Vatikanske igre i srbijanski pajaci

0
989

Nekadašnja moć „Svetog rimskog carstva“ (izgubljenog ipak voljom samih članica) san je nedosanjani i dan danji, u Vatikanu.

jahjaga_papa-4565Kad država Italija uredi napokon svoj odnos sa Vatikanom, postade SV. stolica samo državica u Večnom gradu ali ipak središte mnogoljudne RKC, koja se razgranala po kontinentima, večno nezasita tuđih vernika i tuđih para.

Pravoslavna Srbija kao država, uredila je odnose sa Vatikanom usvajanjem Konkordata upravo pred Veliki rat i prihvatila osnivanje Beogradske nadbiskupije, ali Vatikan u znak podrške ultimatumu Austro-Ugarske zamrznu svoju konačnu odluku, te je tek 1924.godine stigao u Beograd prvi nadbiskup RKC, franjevac Rafael Rodić.

Posle srpske pobede u Velikom ratu i stvaranja nove države, iako duboko ožalošćen raspadom Dvojne monarhije, pragmatični Vatikan upro je iz petnih žila da povrati status koji je već imao na tim prostorima.

Tadanji čelnici RKC u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini, sređivanje odnosa SPC i države SHS doživeli su kao pretnju svom povlaštenom statusu, koji je vekovima osporavao“šizmatike“ (a zna se ko se stvarno popišmanio!), koji ipak žive do Jadrana.

Decenijski pritisci u novostvorenoj državi oko Konkordata, igrani u trouglu Vatikan –„hrvatsko pitanje“ – fašistička Italija, završiše se vladinim predlogom Konkordata na srpsku štetu, ali tvrdi stav SPC i bačena Anatema na svakog pravoslavnog koji ga prihvati, zamrtnuše do daljeg njegovu skupštinsku potvrdu, koju zagonetna smrt prvosveštenika SPC dodatno oteža.

Iako je formalno održavao diplomatske odnose sa kraljevinom Jugoslavijom čim se proglasi NDH požuriće rimski papa da pošalje svog specijalnog izaslanika opata Markonea, sa najširim ovlašćenjima oko odnosa sa fašističkom Hrvatskom ali i još intenzivnije po pitanju nasilnog pokatoličavanja pravoslavnih Srba, užasnutih zločinima, koji su odmah počeli širom tek proglašene države.

Iz samog Vatikana, stigoše precizna uputstva i formulari sa objašnjenjima oko postupka prekrštavanja već krštenih, ali mnoge Srbe ni to ne spasi.

Sveštenici RKC cinično su tumačili da su oni spasili samo dušu, a trošno telo ipak prepustili ustaškim koljačima, na rešavanje „srpskog pitanja“!

Da Vas podsetimo:  Veće zagađenje vazduha, manje dece na Zapadnom Balkanu

Kad pobeda sovjetskog vojnika i oružja postade očita, u Vatikanu se intenzivno potraži rešenje za spasavanje svih fašista koji odmah dobiše počasni status „vojujućih Kristovih boraca“, protiv komunističkih antikrista.

Mračna uloga u spasavanju hrvatskih fašističkih zločinaca počela je posle kapitulacije Italije, tajnim susretom pape i nekadašnjeg feldvebela „vražije divizije“ iz Velikog rata ali i izabranika pijanog Vinstona, koji tako unapred osigura svog „trojanskog konja“ iza gvozdene zavese, koju je on već isplanirao!

Razgovor svetog oca i katolika Josipa Broza, enigma je i dan danji, ali nije enigma vidljiv odnos spram hrvatskih fašista zaštićenih pod parolom „bratstva-jedinstva“, koja je poslužila da se planski uništavaju mnogobrojni materijalni dokazi počinjenog zločina genocida, nad Srbima, Jevrejima i Romima, širom NDH!

Sukob hrvatskog metropolite i nadbiskupa Stepinca sa komunističkom vlasti 1946.godine bio je povod za njegovo suđenje, koje dokazano utvrdi učešće RKC u zločinu genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH!

Vatikan baci odmah Anatemu na sve katolike koji su učestovali u suđenju, proglašavajući ga za ideološko i činjenično neosnovano, uprkos materijalnih dokaza!

Prekid odnosa između Jugoslavije i SV. stolice trajaće do šezdesetih godina prošlog veka i normalizovan je na obostranu želju, a okrunjen novim susretom pape i feldvebela BROZA. Susret u Vatikanu zbio se baš u vreme divljanja hrvatskog „maspokreta“, te i njega obavija tajna o temama dijaloga dužeg od jednog časa.

Kao vidljiv napredak, usledila je odluka Vatikana da formira BKJ (biskupska konferencija Jugoslavije) kao krovnu organizaciju RKC, u tadašnjoj zajedničkoj državi.

Međutim, odmah nakon tajnog sporazuma predsednika SAD Ronalda Regana i pape Ivana Pavla II (Vojtila) o rušenju Berlinskog zida i rasturanju države Jugoslavije, doneta je 1986.godine odluka da se formira Beogradska Metropolija koja pokriva teritoriju nekadašnje „pretkumanovske Srbije“, bez Vojvodine, Kosova i Metohije kao i Raške oblasti (kolokvijalni naziv „Sandžak“)!

Da se „vlasi ne dosete jadu“ Metropolija je ipak imala administrativnu nadležnost i nad biskupijama RKC u Subotici, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.

Da Vas podsetimo:  "ĐUBRE, BOLESNIKU, NARIKAČO" Ovo je rečnik predsednice Odbora za kulturu!

Kad početkom devete decenije prošlog veka počne krvavi raspad zajedničke države Jugoslavi je, Vatikan će prvi u svetu priznati nasilno otcepljene republike Ssloveniju i Hrhvatsku za samostalne države, a pritom i dalje imati svog predstavnika, papskog nuncija u Beogradu!

Doduše, ni raspadajuća država nije imala jedinstven stav u kolektivnom rukovodstvu, da adekvatno odgovori i odmah prekine diplomatske odnose sa tim pokvarenjacima!

Kada pod pritiskom SAD i NATO, UN doneše odluku o uvođenju sankcija državi Jugoslaviji koja je izopštena iz svetske zajednice, iskoristi Vatikan postojeći interregnum i samovoljno donese odluku da ugasi BKJ (biskupska konferencija Jugoslavije), jer su nastale nove države!

Vatikan je tek u novembru 1997.godine formirao Biskupsku konferenciju SR Jugoslavije, koju će potom preimenovati u Biskupsku konferenciju Srbije i Crne Gore.

Odlukom Vatikana, 2004.godine stvorena je Međunarodna biskupska konferencija „Sv.Ćirila i Metododija“ koja obuhvata sve RKC biskupije i grkokatoličke egzarhate na prostoru Srbije, Crne Gore i Makedonije!

Tako MBK „Sv. Ćirila i Metodija“ čine: Beogradska nadbiskupija, Barska nadbiskupija, Subotička biskupija, Zrenjaninska biskupija, Kotorska biskupija, Apostolska administratura za Kosovo (Prizren) – biskup mons. Dodë Gjergji, Grkokatolički egzarhat za Srbiju i Crnu Goru (Novi Sad) – egzarh mons. Đuro Džudžar, Skopska biskupija i grkokatolički egzarhat za Makedoniju – biskup i egzarh mons. Kiril Stojanov.

Članovi MBK „Sv. Ćirila i Metodija“, na zasedanju 2014. godine „samoinicijativno“ su predložili Vatikanu da se umesto MBK uspostave „nacionalne biskupske konferencije“.

Odgovor nadležne institucije vatikanske, Kongregacije za biskupe, još uvek se čeka!

U međuvremenu se intenzivno sređuje zgrada u Pančevu, gde bi trebalo da bude sedište MBK „Sv Sv. Ćirila i Metodija“!

Šta se zapravo krije iza ovog predloga o „samogašenju“ MBK, koji je obrazložen „jezičkim barijerama“!?

Ovim zahtevom ugasila bi se istorijski utemeljena funkcija primas Srpski (primas Serbiae) koju su još Nemanjići ishodili, te bi tako bila ukinuta kategorija Srbi-katolici, i definitivno izgubljen deo kulturng nasleđa u Dubrovniku.

Vidljivo je da sadašnji nosilac te titule, Zef Gashi nadbiskup Barski, uporno službeno „zaboravlja“ na nju!

Da Vas podsetimo:  Đuka isprozivao Srbe koji letuju u Hrvatskoj, a onda mu je Biković rekao nešto što svi mislimo

Ako se ovaj predlog usvoji dobićemo Nacionalnu biskupsku konferenciju Crne; Makedonije; Kosova (već postoji apostolski administrator!)

Ovim predlogom, status Kosova bio bi podignut na nivo samostalne crkvene teritorije bez punog diplomatskog priznanja (za sada), a Srbija neće biti priznata kao crkvena teritorija u svojoj državno-pravnoj celovitosti!

Predlog „samogašenja“ MBK „Sv. Ćirila i Metodija“ prvi je potpisao tadašnji papski nuncije u Beogradu Msgr. Orlando Antonini,te se ne može nagađati da Vatikan nije bio u toku pripreme!

Vatikanska nuncijatura u Beogradu nadležna je samo za krnju Srbiju, za Crnu Goru nadležan je nuncij u Sarajevu, za Makedoniju je nadležan nuncij u Sofiji a za Kosovo je nadležan nuncij u Ljubljani!

Ovim šematizmom, jasno je vidljivo da Vatikan odavno Kosovo i Metohiju ne smatra delom države Srbije, te je svo ubeđivanje neobaveštenog naroda o „dobrim namerama“ svetog oca Franciska, šarena laža za lakoverne!

Da li možda adaptacija zgrade u Pančevu upućuje na buduće središte „nacionalne biskupske konferencije“ Srbije ili je verovatnije priprema za buduću „Internacionalnu biskupsku konferenciju Vojvodine i „pretkumanovske“ Srbije?

Kada Zrenjaninski biskup mons. László Német izjavljuje da se priprema poseta svetog oca Srbiji, ne radi to na svoju ruku (kako horski lažu mnogi!), već kao predsedavajući MBK „Sv. Ćirila i Metodija“!

Hoće li možda uslediti donošenje Konkordata kao vidljiv „napredak“ u odnosima države Srbije („pretkumanovski model“) i Svete Stolice, da se tim povodom najzad i pojavi sveti otac u Beogradu?!

Što srbijanski trio pajaca „faktor – kazandžija – koferče“ igra po žici za angažman kod svojih gospodara SAD i NATO, ne čudi, narodski se kaže da je politika kurva a političari makroi (makar i na žici)!

Al` što Sveti Sinod SPC neće da vidi istinu njima poodavno znanu, o suštini u odnosima Vatikana i države Srbije, zabrinjavajuće je, jer oni ipak Svevišnjeg služe a ne SAD i NATO, zemaljske, samo prolazne sile!

A mlinovi vatikanski melju …………!

Vladimir Frolov

FSK

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime