Večiti školarci

Sekretarijat za vizije

1
576
Kori
Kori Udovički

U intervjuu za „Danas“ oglasila se Kori Udovički, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka državne uprave i lokalne samouprave, gde je dala je jasan (nedvosmislen) odgovor na pitanje zašto neće biti organizovana javna rasprava o novom zakonu o radu.

Naime, ona smatra da je odluka o promenama Zakona o radu donesena na prethodnim izborima, jer je tada „većina građana glasala za reforme, znajući da to podrazumeva stvaranje uslova za rast zapošljavanja i kroz pregovore na nivou Socijalno-ekonomskog saveta, na kome, na kraju, ne mora da dođe do potpune saglasnosti, jer Vlada i Skupština donose konačnu odluku“.

Drugim rečima, ispada da je narod svojim davanjem glasa određenim partijama, ovima dao odrešene ruke, tako da mogu da donose nove zakone i menjaju stare onako kako im se dopadne ili prohte. Ako na Socijalno-ekonomskom savetu ne mora da dođe do „potpune saglasnosti“, tada, isto tako, tamo ne mora da dođe ni do kakve saglasnosti, pošto o svemu tome, svakako, odlučuju Vlada Srbije i Narodna skupština. Kad se sve sagleda, možda i ne bi bilo loše da odluku o konačnom izgledu Zakona o radu donesu izvršna i zakonodavna vlast Srbije, ali tako da ta odluka bude u interesu srpske države i društva u celini. Takav pristup bi podrazumevao da sindikati i poslodavci nisu dobro upoznati sa pravim ciljevima reforme srpske ekonomije i poslovne politike, to jeste, da nisu u stanju da shvate dugoročne (pozitivne) posledice onoga što donosi jedna „ekspertna vlada“ i „odgovorna“ skupštinska većina.

Ipak, nažalost, stvari uopšte nisu takve, kakve bi neko želeo da budu ili kako bi želeo da ih predstavi. Najpre, nije istina da je, glasajući na izborima, narod dao izabranoj eliti blanko poverenje da ovi mogu da rade šta god im je volja. Ako se Zakon o radu može menjati protivno volji poslodavaca i zaposlenih, tada je to jedan rigidan, apsolutistički prilaz u shvatanju uloge same vlasti. Vlast bi time bila potpuno odvojena od društva i mogla bi da deluje nezavisno od društva, što je protivno elementarnim principima demokratije. Iz svega vidimo da stav Kori Udovički o apriornoj saglasnosti masa sa budućim delovanjem i odlukama vlasti direktno vodi ka stvaranju jednog nedemokratskog režima (pa i strahovlade), koji je odgovoran sam sebi i koji se mehanicistički poima kao prost upravljački mehanizam bez ikakve povratne informacije. To bi, otprilike bilo slično onome kada šofer upravlja vozilom tako da ne pazi ni na ulje, ni na temperaturu motora, ni na broj obrtaja, pošto je zaokupljen samo jednom idejom, a ta je – da što pre stigne iz mesta A u mesto B.

Da Vas podsetimo:  Ubijanje istine

Problem poimanja prava koja, navodno, proističu iz rezultata glasanja, nije nešto što je nepoznato, jer su brojni režimi u novijoj istoriji na sličan način izigrali i zloupotrebili „demokratsku“ glasačku mašinu za svoje lične ciljeve. Uostalom, Srbija je bila svedok takvom obrtanju ćuraka ne tako davno, a posledice shvatanja da je narod odobrio sve ono što vlastima može da padne na pamet u našoj državi osećaju se i danas. Svaki loš potez vlasti u prošlosti imao je negativne reperkusije na budući društvenopolitički život zemlje – i to je neizbežno, isto kao što je neizbežno da kuća na kraju mora da padne, ako joj se neodgovorno izvlače cigle iz temelja; a u sličnoj raboti sasvim je irelevantno da li su ukućani u takvom rušenju osnove vlastitog doma učestvovali tako što su verovali da „glava porodice“ zna šta radi.

Kori Udovički smatra da u (Evro) školu treba da se ide da bi se „nešto naučilo“, a ne da bi se „dobila petica“. Ali, ista ministarka ne shvata da se u školu ide u adolescentnom dobu, te da takva škola ne može da traje u nedogled. Valjda je logično da se društvo oslobađa „večitih đaka“ i da, konačno, poverenje treba da dobiju ljudi koji su školu uspešno završili. Stav „školarca“ Kori Udovički (koja je bila ministar i u vladi Zorana Đinđića pre četrnaest godina) nedvosmisleno pokazuje da Srbiju vode ljudi sa velikim (pa i neizlečivim) kompleksima inferiornosti, te da sa takvima Srbija nikako ne može imati budućnost.

Koliko je Kori Udovički dezorijentisana i nepismena i u političkom i u ekonomskom smislu, pokazuje i njen odgovor na pitanje „Danasa“, da li  ima jasnu „viziju procesa pristupanja EU“? Odgovor Kori Udovički tu je bio iznenađujući, jer ona sada tvrdi nešto što je sasvim suprotno njenom „demokratskom postulatu“ iskazanom u početnom stavu da su „građani na izborima glasali za reforme“. Dakle, Kori će sada, u stilu večitog školarca, konstatovati da „vizija treba da bude plod najšireg društvenog konsenzusa“. Otuda je ona smislila nekakav Sekretarijat za javne politike, koji će omogućiti da vlast sprovede „široku raspravu sa Srbijom“, da bi se takva vizija „definisala“. I još „dubokomisaono“ dodaje, da takvoj viziji kasnije treba „podrediti sve strateške politike“.

Da Vas podsetimo:  VV vs. VW

Eto, kada je u pitanju Zakon o radu (i drugi zakoni vezani direktno za ekonomsku i finansijsku sferu), tada nije potrebna nikakva „rasprava sa Srbijom“. Pa, pobogu, narod je većinski „glasao za reforme“. Ali, kada se radi o „viziji“ po pitanju EU, tada se treba obratiti narodu za mišljenje, jer nikakva anticipacija stvarnosti tu nije moguća, pogotovo ako se zna da je Srbija namerno isključena iz evropskog razvoja još početkom trećeg milenijuma.

Sama činjenica da srpska vlast formira nekakvu institucije (Sekretarijat za javne politike), koja će se baviti „vizijama“, jasno pokazuje da Srbija postaje brod koji ne zna kuda plovi, jer njime, izgleda, upravljaju ljudi koji se u svojim „smućenim“ glavama boče s priviđenjima. Srbiji nije potrebna nikakva „vizija“, jer vizije imaju oni kojima je psihički život neuravnotežen. Normalan i zdrav svet realno sagledava svoje okruženje i stvarnost u kojoj živi, tražeći racionalan odgovor na brojne izazove.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

1 KOMENTAR

  1. Bravo, izuzetno lepo i pametno napisano. Citam i vas i sve druge „alternativne“ vesti iz Srbije. Ne mogu da verujem vise sta se desava. Koliko vidim, normalni ljudi su skroz ogorceni. Imamo pameti, imamo strucnjake u svim oblastima, kako dovesti te ljude na prava mesta? Hocemo li opet morati neku revoluciju? Kako jednom, samo jednom napraviti od Srbije normalnu zemlju. Imate li nekih dobrih ideja?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime