Večiti operativac

2
1399

Radoslav Ćebić

On deluje kao čovek koji rešava sve probleme: od organizacije stranačkih, lokalnih, parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, ali i u susednim zemljama, do uklanjanja deterdženta iz beogradskih fontana. Ceni svoje prijatelje, ali se nimalo ne dvoumi, kad dođe trenutak, da od njih napravi neprijatelje. Bio je poslanik, savetnik, član i predsednik raznih upravnih i izvršnih odbora, uticajan u dve vladajuće stranke, kao i u Crvenoj Zvezdi. Goran Vesić je gradski menadžer i njegovi nastupi izgledaju kao da se sprema za gradonačelnika Beograda

„Ljudi koji su ovo uradili sramota su za Beograd“, reagovao je 2. septembra gradski menadžer Goran Vesić navodeći da je prethodne noći u šest beogradskih fontana sipan deterdžent, kao i da se radi o „verovatno organizovanoj akciji“. Dodao je da deterdžent šteti mehanizmu fontana i da moraju da se isprazne i operu. O nepoznatim počiniocima je izjavio: „Verovatno misle da na ovaj način mogu da ostvare svoje bolesne političke ambicije ili da skrenu pažnju na sebe.“

Prošle godine, kada su u toku izborne noći između 24. i 25. aprila nepoznata lica sa fantomkama na glavama uz primenu sile i protivpravnog lišavanja slobode srušili privatne objekte u Hercegovačkoj ulici, Goran Vesić i ostali gradski i republički funkcioneri su ćutali. Tek posle pritiska javnosti i izveštaja tadašnjeg zaštitnika građana Saše Jankovića o pomenutom rušenju, oglasili su se tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić, gradonačelnik Beograda Siniša Mali i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Pridružio im se izjavom i Goran Vesić: „Mi se svi nadamo da će istraga biti brzo završena. Niko od nas nema pravo da se meša u sam tok istrage. Istragu sprovode organi koji su za to nadležni. Za to nije nadležna gradska skupština, već neki drugi organi.“

Šta se to za manje od godinu i po dana tako drastično promenilo kod gradskog menadžera u brzini reakcije na krizne događaje, ako se rušenje u Hercegovačkoj (tesno povezano sa državnim projektom „Beograd na vodi“) i obesno istresanje deterdženta u fontane mogu uopšte porediti? Bliže se izbori za Skupštinu grada Beograda, a Goran Vesić kao da je rad da na funkciji gradonačelnika zameni kompromitovanog Sinišu Malog. Nije čudo što Vesić, iskusan organizator političkih kampanja, svakog dana u medijima proizvodi najmanje jednu vest o sebi.

Goran Vesić se rodio 1969. u Kruševcu, ali je proveo detinjstvo i završio osnovnu i srednju školu u Kraljevu, gde je njegov otac, oficir JNA, dobio prekomandu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a član Demokratske stranke (DS) postao je praktično od osnivanja. Početkom devedesetih radio je u listovima „Demokratija“ (glasilo DS-a) i „Student“. Od ‘94. do ‘97. bio je šef kabineta predsednika DS-a Zorana Đinđića, a u kratkom periodu (od februara do septembra ‘97) dok je Đinđić bio gradonačelnik, Vesić je bio član Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda. Gradski odbornik je bio od 1996. do 2000. Posle Petog oktobra, bio je poslanik Narodne skupštine Republike Srbije od 2000. do 2003. i u tom periodu bio je predsednik Administrativnog odbora i zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, ali i savetnik saveznog ministra unutrašnjih poslova SR Jugoslavije Zorana Živkovića. Od 2003. do 2004. Vesić je, uprkos međusobnoj omrazi, bio savetnik Borisu Tadiću, tadašnjem ministru odbrane Državne zajednice Srbije i Crne Gore. U istom periodu bio je i član Komisije za podelu vojne imovine između „dva oka u glavi“.

Već samo iz ovog dela Vesićeve političke biografije može se zaključiti da bi on bio pravi promoter čuvenog slogana američke vojske „Budi sve što možeš da budeš“, kojim je vojska SAD više od 20 godina privlačila devojke i mladiće da se priključe armiji koja im nudi mogućnost da se specijalizuju u mnogo različitih oblasti, koje im mogu biti od koristi i u civilstvu.

Da Vas podsetimo:  Ristić: Srbija je žrtvovana zemlja, za 60 lokacija izdato istražno pravo za litijum

Pa, šta je sve Goran Vesić naučio u Demokratskoj stranci? Za početak, zna kako se prave političke kampanje. Devedesetih je bio aktivan u svim izbornim kampanjama DS-a, a bio je i savetnik u kampanjama za Mila Đukanovića u Crnoj Gori, kao i za Biljanu Plavšić u Republici Srpskoj. Stoički je istrpeo marginalizovanje u DS-u i od 2004. do 2008. bio je samo odbornik u Skupštini opštine Vračar. Sa porazom DS-a i Borisa Tadića na izborima 2012. Vesić se trijumfalno vraća u politiku, ovoga puta sa Tadićevim ljutim protivnicima – pobedničkom Srpskom naprednom strankom (SNS) i Aleksandrom Vučićem. Gradski menadžer postaje 2014, a dve godine kasnije i član Glavnog odbora SNS-a. Oni koji ga poznaju kažu da je došao spreman da se sveti svojim neprijateljima.

OPERATIVAC: „Vesića znam još od ‘93“, kaže za „Vreme“ istaknuti član DS-a koji je sve vreme bio, a i danas je u dobrim odnosima sa Goranom Vesićem, i dodaje: „On je bio omladinac, ali je već imao neku funkciju kod Đinđića. Đinđić je kao predsednik Izvršnog odbora bio glavni operativac stranke, a Vesić je bio glavni operativac za Đinđićeve poslove. Uvek je imao razne planove i lukave kombinacije. Sećam se nekih izbora za Glavni odbor ‘95. gde se štimalo, lobiralo, nameštalo ko će da uđe, ko neće. Đinđić je to radio na način da on kasnije može da kaže: ‘Ja nemam ništa s tim.’ To je sve Vesić za njega nameštao. Već tada je bilo jasno da je Vesić Đinđićev čovek za specijalne zadatke. On bi život dao za Đinđića, tu nema spora.“

Za Gorana Vesića tvrde da je bio Đinđićev ključni igrač na unutarstranačkim izborima protiv predsednika DS-a Dragoljuba Mićunovića 1994, kao i protiv Slobodana Vuksanovića koji je 2000. bio odlučan da sa predsedničke funkcije smeni Đinđića. Ovo drugo gotovo sigurno nije tačno, jer je Vesić bio u Crnoj Gori od bombardovanja 1999. do petog oktobra 2000. godine. A da je aktivno učestvovao u smeni Mićunovića potvrđuje i izvor iz DS-a: „Vesić je ‘94. pravio neke smicalice Mićunoviću. U to vreme uloga mladih Srđe Popovića, Gorana Vesića, Živorada Anđelkovića, Slobodana Vuksanovića, Dušana Bajeca je bila da povezuju Đinđića sa raznim članovima i odborima po Srbiji. Tada je DS postao organizacija koja je konačno izašla iz kruga dvojke. DS je od kombinacije NVO i debatnog kluba postao prava politička stranka.“

PERSONA NON GRATA: Goran Vesić je tokom devedesetih, a pogotovo kad je kratko bio u beogradskoj vlasti, i kasnije od 2001. do 2004, vedrio i oblačio iz senke i u tuđe ime. Potpuno je logično da je za to vreme sebi stvorio dovoljno neprijatelja koji su iskoristili njegov dramatičan pad uticaja posle 2004. da mu zagorčaju život.

Posle ubistva premijera Zorana Đinđića 9. marta 2003, Zoran Živković je postao predsednik Vlade, a Vesićev ljuti neprijatelj Boris Tadić je zauzeo mesto ministra odbrane Srbije i Crne Gore koje je bilo planirano za Živkovića. Ipak, Vesić je upravo Tadiću bio savetnik u ministarstvu sve dok Tadić nije postao predsednik Srbije u junu 2004. Naš sagovornik tumači da je DS na taj način hteo da kontroliše Borisa Tadića, koji nije bio omiljen u stranci: „Kad su Koštunica i drugi otišli iz DS-a 1992. i kad je smenjen Mićunović dve godine kasnije, Tadić je u DS-u bio predmet podsmeha jer je predstavljao ostatak intelektualne elite koja je stranku osnovala.

Da Vas podsetimo:  Sve više betona, sve manje prirode – da li je turizam na Zlatiboru ugrožen?

Ta grupa se smatrala impotentnom i Đinđić nije oterao Tadića iz DS-a samo zato što mu nije odgovaralo da stranku napusti i Tadićev otac Ljuba. Takođe, Zoran Živković i Boris Tadić se nisu trpeli od ranije. To su dva sasvim suprotna doživljaja svega: od politike do pogleda na život. Boris Tadić je bio u dosta antagonističkom odnosu sa Zoranom Đinđićem. Đinđić je njemu stalno nešto smeštao preko Vesića, sitne stvari, uglavnom. Zbog toga je posle 2004. Vesić postao persona non grata u DS-u. Treba biti pošten pa reći da je tada Tadić rekao svim važnim funkcionerima: ‘Hoću da izbrišete njegov telefon iz imenika. I nemojte da mu se javljate.’ Stvarno je Vesić bio potpuno prokažen. Veoma malo ljudi iz DS-a je imalo neki kontakt s njim. Vesić ima razdvajanje drugarskog, kad hoće da pomogne, od političkog delovanja. Kod njega je to kao posle velike ljubavi koja ga je mnogo razočarala pa se on sad sveti. Vesić je na Vračaru za lokalne izbore prošle godine zaista rasturio DS, to je baš bilo gadno.“

BIZNISMEN I SPORTSKI RADNIK: I kada je bivao u vlasti i kada je prezren bio van nje, Goran Vesić je negovao svoje poslovne, a i sportske ambicije. U periodu od 1997. do slavodobitnog povratka u politiku 2012, Vesić je uspeo da bude predsednik upravnih odbora JKP a „Gradsko zelenilo“, JKP a „Gradske pijace“ i JP a „Ada Ciganlija“. Bio je i član Upravnog odbora brokersko-dilerskog društva „AB Invest“, kao i član Nadžornog odbora kompanije Jugoslovensko rečno brodarstvo. Dva puta je bio predsednik Organizacionog odbora Beogradskog maratona – prvi put 1997, drugi put 2014. Od 2004. do 2008. bio je izvršni direktor kompanije Njireless media, a učestvovao je u političkim kampanjama za razne partije u zemljama regiona: Crnoj Gori, Sloveniji, Bugarskoj i Makedoniji.

Da bi upotpunio biografiju i „bio sve što može da bude“, Vesić je postao aktivan u KK Crvena zvezda, da bi zatim bio i član predsedništva Košarkaškog saveza Beograda od 2005. do 2007. godine. U istoimenom fudbalskom klubu bio je član Upravnog odbora, pa savetnik, pa ništa zvanično, ali uvek je imao odlične odnose sa većinom uprava u poslednjih nekoliko godina. Navijači rivalskog kluba Partizan dele se na one koji više mrze Nebojšu Čovića i one koji više mrze Gorana Vesića. Bez dlake na jeziku kad je u pitanju sportsko-navijačko prepucavanje između Crvene zvezde i Partizana, Vesić je u medijima našao sebi ravnog suparnika u legendarnom treneru Dušanu Vujoševiću, koji je dvojac Čović–Vesić označavao kao krivce što se Partizan gasi. Drugi legendarni košarkaški trener, Dušan Ivković, izjavio je da je Goran Vesić najprljaviji igrač i da je „deklasirao KK Zvezda i učestvovao u pravljenju duga od 50 miliona evra u fudbalskom klubu“. Navijači Vesiću pripisuju finansijske malverzacije, bliskost i instrumentalizaciju vođa navijača i Zvezde i Partizana zarad političkog profita predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Dnevni list „Blic“ je u novembru 2012. pisao da je Vesić dovođen u vezu sa nameštanjem utakmica, nezakonitostima u prodaji igrača kao i izdavanjem lažnih menica bankama.

„Da je Vesić prisluškivan, otkriveno je u aferi prisluškivanja Aleksandra Vučića. Tako je otkriveno da su sporni listinzi poziva sa Vučićevih telefona uzeti kroz obrade Gorana Vesića i advokata Aleksandra Đorđevića“, pisao je tada „Blic“. Kao što su prisluškivanja, pripremanje atentata i državnih udara protiv Aleksandra Vučića u medijima odavno zaboravljeni, tako je i na ovaj „predistražni postupak“, ako ga je uopšte bilo, pala debela prašina.

Da Vas podsetimo:  Ministarkina odbrana

„Posle Petog oktobra, kad je Zvezda došla kod Đinđića da ih spase pošto su bili u potpunom raspadu, on im je poslao Anđelkovića, Vesića i još neke“, kaže izvor iz DS-a. „Tu počinje Vesićeva zvezdaška priča. On je prešao put od štrebera do navijača. To mu je u početku došlo kao ventil da se malo iživi. A onda je shvatio da može da spoji lepo i korisno. Sa naglaskom na korisno.“

TRKA ZA GRADONAČELNIKA: „Ima o njemu drugi deo priče“, nastavlja uticajni član DS-a i dodaje: „Vesić je pomogao mnogim ljudima koji su bili u DS-u i koji su ostali bez posla kad su izgubili vlast. A sa druge stane, on u okviru SNS-a, koji je mastodont, pravi sebi mrežu ljudi koji su odani više njemu nego stranci. Ja sam duboko uveren da on i dalje ima ideju da radi nešto što je dobro. On je cele devedesete proveo u DS-u boreći se, on nije tada prešao u JUL, nije otišao iz zemlje. On, verovatno, u glavi i dalje ima neku ideju da nastavlja Đinđićev put. To je ta linija koju i Vučić prikazuje određenom sloju stanovništva, a koju su neki ljudi progutali 2012. i 2013. Modernizacija, raskidanje sa prošlošću, teški potezi, Briselski sporazum, protestantska etika, to je realno Đinđićev program iz 2001. Ja verujem da Vesić na taj način daje samom sebi opravdanje za sve što radi.“

Danas su velike saobraćajnice u Beogradu raskopane: Slavija, Ruzveltova ulica, Brankov most, što svakodnevno izaziva saobraćani kolaps. Vesić svakog dana umiruje nervoznu javnost da će rekonstrukcija saobraćajnica biti završena za manje od tri meseca, apeluje na strpljenje i da se koristi javni prevoz. Svakog dana posećuje škole i vrtiće, Sigurnu kuću i najavljuje nova gradska ulaganja u infrastrukturu. Iako to ni on sam nije pomenuo, deluje kao da je Vesić ozbiljno naumio da postane gradonačelnik umesto otpisanog Siniše Malog. Naš sagovornik tvrdi da Vesić može da reši skoro svaki problem u Beogradu i kaže: „Vesić i Mali su prisustvovali jednom sastanku gde su za sat vremena uspeli da se nijednom ne pogledaju. Prosto je vidljivo da se njih dvojica mrze. Vesić ima strukturu, ima znanje i bavi se politikom, Mali se bavio samo velikim stvarima i ne razume se dovoljno u mehanizme vlasti. Vesić može sve da ti završi: on je postavio ljude, zna koga treba da zove i zašto. Ja sam ubeđen da je ovo ludilo u gradu koje se trenutno dešava zamišljeno da se građanima smuči život naredna tri meseca, a kada se završi, da to dožive kao veliko olakšanje. Uveren sam da je to Goran smislio.“

Što se tiče šansi da Goran Vesić zasedne u gradonačelnikovu fotelju, naš izvor je skeptičan: „Devedesetih se u DS-u pričalo da kad ti Goran Vesić dâ političku analizu šta će se desiti, najbolji način da iskoristiš tu analizu je da budeš ubeđen da će se desiti sve potpuno suprotno. On je fantastičan operativac, pitanje je kako će se snaći na nekom mestu gde treba imati političku viziju i da bude vođa. Nikada on nije biran negde imenom i prezimenom. Verujem da ima ambiciju da postane gradonačelnik, ali on nikada nije bio prvi.“

srpskaakcija.com

2 KOMENTARA

  1. AKROBACIJE VUČIĆA

    Počela je ta finalna utakmica. Igraju dezerteri protiv naciona. Publika je potpuno slepa i ona je uz ove prve.

    Danas je naš kapiten Vučić u stanju nadahnute i izdajničke ekstaze, jer priprema jednu veliku albansko-srpsku akobaciju, i to samo zarad (po prvi put javnog) priznanja kosovske države. Trenutno vlada zatišje pred buru. Sve je to deo “osmiljene” uvertire pred završni čin, odnosno pred javno priznanje kosovske države, ali sa (šajkačom). Takođe sam pomenuo da je Vučić u Briselu odredio sam sebi i rok priznanja te nezavisnosti, a to je (kraj 2018-e) god. Do tada Vučić mora da kruniše svoj rad i pred Srbima, i zajedno sa njima priznati nezavisno Kosovo. On ovakve Srbe može lagati koliko god hoće, ali Brisel neće moći. Žuri mu se kao što vidite. To su sve obaveze Vučića iz potpisanog’ Briselskog sporazuma. Posle će opet reći da to on nije uradio, ali se nadam da mu to više neće proći. Vučuć je sva počinjena zla dobro sakrio od srpskog’ naroda. Ali istina nemilosrdno izlazi na površinu, a on postaje sve žešći ne misleći de će ga dovesti ta drskost i bezobrazluk. Nikakvih argumenata nema, a njegove laži postale providne, i slab argument za njegovu odbranu. On još živi u iluzijama da može sakriti najveću izdaju i pljačku Srbije. Ovo je drska izdaja i pljačka koja se odvijala pred ovim narodom. Pre Vučića nije nam trebao pasoš da bi otišli na Kosovo.

    Istine radi, samo da ih opet potsetimo ko je postavio kamen temeljac kosovskoj drżavi!?
    Mi Srbi smo jasno videli kako je Marko Đurić stvorio prvu carinu “Jarinje” prema Kosovu. Tom prilikom se obratio i zbunjenim Srbima u Jarinju i to rečima: “Pređite ovamo preko ovog mosta, ovo je most koji spaja”. Danas je to carina “Jarinje” i odatle su se avnojevske granice pretvorile u državne granice Kosova. Proverite, da li je tu danas carina i granica prema Kosovu!? Jeste.
    Takođe mi smo videli kako je Vučić ugurao “naprednu” stranku u prvu Kosovsku Vladu i parlament. Tom prilikom isti taj Vučić se obratio okupljenim Srbima u Kosovskoj Mitrovici rečima: “Mi će mo priznati kosovsku vladu i ako vi ne uđete u nju”. Posle je napravio i koaliciju čak i sa Haradinajem. Da da, to je istina od koje ne može pobeći ni Djurić ni Vučić ni Dačić… To je istina koja otkriva ko su izdajnici Kosova i Metohije.
    Zatim pitam Vučića!? Sta je protivustavno potpisao u Briselu, dana: 30. juna 2015 god. u 22 časa i 54 min.? Predaju jel’ da.
    Samo ove dve činjenice su dovoljne za doživotnu robiju.
    Mora se reći da je Vučić na vlast došao raznim manipulacijama, i lažnim obećanjima. Posle toga su izvršili neviđenu pljačku i izdaju Srbije i srpskog naroda. Danas je sve vredno srpsko prešlo u ruke stranaca, tako da mi nemamo više ništa naše u Srbiji. A Srbija je pretvorena u pravu robovlasničku državu. Današnja opozicija u Srbiji ne ume da ispriča narodu istinu. Opoziciji nije cilj ono (glavno), da oslobode medije sudstvo u Srbiji, već da glume opoziciju, i čine šlagort Vučići u skupštini. Na taj način samo i dalje održavaju ovu izdajničku i pljačkašku vlast. Opozicija ne vidi da je ovoj vlasti jedini je cilj da zadrži blokadu medija i sudstva u Srbiji. Zašto? Zato da bi se spasila od dugogodišnje robije. Da bih sakrila sva zla od srpskog naroda, vlast je od parlamenta napravila rijaliti, i spremila se samo za svađu sa opozicijom, ništa drugo ne rade. To srpska opozicija uopšte ne vidi. Zato je za srpski narod bolje i da nema ovakvu opoziciju u parlamentu. Vlast se više boji praznih stomaka nego ovakve opozicije. Zato je najbolje da opozicija bojkotuje i ovakav parlament i medije i izvore.

    Na kraju vlast da bi izbegla zakonske sankcije koje joj slede za izdaju Kosova i pljačku Srbije, oni uveliko dele srpski narod. Pojaćava se vojska i milicija u Srbiji ne da bi branila kosovske Srbe i Rašku oblast, već da bi branila vlast u Srbiji od sopstvenog’ naroda.
    Na kraju na jednoj strani biće izdajnici Kosova i pljačkaši Srbije, a na drugoj strani biće neistomišljnici i pošten gladan srpski narod. Vlast će sigurno upotrebiti silu, a ako zaigraju i tu utakmicu, oni će je sigurno izgubiti i tada će pobeći ix Srbije…
    Samo da ne zaboravite da su akrobacije u vezi priznanja kosovske države u toku i sve veće…
    Na vidiku je “velika” pobeda izdajnika a Srbi ostaše bez Kosova…
    P:Slavko Jakovljevic Bgd.

  2. IZDAJA ČISTA KAO SUZA

    Što se tiče Kosova tu nema nikakvih dilema. Vučić je svojim potpisom od dana 30.juna 2015.g. predao Kosovo Albancima. Marko Djurić je stvorio carinu Jarinje. Od tog trenutka administrativna granica prema Kosovu postala je državna. To su činjenice i to je istina. Vučić je povukao sa Kosova vojsku, miliciju, upravu, priznao kosovke pasoše, dao pozivni broj i ugurao SNS u kosovsku vladu. Povrh svega Vučić potpisao i obećao da će javno (sa narodom) i priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Iz tih razloga i ovolika žurba jer je probio obećani rok. Spremaju se i sankcije.
    Sada Vučić sprema da obmane Srbe da i oni potpišu njegovu ličnu izdaju. Traži podršku od svih izdajnika. Znači traži verifikaciju svoje izdaje Kosova. Briselski sporazum je tajna samo za Srbe.
    Sve ovo treba hitno proveriti i postupiti po zakonu…
    P:SAJDZO 2017.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime