ekonomske i političke teškoće sa kojima se Rusija danas suočava. Rado ću sa njim raspravljati i o tome. Ali, avaj, to nije tema ove naše male polemike.
Uzgred, nadam se da će se sa pozicije novoizabranog člana Upravnog odbora RTS-a Vuletić založiti da na „javnom servisu“ bude više ozbiljne debate, a ne samo horskog evrounijskog pevanja i rado ću – razume se, ako budem pozvan – sa Vuletićem učestvovati u raspravi o strateškim geopolitičkim orijentacijama, koja se konstantno izbegava sa obrazloženjem da je „Srbija izabrala“. Ali, kao što rekoh, to je druga tema, koje se Vuletić uhvatio jer na onoj osnovnoj njegova konstrukcija beznadežno škripi.

Elem, pažljivo sam pročitao oba Vuletićeva priloga i čini mi se da je njegova pozicija najpregnantnije izložena u sledećem citatu: „Manevarski prostor vlada za realizaciju sopstvenih ciljeva – čak i kad je reč o državama znatno većim od Srbije – skučen je, a donekle se može proširiti ako one imaju podršku koju dokazuju na izborima. Dakle, sasvim logično deluje obrazloženje vlade da su vanredni izbori potrebni da bi ojačala kapacitet za realizaciju (evropske) politike koju vodi.“

Kada bih se najdobronamernije potrudio, mogao bih da izvučem dva kakva-takva argumenta koje Vuletić navodi u prilog svoje teze o „državotvornim“ razlozima za vanredne izbore. Jedan je „obnavljanje demokratskog legitimiteta“, a drugi da će vlada (čitaj Vučić) tako imati veći manevarski prostor da se nosi sa spoljnim i unutrašnjim pritiscima koji ga čekaju.

Da Vas podsetimo:  Jubilej jedne službe

Interesantno je da dok Vuletić misli da će vanredni izbori Vučiću pomoći da povede „još odlučniju evropsku politiku“ druga kolona provladinih komentatora , onih kvazipatriotske provenijencije (Vuletić je, pak, namenjen onoj drugoj, prozapadnoj publici) izbore pred svojom ciljnom grupom predstavlja kao priliku da se Vučić konačno otrese svih onih nametnutih mu „zapadnih piona“ u vladi, pa da se konačno okrene na drugu stranu („kud ga srce vuče“).

Interesantno je da dok Vuletić misli da će vanredni izbori Vučiću pomoći da povede „još odlučniju evropsku politiku“ druga kolona provladinih komentatora , onih kvazipatriotske provenijencije (Vuletić je, pak, namenjen onoj drugoj, prozapadnoj publici) izbore pred svojom ciljnom grupom predstavlja kao priliku da se Vučić konačno otrese svih onih nametnutih mu „zapadnih piona“ u vladi

Nasuprot i jednima i drugima, ja ne verujem da iza odluke o raspisivanju vanrednih izbora stoje neki veliki geopolitički razlozi (na primer, izbacivanje „proruskih“ socijalista iz vlade i ubacivanje „prozapadog“ Tadića i Jovanovića, ili ove suprotne spekulacije). Mislim da je smisao ovih izbora samo nova kupovina vremena, još jedno zamajavanje građana i učvršćivanje lične vlasti – i namera da se popravi rezultat SNS-ovih lista na lokalnim i pokrajinskim izborima ovog proleća.

Vučić svako malo „zanavlja“ mandat i veštački „orošava“ svoj legitimitet. A komentatori poput Vuletića mu u tome svojski pripomažu (i najblaže što se za takav stav može reći jeste da je „provladin“, što nije nikakva psovka već samo realna deskripcija). Uzgred, kada bi Vučiću i SNS-u zaista bilo stalo do provere demokratskog legitimiteteta onda bi valjda raspisali izbore i na nivou Beograda, jer u Beogradu – po svim nalazima – SNS stoji slabije nego na drugim mestima i jer tu postoji jedna kontroverzna tema zvana „Beograd na vodi“.

Da Vas podsetimo:  Ustavno priključenije ili poslednja avantura

Ali to se, kako stvari stoje, neće dogoditi. što takođe indirektno pokazuje šta je u pitanju i da li iza namere da se raspišu vanredni izbori stoji želja da se ojača „demokratski legitimitet“ ili politikantsko strančarenje. To je moja i to je Vuletićeva pozicija o prvoj i osnovnoj temi naše polemike – zašto je Vučić „raspisao“ još jedne vanredne izbore – pa čitaoci neka prosude sami šta im od toga deluje uverljivije.

Na kraju, pošto Vuletić nije bio zadovoljan mojim pominjanjem SAD, Rusije, Britanije i Nemačke kao primera zemalja u kojima bi ovakva farsa sa vanrednim izborima bila nemoguća i neshvatljiva („nije to uporedivo“, kaže, nije to naš nivo), evo mu i nekoliko primera iz našeg bližeg i srodnijeg okruženja.

– Hrvatska: Redovni izbori 2003. 2007. 2011. 2015. (Čak i kada je Sanader 2009. podneo ostavku zbog optužbe za korupciju, nije se išlo na vanredne izbore, nego je iz redova skupštinske većine formirana nova vlada.)

Dakle, bilo je i redovnih i vanrednih, ali ovih drugih samo kada je za tim postojala potreba, to jest, kada bi vlada izgubila većinu, ili se raspala pod pritiskom građanskih protesta i demonstracija.

– Mađarska: Redovni izbori 2002. 2006. 2010. 2014. (na polovini pobedila vlast, na polovini opozicija – što je takođe svojevrstan dokaz demokratičnosti i ravnopravnosti izbornog procesa.)

Bugarska: poslednji, vanredni izbori održani su 2014 g. posle pada socijalističke koalicije – vlast je osvojila GERB Bojka Borisova. Prethodni izbori održani su 2013 g. (vanredni – dva meseca pre roka, posle masovnih protesta zbog cena struje, vlast osvojila opozicija na čelu sa socijalistima). 2009 g. (redovni, pobedila opozicija na čelu sa Borisovim), 2005. (redovni, pobedila opozicija na čelu sa Staniševim i socijalistima). Dakle, bilo je i redovnih i vanrednih, ali ovih drugih samo kada je za tim postojala potreba, to jest, kada bi vlada izgubila većinu, ili se raspala pod pritiskom građanskih protesta i demonstracija.

Da Vas podsetimo:  Branko Milanović je pogrešio

ne radi se ovde samo o tome da (li) su izbori raspisani iz „državotvornih“ razloga. Očigledno nisu –i to je više nego jasno. Radi se o tome što je ova sad već skoro pa redovna farsa sa vanrednim izborima samo još jedna cigla u zidu sveopšte instrumentalizacije institucija i rastućeg autoritarizma

– Rumunija: Dosta nestabilna politička scena, ali izbori redovni, održavani u intervalima 2000-2004-2008-2012.

I tako dalje i tako dalje. Pametnom dosta. Zapravo, dosta svakom kome neki drugi motiv ili interes nije pomutio mozak. Dakle, da zaključimo, ne radi se ovde samo o tome da (li) su izbori raspisani iz „državotvornih“ razloga. Očigledno nisu –i to je više nego jasno. Radi se o tome što je ova sad već skoro pa redovna farsa sa vanrednim izborima samo još jedna cigla u zidu sveopšte instrumentalizacije institucija i rastućeg autoritarizma pred kojim Vuletić širom zatvara oči.

djordje-vukadinovic-vreme-naslovna-03-04-2015-1

Đorđe Vukadinović

NSPM

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime