Varali su nas 1999, varaju nas i danas

3
174

Bitno je uočiti mnoge sličnosti između situacije od pre 24 godine i sada, prvenstveno što se tiče prevarnog načina na koji politički Zapad pristupa procesu pregovaranja

Koliko ljudi u današnjoj Srbiji zna da Rezolucija 1244 SB UN sadrži pozivanje ne na jedan već na dva „Sporazuma iz Rambujea“, a da je samo jedan od tih dokumenata autentičan, dok je drugi odbijeni ultimatum koji je na prevaru ubačen u Rezoluciju 1244? Premalo. A sve je lepo objasnio veliki grčki pravnik i politikolog Panajotis Haritos, u nepravedno zapostavljenom naučnom radu objavljenom u zborniku SANU „Kosovo i Metohija – prošlost, sadašnjost, budućnost“ iz marta 2006, pod naslovom „Status Kosova i Metohije prema međunarodnom pravu“ (str. 367-401), koji je autor ovih redova imao čast da prevede na engleski jezik. I, da, u to vreme se SANU još uvek aktivno i delotvorno bavila pitanjima od najvećeg nacionalnog značaja.

Preporučujem svakome kome je stalo do Kosova i Metohije ili, pak, do poštovanja međunarodnog prava, da pročita ceo ovaj naučni rad, kako bi još bolje apsolvirao da su Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije, da su to priznavale čak i sve države-agresori na SRJ, i da je jedini način da se to promeni da sama Srbija na to pristane.

Pri tome je bitno uočiti i mnoge sličnosti između situacije od pre 24 godine i sada, prvenstveno što se tiče prevarnog načina na koji politički Zapad pristupa procesu pregovaranja.

Nažalost, naši mediji su danas preplavljeni domaćim NATO lobistima koji se služe sličnim prevarama i lažima. Jedna od najčešćih je ta da Rezolucija 1244 zapravo uopšte ne garantuje teritorijalnu celovitost Srbije, s obzirom na to da se ona u jednom delu poziva i na izvesni „Sporazum iz Rambujea“, u čijem članu 2, stav 3 piše: „Tri godine nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma održaće se međunarodni skup radi ustanovljenja mehanizma za konačno rešenje Kosova, na osnovu volje naroda, mišljenja odgovarajućih vlasti…“, itd.

Da Vas podsetimo:  “Notorne” istine

Stvar je u tome što je ovo zapravo tekst ultimatuma iz Rambujea kojeg su predstavnici Srbije i SRJ odbacili jer je predviđao ne samo otcepljenje naše južne pokrajine, već i vojnu okupaciju cele SRJ. To odbijanje naše delegacije je iskorišćeno kao konačni okidač za brutalnu NATO agresiju na našu zemlju.

Zgrada MUP-a u Beogradu u plamenu tokom NATO agresije 1999. (Foto: Tanjug/Vladimir Dimitrijević)

Kako profesor Haritos ubedljivo pokazuje, jedini sporazum koji je postignut u Rambujeu je Sporazum o samoupravi na Kosmetu, potpisan 18. marta 1999. od strane predstavnika sedam etničkih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji, kao i predstavnika Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Jugoslavije.

Odbijeni ultimatum je, prema Haritosu, takođe bio „potpuno u suprotnosti s načelima i uslovima iz diplomatskog skupa u Rambujeu, onako kako su postavljeni odlukom Kontakt grupe od 29. januara 1999. u Londonu“, a koja su nesumnjivo bila zasnovana na „teritorijalnoj celovitosti Savezne Republike Jugoslavije“ kao i „standardima OEBS, Helsinškim načelima i Poveljom Ujedinjenih nacija“. I sam predsednik Saveta bezbednosti UN je u saopštenju od 29. januara 1999. izrazio podršku Saveta odlukama sadržanim u saopštenju Kontakt grupe od 29. januara 1999, između ostalog i sledećom rečenicom: „Savet iznova potvrđuje svoju privrženost suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Savezne Republike Jugoslavije“.

Prošvercovan tekst

Početkom juna 1999. su finalizirani pregovori između vlasti SRJ i Srbije i međunarodnih posrednika Martija Ahtisarija i Viktora Černomirdina, koji su najpre doveli do tzv. Beogradskog sporazuma od 3. juna, na osnovu koga je trebalo da se usvoji odgovarajuća rezolucija Saveta bezbednosti UN. Sam Beogradski sporazum je predviđao da će bilo koje buduće rešenje za autonomiju Kosova i Metohije biti zasnovano na „načelima suvereniteta i teritorijalne celovitosti Republike Jugoslavije i drugih zemalja u regionu“. Taj Sporazum je postao sastavni deo Rezolucije 1244, kao njen Dodatak 2.

Da Vas podsetimo:  NEOBIČNI SREMCI: Donjopetrovčani dobili potomke uprkos vakcini za neplodnost

Kako Haritos ističe, celokupni tekst nacrta Rezolucije 1244 „postao je dostupan međunarodnoj javnosti putem medijske distribucije“ 8. juna 1999, bez da se i u jednom delu pominjao odbačeni ultimatum iz Rambujea. Međutim, 10. juna 1999. je usvojena Rezolucija 1244 „čiji tekst nije u skladu ni s odredbama Beogradskog sporazuma od 3. juna 1999. ni s tekstom nacrta rezolucije koji je međunarodno distribuiran od strane medija 8. juna 1999. dan pre potpisivanja Vojnog sporazuma, po kojem se jugoslovenska vojska povukla s Kosova i Metohije“.

Šta se desilo? Ukratko – prevarnom intervencijom francuskog ambasadora u UN, odbačeni ultimatum iz Rambujea je, bez potpisa bilo kog predstavnika srpske ili jugoslovenske vlade, prošvercovan u tekst Rezolucije 1244 pod registracionim brojem S/1999/648 kao još jedan (ali lažni) „Sporazum iz Rambujea“.

Haritosov akademsko-detektivski poduhvat jasno pokazuje da stav 11 glavnog teksta Rezolucije 1244 sadrži, pod tačkom [a], pozivanje na dva različita sporazuma iz Rambujea, od kojih je samo jedan, onaj u Dodatku 2, validan i potpisan, dok je tzv. ”Sporazum iz Rambujea [S/1999/648]” uljez koji je na prevaru ubačen u Rezoluciju 1244, i koji je u suprotnosti sa osnovnim načelima na kojima je zasnovana sama Rezolucija 1244, koja na početku teksta „iznova potvrđuje privrženost svih država-članica suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Savezne Republike Jugoslavije i drugih Država u regionu, kao što je predviđeno Helsinškim završnim aktom i dodatkom 2“.

Od Rambujea do Brisela

Oni koji se danas pozivaju na „Sporazum iz Rambujea“ kao nekakav argument u prilog tezi da Rezolucija 1244 predviđa mogućnost referendumskog otcepljenja od Srbije se zapravo pozivaju na nepotpisani ultimatum koji su kao kukavičje jaje podmetnuli saučesnici u zločinu agresije na našu zemlju.

Zanimljivo je da su i tada, preko odbijenog ultimatuma iz Rambujea, kao i sada, preko plana EU kojeg su pokušali da nametnu u Briselu 27. februara 2023. zapadni predstavnici nastojali, odnosno nastoje da nateraju predstavnike Srbije da prihvate ravnopravni status Srbije i „Kosova“.

Da Vas podsetimo:  Slobodan Vladušić: Koga briga kojim jezikom pričaju mrvice?

A ne mogu se ne primetiti i sličnosti u metodima prevare: Politički Zapad je 1999. odbijeni ultimatum nazvao „sporazumom“, dok 2023. predstavnik EU Peter Stano pokušava da poturi nepotpisani ultimatum iz Brisela kao „već prihvaćen“.

Portparol EU za spoljnu politiku Peter Stano (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/EU Debates/eudebates.tv)

Po rečima Sergeja Lavrova sa foruma „Raisina dijalog“ u Indiji: „Ista priča: obmana Srba je u onome što se tiče Zajednice srpskih opština na Kosovu, a obmana Rusije u onome što se tiče Minskih sporazuma“. Ta konstatacija se zapravo može proširiti na ceo pregovarački proces pod okriljem političkog Zapada vezan za Kosovu i Metohiju.

Budimo sigurni da nas varaju i oko francusko-nemačkog, odnosno evropskog predloga za Kosovo i Metohiju. Parafrazirajući Ajnštajna, definicija ludosti bi bila nastaviti da im verujemo i potpisujemo sporazume s njima u očekivanju različitog ishoda.

autor:Aleksandar Pavić

3 KOMENTARA

  1. Једини лек за уставокршитеља је онај који предлаже господин Никола Алексић, из Новог Сада, позива војску и полицију да ухапсе уставокршитеља и човека који је одозго извршио државни удар! И који је у својој личности супституисао и владу и скупштину и судство и све државне иснституције. Речју, самодржац! Уставна овлашћења војске су да очува целовитост државе Србије. После ове предаје, не дај Боже, угрожена је целовитост државе, али се отварају могућности за нова кризна жаришта и нове облике „самосталности“ етничких група у Србији. О томе се ради!

  2. “ Nitko ne moze oteti KiM Srbiji, osim ukoliko ga ona sama ne preda ……. “ Tu je srz i srce našeg problema …..“ OSIM UKOLIKO GA ONA SAMA NE PREDA…….. “ !! Sada se nalazimo u finalnom djelu
    PETOOKTOBARSKOG PREVRATA , kojega su organizirali i financirali Amerikanci. Od Miloševića nisu mogli dobiti ni centimetar zemlje, Koštunica i Djindjić su slanjem Miloševića i cjelokupnog vojnog i političkog vrha Srbije u HAG na sudjenje, do krajnjih granica ponizili i sebe, i Narod i Drzavu kojoj su bili na čelu, i naivno su moslili da je to dovoljno da se oduze Amerikancima, što su ih ovi “ ustoličili “ !
    Djindjić je 2003 prvi put zvanično zatrazio sprovodjenje odredba iz R1244………… i iste godine ubijen. Od tada do dana današnjeg, u SB OUN ,Srpski predstavnici nisu smjeli da izgovore ni R… od R1244…
    Sa Tadićem je krenula VELEIZDAJA. na rate! Vučić je izabran od Naroda, da bi zaustavio VELEIZDAJU, a pokazao se daleko veći VELEIZDAJNIK od Tadića. Nije naš problem podmetačina i falsifikat u vezi R1244 , naš problem su naši VELEIZDAJNICI, pitomci i nastavljači petooktobaraca. Mi ne strahujemo ni od Bajdena, ni Šolca ni od Makrona. Oni ne mogu oteti KiM. Mi strahujemo od nezrelog, arogantnog
    , izkonpeksiranog, nedoraslog, bolesnog, predsednika nam, VUČIĆA !! On moze, ono što stranci ne mogu. Njega ne interesuje volja Naroda , on nikoga ništa ne pita, sa nikim se ne konsultuje, sve sam odlučuje !! Pritisnut i ucjenjen, on se bori sam za sebe i totalno se izgubio u vremenu i prostoru. Ako izgubimo KiM, nestati će Drzava Srbija i Srpski Narod …………. a sada smo na najboljem putu, da nas nestane……… nije da nismo imali vremena da to shvatimo i spriječimo !!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime