„Varšavljanka“ ili san letnje noći

Po povratku iz varšavske katedrale, na gušter-balu, zavapila je hrvatska „NATO curica“, prpošna plavušica, kao guja u procepu, izrazito naglašavajući da puzajuće uvlačenje ostatka nekadašnje države Jugoslavije u zločinačko udruženje NATO vojni savez, mora postati najpreči zadatak.

Urgirajući pritom, da se hitno osmisli novi modalitet za neminovno pridobijanje Srbije, bez obzira na ispoljeni stav i mišljenje srpskog naroda, sa kojim se vodeći „trojac“ (kazandžija, faktor i koferče) uporno ne slaže, kao ni plaćeni prateći vokali „second Serbia“!

Drugo se ni ne očekuje od odane NATO saradnice, jer govori u ime svog naroda, koji ima „povijestno sjećanje“ na dva hrvatska pohoda u združenoj „Ost-kampanji“, koju su osmislili bahati germanski predvodnici, u dva svetska rata, vođena u XX veku!

Poklonici „čvrste ruke“ kazaće – prava beseda, na pravom mestu -, još im samo nedostaje blagoslov svetog oca Franciska, i eto ponovne predstave za lakoverne, ali iskustveno nerazumne.

U pokušaju preumljivanja pravoslavnih Srba nakon okupacije BiH, značaj Poljaka bio je izrazit, kao nijednog drugog slovenskog naroda, u Dvojnoj monarhiji.

Tada su Poljaci, uz Mađare i austrijske Nemce, bili najčešći predsednici sudova ili državni tužioci, slepo sledeći bečka i peštanska uputstva, ali i dušobrižničke savete čelnika RKC, što i dokazaše u brojnim suđenjima nevinim Srbima u BiH, tokom Velikog rata.

Nemali broj Poljaka-RKC sveštenika, službovao je u BiH jer su lako učili srpski jezik, a bili dokazani mrzitelji Pravoslavlja, naročito oni, poreklom iz zapadnih delova današnje Ukrajine.

Zato se i „ NATO plavušica“ u Varšavi oseća kao kod svoje kuće, sve joj je blisko i poznato, dok radosno odobrava predlog o snagama za brzi odgovor!

Javnosti još nije poznato, da li je neki njen „pranonić“ (pradeda) naprasno skončao u susretu sa strašnim kozacima, kao „dični carski hrvatski sin“ u Galiciji, na hrvatskom katoličkom „predziđu“ (međa) tokom Velikog rata, ili je možda neki „nonić“ (deda) skončao u stepama maloruskim, kao talijanski vojnik, u pohodu združene Evrope na Sovjetski savez, tokom Drugog svetskog rata?

HOS (hrvatske oružane snage) neskriveno teži, da potvrdi svoju bezrezervnu odanost dragim pretcima, poznatim kao „vražija legija“, u dve kampanje tokom prošlog veka, pri napadu na te prljave, pravoslavne Ruse, koji tako uporno i požrtvovano brane svoju zemlju.

Dični pretci su se baš dokazali, u vršenju zločina, nad ženama, decom, starcima, te su opravdano zaslužili svoj „radni nadimak“!

Zabeleženo iskustvo, ruskih i sovjetskih vojnika iz dva svetska rata, da zarobljene Hrvate pitaju kako se mole Svevišnjem, daje jasan odgovor na pitanje, o toj ispoljenoj mržnji!

Hiljade potomaka, dičnih hrvatskih sinova iz dve kampanje, spremno čeka, da se ponovo slika u Poljskoj i baltičkim zemljama, dok ispunjavaju svoju domoljubnu i naročito, katoličku dužnost!

Još ako Nemac komanduje tim bataljonom za brzu intervenciju, radosti njihovoj neće biti kraja, jer ko čeka taj i dočeka, makar i u trećoj generaciji!

Ti krvožedni Rusi, ne smeju ni nos da pomole van svoje zemlje, a kamo li i da pogledaju preko granice, tamo gde im žive milioni Rusa, sada u zemljama koje neskriveno brane „demokratske slobode“, ali još uvek ni ne znaju, od koga, i za koga!

Doduše, to ne treba ni da se pitaju, čika Keri i tetka Viktorija, kazaće im to, na nekom od svojih proputovanja po EU ranču, između dve predsedničke kampanje!

Ako reagovanje „hrvatske curice“, nije ništa neočekivano na radnom dogovoru za pripreme buduće „Ost-kampanje“, učešće srpskog ministra odbrane (u tehničkom mandatu?) među 26 pridruženih partnera dragoga NATO, dok se nova „gvozdena zavesa“ od Baltika do Crnoga mora ubrzano spušta, svakako izaziva brojna sporna pitanja!

Dvojna monarhija je u Velikom ratu, silom i zlonamerno, terala Srbe na istočno vojište, gde su masovno dezertirali, potom prelazili u redove srpskih dobrovoljaca, boreći se da stvore svoju slobodnu Otadžbinu!

Nacistička Nemačka, poučena tim iskustvom iz Velikog rata, nije ni planirala učešće Srba u evropskoj kampanji na Sovjetski savez, čak ni dobrovoljce od Srba nije organizovala, kao pomoćne tehničke snage, na evropskim okupiranim teritorijama.

Zato, šta je uopšte radio srpski ministar na takvom radnom dogovoru, gde se svakako ne raspravlja o ekologiji i zaštiti životne sredine, od pretećeg pregrejavanja planete?

Da li je možda išao, da sasluša buduće obaveze u vatiranju norveških pećina, jer američki tenkovi imaju kvarljivu elektroniku, a Srbi su poznati dunđeri, još iz turskog zemana!

Ili će možda saznati, da će se budući hrvatski jurišnici obučavati u „bazi JUG“ koja ima status internacionalnog trenažnog NATO centra, i remontovani hameri iz Iraka tu služe za obuku, posle upriličene cirkusijade tete Meri, koja ih navodno udeljuje besplatno!

I prvi viši oficir vojske Srbije (ali ne srpski!) usavršavan na hrvatskom vojnom učilištu „PETAR KREŠIMIR IV“, dobio je statuu ratnog zločinca Franje Tuđmana za pokazani uspeh, da ukrasi kancelariju (samo čiju?), a poslušnik iz MO Srbije, objašnjava udvorički, da je to uobičajena praksa kod školovanja u inostranstvu!

Hoće li možda taj nagrađeni „tuđmanac“ da bude tumač, dok hrvatski jurišnici vežbaju, a domaći vojnici izigravaju „local staff “(pomoćno osoblje) koji priprema poligon?

Uostalom, nikakvo čudo, demokratski su reformisali vojsku, najpre u praćkare lepog Borisa, a potom u balerine kazandžije Tome, jer moraju uspešno usvojiti NATO standarde!

Zato, cinično zvuče sve pričice o vojnoj neutralnosti, dok se sedi za radnim stolom gde se dogovaraju o novoj pretećoj opasnosti za svetski mir, zar ne?!

Arapi imaju poslovicu – psi laju, karavan prolazi -, ali „NATO karavan“ ne sme preblizu ruske granice, bez obzira na naručeni orkestrirani vrisak „zabrinutih boraca za demokratiju“, jer „topola“ („topolj“) ne spava, a dežurna posada naročito!

Istorija uči, sve su slike, iz svakog pohoda na rusko prostranstvo, uvek bile crno-bele, a za svakog agresora isključivo crne, valja zato poslušati i onu starorimsku izreku, o žurbi!

Vladimir Frolov

fsksrb.ru