ŠTUTGART Ne prođe ni desetak dana a da se u nekom od srpskih medija za reč ne jave dušebrižnici i „naricaljke“ kojima je, u nedostatku ili nepoznavanju drugih tema, najvažnija kuknjava o u inostranstvo “odbeglim“ stručnjacima čije je školovanje i studije Srbiju, navodno, koštalo silne stotine milione dolara!
Najrevnosniji na tom poslu je, neprekidno još od vremena Josipa Broza, prof. Vladimir Grečić. Na samo njemu znan način, izračunao je da je iz Srbije u nekoliko godina, „pobeglo“ najmanje oko 5.000 stručnjaka. A u poslednjih tridesetak godina čak 10.000 lekara! Njihovo školovanje, po glavi, koštalo je i do 100.000 dolara –tvrdi Grečić!
Sve je to izračunato u državi u kojoj još uvek ništa ne funkcioniše kako bi trebalo. Čekamo EU da nešto profunkcioniše, jer Srbija ne zna gde su joj državne granice, koliko tačno ima stanovnika, koliko Šiptara živi u preostaloj Srbiji, ni koliko nas živi u inostranstvu; koliko je ljudi obogaljeno u svojim egzistencijama, jer nemaju stalno zaposlenje. Aktuelna vlast ne želi da zna ni koliko je društvenog kapitala uništeno pljačkom i pretakanjem u privatne džepove zvanom „tranzicija“, pa ni koliko funkcionera i činovnika ne radi ništa a prima debele plate.
Ne zna se ni čega će još Srbija morati da se odrekne na svom podaničkom “približavanju” EU, da bi verovatno nekada, a možda čak i nikada, postala član te bankrotne družine! Verovatno će posle poklanjanja Kosmeta slediti Sandžak u koji je već zvanično uveden lingvistima do danas nepoznati “bosanski” jezik, valjda kao “priprema” za osamostaljene.
Za par godina, po zahtevu Šiptara, sledila bi „Preševska dolina“. A ako zaista dobijemo “zeleni signal” za pristup Uniji, verovatno će se javiti nekadašnji pripadnici SS divizije “Princ Eugen” i njihovi naslednici iz reda Podunavskih Švaba, koji će tražiti povratak silnih imanja u Vojvodini, a možda, zajedno sa Čankom i drugim autonomašima i otcepljenje Vojvodine od Srbije! Jedino što znamo o Srbiji danas i njenoj budućnosti je – da, ustvari, ne znamo ništa!
Ipak sve navedeno ne sprečava sve srpske Grečiće da neprestano kukaju za “odbeglim” stručnjacima, jer oni, eto, znaju koliko ih je “pobeglo” i koliko su koštali!
Oni čak i ne znaju ili ne žele da znaju, da je momentalno u Srbiji 50.000 fakultetski obrazovanih ljudi bez posla i bez nade da će ga ikada dobiti – a oni kukaju za mladima koji su, u nedostatku sredstava za život u sopstvenoj zemlji, krenuli u svet da tamo prežive! Da li je po tim „naricaljkama“ trebalo da svi oni ostanu posle studija da žive od bednih penzija svojih roditelja ili deda i baba ili da se bave kriminalom, kao mnogi „usrećitelji“ tranzicije u Srbiji? Šta te naricaljke zbog odlaska mladih u svet zaista žele da kažu? Verovatno to ne znaju ni oni sami, ali je važno bilo šta reći – tek da bi se nešto kazalo. Još ako je to iskazano pred TV kamerama – šta će lepše za njih!
Kada im dosadi kuknjava za „odbeglima“, onda se pušta novi CD o “vraćanju mladih stručnjaka”! I opet kreće onaj čuveni „komunistički imperativ“ u stilu „moramo, trebamo, hajdemo, hoćemo, napred“ da ih vratimo, da pomognu Srbiji! Samo nedostaje još jedno junačko URA pa da sve bude kao u vreme Josipa Broza. Ali niko od „naricaljki“ ne daje odgovor, gde da se vrate ti ljudi – kada su sve vlade poslednjih 20 godina, gotovo planski uništavale i nauku, i privredu, i poljoprivredu, rudarstvo, šumarstvo – jednostavno sve! I što je najgore, uništavali su nadu u bolje sutra.
Čak i ako nađu posao kod privatnika ili stranog vlasnika, na koju platu da se vrate kada je od normalne plate, kažu zvanične srpske statistike o “potrošačkoj korpi”, preživljavanje nemoguće. Da se vrate u zajedničke stanove svojih dedova i očeva, da kao treća generacija godinama žive u zajednici? Gospodo ili drugovi Grečići, umuknite najzad sa takvim pričama. Ako već publikujete kojekakve gluposti o „odbeglima“ i „povratnicima“, kažite narodu istinu, da svaki treći Srbin preživljava od doznaka rodbine iz inostranstva. A ta cifra je dostigla već 5 milijardi dolara godišnje! Svojim doznakama će ti mladi „begunci“ za kratko vreme i te kako vratiti troškove studija čak i one koje navode grečićevci – a koji ni na američkim univerzitetima ne iznose 100.000 dolara!
Doznake dijaspore su najbitniji srpski eksport. Bez njega, Srbija bi teško preživljavala. Bez tih doznaka bi dinar (opet) bio gomila malo vredne ili možda veoma brzo – (bez)vredne hartije. Ovako, Srbija se još uvek pomalo koprca. Osim toga, šta je sa onim „beguncima“ koji su svoje studije sami finansirali? Da li i njih grečićevci ubrajaju u istu grupu „trošadžija“ srpskih para za studiranje?
Sada pretpostavljam ko je, verovatno, bio „model“ legendarnom Brani Crnčeviću kada je krajem šezdesetih godina prošlog veka, nakon što je Nemačka zbog recesije počela da vraća naše radnike, rekao doslovce:
„Šezdesetih godina nam ljudi masovno odoše u kapitalistički svet. Kuku! Sada nam ih vraćaju. Kuku, kuku, kuku!“
Brani je možda prof. Grečić ili neko sličan njemu bio inspiracija. Ne možda, nego sigurno!
Autor: Predrag Rakočević
Štutgart
ODGOVOR:
Poštovana gospođo Maričić,
dobnro znam šta sve čine Podunavske Švabe da se (opet) dokopaju imovine u Vojvodini. Isto tako znam da im u tim pokušajima svesrdno pomažu strane agenture i organizacije u dosluhu i uz saradnju sa nekim našim političarima i delom Vlade. Danas nepostojeće Ministarstvo za dijasporu (sada: Kancelarija za dijasporu) sigurno nije u to uključeno jer se u BG i šire smatra veoma nevažnom srpskom institucijom, na tom pitanju rade tzv. „Veliki igrači“ Lično sam prisustvovao nekoliko sastanaka Podunavskih Švaba npr. u Zindelfingenu kod Štutgarta gde sam čuo i video šta se očekuje od Srbije bez da je Nemačka ikada platila i jedan filer ratne oštete Srbiji za razaranja i zločine u Drugom svetskom ratu. O tom problemu sam u nekoliko navrata pisao u „Korenima“ verovatno vam je to promaklo. U svakom slučju, ova Vlada (ali verovatno i buduće vlade)će zbog bezglavog srljanja u EU, koje neko verovatno debelo plaća, svakako udovoljiti zahtevima Švaba! Na žalost, to je naša realnost.
Srdačno
P. Rakočević
Pa želim da kažem autoru da se u većini saležem sa njima. No jedno ga moram ispraviti, a to je da su se naslednici i potomci Podunavskih Švaba među kojima ima sigurno i potomaka pripadnika Vermahta i SS jedinica odavno javili za potraživanje svoje imovine. U tome im pomažu razne agencije koje ima popunjavaju dokumenta i prkupljaju dokumentaciju. One rade i u Nemačkoj i u Vojvodini. Vi bi to pošto živite u Štutgartu morali da znate jer ih baš tu ima najviše. Ukupno je oko tri hiljade Švaba podnelo zahteva. I naše ministarstvo valjda za dijasporu im u tome veoma pomaže, posebno ministar koji je bio u Nemačkoj da obiđe švapska društa iseljenika iz bivše Jugoslavije i da ih “ ohrabri“ da traže „svoju“ imovinu. Pa bi bilo dobro da gospodin Rakočević malo istraži po Štutgartu, ako ne i šire i da pošalje jedan prilog baš na ovu temu, na koju niko ne obraća dovoljno pažnje, aima da nam se olupa o glavu.