Pomoz Bog.
Ako ste čitali knjigu „Igre Gladi“ ili gledali filmsku adaptaciju, sigurno se sećate kada glavna junakinja Ketnis i njen saborac Pita, dolaze iz svog napaćenog, izmučenog distrikta u Prestonicu ( Capital)?
Zaprepašćeni su.
Jer dok oni preživljavaju, dok se muče za koru hleba, dok im vojska brani čak i da love, ljudi u Prestonici vode paralelno potpuno drugi život.
Odeća im je bizarna. Ponašanje im je neprimereno. Ali našim junacima je palo nešto drugo u oči. Sve je u boji, hrane je u izobilju, kosa je nadrealnih oblika…nego, nešto niko ne priča, niti zna, niti je baš zainteresovan, za njihov život, muku…
Kao Srbin s KiM, koji svoj život svesno provodim, svojim izborom, iz ljubavi, na KiM, u svojevrsnom beskonačnom rovu, svim silama koje mi je Gospod dao, braneći Majku Srbiju i njene predačke svetinje i neku decu koja rastu, imam ovakav osećaj kad odem u neokupirane delove gde živi Srpski Rod.
Kao ovoj devojčici Ketnis i njenom vršnjaku, nadrealno mi je da Srbi misle da je KiM samo obaveza i KRST Srba sa KiM, ali ne i svih Srba svugde.
Kad vidim ove bezumne pripreme za „najluđu noć“ i novac utrošen na besmislene ukrase i struju koja ide u njih, kad vidim hektolitre alkohola i buduću bačenu hranu prosto mi je nadrealno da u ovom trenutku kada je Srbija i ostale Srpske zemlje, pred uništenjem, u ropstvu, neko može da se bavi tako trivijalnim stvarima i zamlaćuje se.
Dajte ljudi, diktator nam je uništio i razno sve. Još niko nije uhapšen za nadstrešnicu. A glavni krivci su oslobođeni. Protestujemo već 14 meseci. On ne haje.
Predao je sve Srpske sredine na KiM Kurtiju…
Hleba nema 70% Srbije, ljudi gube posao svakog dana, doseljavaju nam migrante, tuku nam studente, hapse i muče, skidaju žene gole u stanici policije i slikaju ih, izbacuju na mrežama… Diktator nas je ostavio bez goriva i struje i evro će biti 300 dinara…ali gde ćemo na kraju posta za Novu Godinu???
Bezumlje.
Isto, skoro sam bio u Beogradu.
Kad bi me pitali odakle sam i ja rekao, menjali bi temu, jer ih iskreno ne zanima ništa vezano za KiM. Meni je ovo bilo potpuno nenormalno, jer nije KiM samo jednog Mihaila, koji eto tako iz obesti, voli da bije večne bitke, nego je KiM svakog Srbina svugde.
Tako sam barem ja verovao.
Ali bar nisu glumili da ih zanima, iz kurtoazije. Bili su dosledni. Neki su i prevrnuli očima. Pokušavam da razumem. U redu, svako radi po 2 posla, nije ni njima lako, deca, jurnjava, marketi, dečije aktivnosti , gradski prevoz…haos.
Ali opet, koliko je lako nama?
I zašto bi se neki Srbin osećao da smo mi „tamo negde dole“, gde se „više ništa tu ne može“, jer „to je gotovo“… „šiptari su nam oteli“… Nego gde ćemo za Novu Godinu…???
Potpuno bezumlje iz mog ličnog ugla.
Hajde da razjasnimo, nisu nam KiM uzeli šiptari, niti smo izgubili od njih, nego od NATO-a. Drugo, KiM kad se pominje, da si hrišćanin, dotakao bih srce, a ne „tamo negde dole“.
Nemaš osećaj. Nisi duhovno biće.
Treće, nije bilo gotovo dok nas Vučić nije izdao, a niko nije našao za shodno da tog dana spali Vladu, Skupštinu, Predsedništvo, nego smo svi nastavili svoj dan. Išli na mrtvi posao, ručali… i bili skuvane žabe. Hodajući mrtvaci.
Nisu šiptari oteli ako Srbija poklanja.
Deo po deo. Časti.
I na kraju, za novu godinu ćemo u dalji pakao okupacije Srbije.
U dalji deo Sns vladavine.
U nastavak okupacije crkve. U nastavak invazije migranata, u nastavak pravljenja da ne vidimo muke svoje sabraće u Makedoniji, Crnoj Gori, Srpskoj i na KiM… Ali i onih zatočenih u beogradskim tamnicama od strane hulje i njegovih prasića.
Ali napravimo ludu frizuru, obojimo lice u lude boje, popijemo 3 bensendina, udrimo po pivu i prasetini, jer luda je zemlja i njen najprikladniji praznik zaborava i ignorisanja realnosti, je Najluđa Noć!!!
„A oni degenerici Srbi na KiM nek crknu kad glasaju hulju svi od reda. Vole Kurtija i jedva su čekali da imaju lične karte. Šta im fali da nemaju struju po ceo dan, ovde kod nas na moru, na planini, u Beogradu na vodi, pored reke, u Novogodišnjem seocetu koje juče bilo Ćacilend, ima svega. Ima ženske, ima sve…“
Ima i“ lajna“, a drugovi?
Lakše se tope boje kad smo svi na nečemu…
“ A oni tamo debili „dole kod Kurtija“ nisu baš nešto mi naš narod… Drugačiji su. Jao kako ružno pričaju. Pa oni njihovi srednjevekovni običaji. Malo su zatucani. Zamisli da imaš 4 dece. Na ovu krizu.
Jao, a šta ćeš da obučeš za Najluđu Noć. Ja ću nešto ludo…“
I tako ja, debil i izdajnik Srbije, sa KiM, poput gorepomenutih Ketnis i Pite, sedim u vozu kalendarskih vagona, prolazim kroz Srpske zemlje, naš Kapitol i čudim se, sablažnjavam…
Šta je bre sve ovo?
Mora da sam ja lud. Niko ne vidi šta ja vidim. Svi vide isto. Mora da sam ja, manjina, lud, a oni svi, tako veseli, normalni.
Demokratija kaže većina je u pravu.
A većina Srba dokazano, ne misli o Kosovu i Metohiji kao nečemu najvrednijem i najbitnijem za našu naciju, pa im gubitak toga, nije bolan, koliko je meni…
Onda drugovi (namerno vam se ne obraćam sa braćo i sestre , jer malo je dostojno te titule) uživajte u životu…. Ludujte. Bacajte petarde…
Izvodite besne gliste. I pljujte nas, jer sad je to popularan sport…
A mi ćemo morati da sednemo sa svojim precima, porodicom i Bogom najpre, da vidimo „što ćemo i kako ćemo dalje“. Vredi li da se ostaje i čuva nepomjanicima, koji uopšte ne cene žrtvu, Kosovo i Metohija, ovakva kakva je u ovom Sns trenutku večnosti….??? Gde samo stradamo i gde ćemo realno izgubiti ne samo telo, nego i dušu…
Ili, da konačno odustanemo, kad naš ogromni trud nije bitan, neće se ni primetiti kad ga ne bude bilo, pa da odemo negde daleko, gde će nas bar pitati „E a kakvo je to Kosovo i ta Metohija?“ i gde će nas saslušati s poštovanjem i empatijom“ šta sve prolazite…“. Kad se već vaša rođena krv sprda s vama… I unižava vas…
A vi vidite, kako je potpuno nebitan bio naš opstanak i ostanak ovde… U našem nebitnom distriktu, dok se Kapitol glipirao i pravio da nas nema.
Znam da more uljuljka svest u neku drugu atmosferu. I znam da biti na Kopu i Zlatiboru ne može da pojmi kako je kad baciš svu hranu iz hladnjaka u Štrpcu, jer si bez struje 48 sati.
Znam da onaj na lepom plavom Dunavu ne zna kako je kad poplavi Binačka Morava ceo tvoj trud i prinos. Znam da onaj kraj Drine već zaboravlja mrtva tela koja plutaju i žute kuće, a da debeo monah s Dedinja ne kapira glad u višedetnoj kući u Cernici, niti radost ksd Krajišnici uđu u Metohijsku Veliku Hoču da popiju kafu i pomaze decu.
Znam da ne možete da ukapirate, u velikim okićenim gradovima suze ljudi, čiji je grad predat na tacni posle višedecenijske bitke na Mostu, da se odbrani.
Mnogo smo se drugovi razjedinili.
Ne bole vas naše rane. Ne vidite ih kao zajedničke.
Nalazite izgovore da nas mrzite, drugovi.
Mitologija i propaganda „Prodao je dole sve, došao mi ovde da se k**či“ i dalje se širi. Vaš bedni izgovor da umirite komplekse.
Na kraju krajeva, nije prodao vaše, nego svoje i nema niti jedan razlog da se bilo kome od vas pravda za svoju imovinu. Nije je prodao posle 2 šamara u kafani. Prodao je posle celog veka zločina nad njegovom porodicom, o kojima vi, drugovi, ništa ne znate jer ne želite da znate…
Samo želite da vidite zlo, drugovi.
Da biste imali izgovor za svoje iskreno, skandalozno ponašanje, drugovi …
Šta iskreno vi BRE umišljate više?
Da ste bolji jer vam je geografija darivala mir, privilegije i niste pod Nato čizmom i učk nožem???
Da biste se vi bolje poneli, drugovi, da ste ovde u ovo vreme? Da vi ne biste prodali? Da ne biste otišli ni kad vas izdaju, kad vam kolju decu, siluju ćerku, prebiju starog oca, zapale stoku, crkvu i razvale kuću? Lažete.
Sebe lažete.
Ne donesi vas Bože u naša iskušenja.
U naš ponor. U naše crnilo. Videli biste da niste tako jaki, kao kad nas iz bezbedosti svog doma, branjenog vojskom Srbije, osuđujete i gordite se nad nama…
Verujte nema mesta vašoj umišljenoj gordosti.
Vi ste mi.
Ako mi imamo mane i padove imate ih iste i vi.
Nismo mi ništa bolji ni gori od vas. Mi smo isti. I ako mi ne govormo baš tako lepo, kako nas uče voditeljke Rts-a. Mi ipak nešto razumemo, nismo baš skroz slaboumni, a to je da kad čovek izgubi empatiju, izgubio je sebe i dušu.
Kako živite bez duše, pojma nemam, ali mi je žalosno da vas gledam.
Za života na KiM video sam strane vojnike i policajce iz celog sveta. Upoznao sam decu zreliju od mnogih odraslih i babe hrabrije od generala, a sabranijeg uma i s boljim strategijama odbrane od mnogih vojskovođa.
Upoznao sam čedne devojke, kao one pretkinje i srednjeg veka, koje znaju za stid…
I upoznao sam momke, koji nisu žalili da poginu za KiM i ako imaju 3 sitne dece, majku što bi crkla za njima i oca ćacija.
Upoznao sam umetnike, pisce, pokajane tetovirane naciste, pobožne Čehe koji plaču s nama, Italijane koji odvajaju od usta za Kosovsku decu, monahe koji skinu jaknu s leđa, da je daju tinejdžeru, pa idu bez jakne…
Upoznao sam pse i ulične mačke s više morala i osećaja od vas drugovi, koji ste potpuno otišli s mozgom.
Dok ekumenistički monasi na čelu sa papajarhom porfirijem žive rok n rol život, a političari zaposle sve što pipnu masnim ručerdama, dok Vučićava žena glumi Elizabetu Drugu, a policija bije decu koja traže pravdu, samo bezimnik može da se raduje budućnosti i nekoj novoj radosnoj 2026.godini.
Razočaran sam veoma…
Veoma….
Neće me proći skoro…
U mom gradu gde smo nekad s tolikom radošću čekali Božić , ponoćnu liturgiju, pričešće… Doručak posle crkve s polažajnikom, paketiće od Srba iz inostranstva… Uz pesmu o junačkim precima, sada se vijore plave krpe umesto zastava Srbije, a mi smo svi kao na sahrani naše domovine.
Dok vam plačemo kao braći, gorke suze lijemo s vama, kao našoj krvi… Vi nas gledate kao „Gle ove budale mi smo im krivi što su glupi i što su mislili da mogu da ostanu da žive na KiM, bez poniženja… Koji kreteni.“
Vučić nas nije samo izdao. Ponizio nas je. Urušio nam je ugled koji smo borbom sticali. Ostankom i opstankom.
Obesmislio nam je žrtvu.
Napravio je da su oni koji su 23.marta 1999.otišli i nikad se nisu vratili budu zapravo oni mudri među nama.
A najmudriji oni koji su otišli sasvim iz Srbije…jer mi koji smo Srbiju ovde, bez vojske branili, mi smo zapravo naivna stoka, koja će sad u srednjim godinama, ili da negde opet počinje… Ili da sebe promeni iz korena da bi ostao.(Da se pošiptarimo).
Nemojmo se lagati. Ovde mesta za Srbe nema.
Ima mesta za pošiptarene proste mase.
Srbin nema mesta nigde.
A očito ni razumevanja u srcu svoje Srpske braće, koja ovde ne živi, ne dolazi, koja nas ne oseća.
Toliko drugovi… Ja rekoh reč i spasih se. Bar se olakšah. A vi živite u svom snu Eu utopije, sa američkim tradicijama, diktatorom i katolikom i ustašom od patrijarha. Ja neću.
Autor: Mihailo Jevtić. Admin 1 stranice Glas Kosova i Metohije – nova
(P. S. Gledajte film, možda nešto ukapirate)
