Negativne posledice karantina i samoizolacije
- U kontekstu samoizolacije od koronavirusa (Covid-19), u Sjedinjenim Državama broj porodičnih konflikata i dela samoubistva naglo je skočio. Ovo izveštavaju vodeći američki psiholozi, narkolozi i suicidolozi
- Nasilje u porodici je jedan od većih problema tokom samoizolacije
- Veliki problem je tri puta povećano uzimanje alkohola i droga
- Broj samoubistava zbog apstinencijalne krize (psihički i fizički slom), skočio je za 40 posto
- Treba se „naoružati“ strpljenjem da bi se preživela ovateška vremena
Prema statističkim podacima, samo 18% porodičnih ljudi u SAD su sposobni da budu sami, barem 6-8 sati dnevno. To su po pravilu stanari ili vlasnici velikih kuća, gde se možete povući u posebnu sobu. U većini drugih slučajeva ljudi su prisiljeni da budu stalno sa svojom decom, supružnicima, roditeljima, bakama i / ili dedama. Uz svu ljubav i poštovanje rodbine, pre ili kasnije, mnogi porodični ljudi «izlete iz krivine». Počinje da ih razdražuje svaka sitnica. Privatnost postaje najveći i nedozvoljeni luksuz.
„U uslovima samoizolacije, ljudsko strpljenje ima mnogo veću ulogu od ljubavi i brige“, kaže porodični psiholog Hari Grejston. Decenije proučavanja porodične psihologije pokazalo je da su najjači brakovi oni u kojima muževi i žene provode najmanje vremena zajedno.“
Talas porodičnih trzavica došao je u Sjedinjene Države odmah posle zbivanja u Kini, Južnoj Koreji i Japanu, koji su prvi pretrpeli udar koronavirusa. Bukvalno samo za nekoliko nedelja u ovim državama porastao je broj podnetih zahteva za razvod braka, kao i broj izvršenih nasilja u porodici.
„Najveći problem je što mnogi porodični ljudi ne razumeju šta se dešava“, nastavlja Grejston. „Doživljavaju izlive gneva, ljutnje a ponekad pokažu i otvorenu mržnju prema članovima porodice, bez ikakvog konkretnog razloga. Ponekad se takvi ljudi stide svog unutrašnjeg stanja. Oni ne mogu da razumeju da je ono što se dešava sasvim prirodno tokom izolacije.“
Talas porodičnog nasilja već je doveo do toga da u velikim gradovima više nema slobodnih stanova za žrtve ovog nasilja. Policija sve više okleva da takvim nasilnicima stavi lisice na ruke, jer broj pritvorenika brzo raste u svim regionima. Štaviše, mnogi regioni oslobađaju osuđenike pre isteka kazne, jer se plaše izbijanja koronavirusa, tokom kojih će se zaraziti policijski službenici, kao i saradnici pravosudnih i zatvorskih institucija.
Tako je 44-godišnja stanovnica Los Anđelesa rekla je da njen dečko svakodnevno vrišti na nju i plače zbog svakakvih sitnica. Prinuđena je da boravi u kupatilu većinu vremena, pošto iznajmljuju mali stan. Dispečer 911 savetovao je ženu da bude strpljiva, da ne izaziva nasilnika i da zove samo ako „situacija postane kritična“ …
Najbolji način da se smanji stepen netolerancije tokom perioda samoizolacije, kako navode stručnjaci, jeste korišćenje elektronskih uređaja, koji će ljudima sa smanjenom trpeljivošću tokom samoizolacije omogućiti barem privremeno prelazak u drugu stvarnost. Slušalice, računar, tablet, kaciga za virtuelnu stvarnost, audio knjiga ili papirna knjiga odvratiće pažnju od onoga što se događa i ubrzaće prolazak vremena. Mnogi srodnici širom zemlje dogovorili su se da ne muče jedni druge pitanjima i sastaju se samo dok jedu. Ovo je neophodno za održavanje optimalne ravnoteže između ličnog i porodičnog života.
Nasilje u porodici nije jedini problem tokom samoizolacije. Mnogi ljudi su počeli da piju alkohol i koriste droge kako bi pobegli od stvarnosti. Na primer, u Njujorku su alkoholna pića stavljene na listu neophodnih proizvoda. U prvih 25 dana marta stanovnici su kupili tri puta više alkohola nego u januaru i februaru zajedno. Mnoge prodavnice pića zaposlile su dodatne radnike, kako bi mogli da dostavljaju flaše sa alkoholnim pićima na kućne adrese naručioca.
Neki Njujorčani osudili su prodaju alkohola tokom trajanja karantina i zamolili guvernera Kuomoa da sledi primer država koje su zatvorile prodavnice pića. Međutim, bilo je i onih koji su Kuomou izrazili zahvalnost. Preživeti karantin s impresivnom ponudom piva, vina, viskija ili votke za njih je kud i kamo zabavnije.
Ovako ili onako, pokazatelji govore o povećanju prestupa učinjenih pod dejstvom alkohola.
U redovima onih koji su pod dejstvom alkohola učinili kakvo nedelo bilo je i mnogo onih koji su, donedavno, bili na lečenju od alkoholizma. Grupe poput Anonimnih alkoholičara(AA) privremeno su obustavile rad. Uzgred rečeno, AA je to uradila prvi put tokom 85 godina svog postojanja. Rad grupe se nije zaustavio ni tokom Drugog svetskog rata.
Što se tiče droge, patroliranje vojske južnom granicom nije dovelo do njihove nestašice u nijednoj američkoj regiji. Dileri dostavljaju na kućnu adresu sve što ljudi požele: od prirodne marihuane i njenog sintetičkog analoga do heroina, fentanila i opijata izrađenih po recepturi.
U brojnim regionima zemlje, broj kobnih predoziranja sa smrtnim ishodom, a takođe i broj samoubistava zbog apstinencijalne krize (psihički i fizički slom), skočio je za 40 posto.
Budući da period samoizolacije tek počinje, a pandemija će doći do vrhunca početkom ili polovinom maja, mnogi psiholozi savetuju američke stanovnike da budu maksimalno strpljivi. Većina od nas se, dakle, mora boriti ne sa virusom, već sa samim sobom.
Period nacionalnog karantina treba uzeti kao najteži test izdržljivosti. Svaki čovek bi trebao da shvati da čak i najmanja nepromišljena radnja može izazvati lanac neugodnih događaja koji će rezultirati raspadom porodice, dugim sukobom s rođacima ili još gore – zločinom sa svim pratećim posledicama.
Zato budite strpljivi. To je najvažnija stvar u teškim vremenima za Sjedinjene Države i za sve nas.
Ova pandemija je razotkrila sve ljudske slabosti, mane i vrline.
Tamo gde supruznici ne umeju da budu u jednom stanu zajedno nekoliko dana u izolaciji a da ne postanu nasilnici, nema ljubavi, neznam kako su zavrsili zajedno.
Tamo gde ima puno ljubavi, razumevanja, postovanja, ima i strpljenja, tolerance.
Nisu ljudi psihicki labilni vec bahati, razmazeni i komotni pa to se najbolje vidi u vojskama pojedinih nacija.
Nije problem sto su ljudi u izolaciji, smesteni u malim stanovima, kucama, problem je u ljudima.
Razmazeni, raspusteni, navikli da nam je sve potaman, sad se pokazuje koliko su ljudi ustvari kukavice i slabici.
Mnoge hvata strah i panika da ne zavrse u jednoj od tih najlon vreca u grobu bez obelezja. Upravo taj strah dovodi do sebicnosti, kukavicluka, paranoje. Sizofrenicari i paranoci su i bez pandemije prica za sebe, oni su poput vampira i nima je dobro samo dok imaju zrtvu na koju ce da se zalepe, istresaju, kojoj ce da piju krv, koju ce da ponizavaju misleci da ce tako oni biti nesto bolji.
Pandemija nije uzrok svih ovih nasilnih scena vec je samo razgolitila nemoc kukavica i slabica da se priberu i ljudski nose sa problemima.
Sve ovo potvrdjuje ono sto godinama govorim, nestalo je mirisa u cvecu, nestalo je ljubavi i toline u ljudskim srcima.
A tamo gde nema ljubavi, vere, nade, strpljena, postovanja, tamo nema ni zivota.
Budi Bog sa vama i dusama vasim!