Briselska sporazum „šarena laža“ za Srbiju
Briselski sporazum i njene odrebe koje „nude“ srpskoj zajednici formiranje ZSO suštinski predstavlja jednu veliku “šarenu lažu“, odnosno dokumenat je za samozavaravanje Srbije i davanje vremena albanskoj oligarhiji da etapno i bez skrupula postigne punu kontrolu nad severom Kosova i Metohije. Zašto?. Prvo EU sa svojom misijom EULEKS, koju su vlasti u Srbiji prihvatile i umanjile zanačaj rezolucije 1244SBUN rade u interesu Kosova otetog od Srbije. EU ne vodi računa o katastru, imovinsim pravima, ulaganju države Srbije na Kosovu, odnosu prema resursima i rudnim potencijalima kao i SPC. Jedini interes EU je da Srbija „normalizuje“ svoje odnose sa Prištinom, sa ili bez priznanja, i sa punim povlačenjem Srbije sa Kosova bez potraživanja imovine države Srbije kao subjekta, građana Srbije kao fizičkih lica i SPC. Dakle sve je smišljeno i nažalost srpske vlasti su bile „naivne“ i „kraktovide“ da poveruju da će Srbija svoj put ka EU dobiti preko ispunjavanja poglavlja. Od Srbije se traži da se dobrovoljno odrekne Kosova, prizna vlasti u Prištini, ali to su za sada vidljivi uslovi. Slede novi koji će se uskoro pojaviti. Srbija je samoobamunta i prevarena od strane EU, i sada se oko Srbije pletu mreže pritisaka i ucena koje mogu biti uvod u unutrašnje podele, sukobe i krize u Srbiji računajući i radikalizaciju na Kosovu i Metohiji koja vodi punoj getoizaciji Srba i iseljavanje sa Kosova u cilju etnički „očišćenog“ Kosova. Ovde bi se Srbija okrivila da je svojom nekoperativnošću dovela u težak položaj srpske zajednice na Kosovu i gneva Albanaca.
Realni scenario „drobljenja“ Srbije?
Srbija ako bude nasela na pritiske izgubiće sve što je preostalo od srpskih interesa na Kosovu i Metohiji, a onda sledi nova kriza interesa Zapada i suseda na daljem „drobljenju“ Srbije. Po nekim projekcijama i pre 2025 godine otvoriće se putem internacionalizacije pitanje manjina pre svega mađarske manjine u Vojvovini, i traženje kulturne autonomije Mađara. Hrvatska će pritiskati Srbiju na putu ka EU za svoje interese u Vojvodini i oko razgraničenja. Treba očekivati i ozbiljne zahteve za vid autonomije Bošnjaka u Raškoj-Sandžaku koji će ići preko vlasti u Sarajevu i podrške iz Turske koja širi svoje uticaj u Sandžaku i na jugu Srbije. Cilj je da se Sandžak poveže sa BIH ali i Kosovom. Vrlo brzo je na vidiku kriza na jugu Srbije u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa koja će sa Kosova preneti uz podršku zapadnih mentora, i zahtev za veću samoupravu Albanaca na jugu i povezivanja sa Kosovom i Albanijom, i bitnim uticajem na koridoru E-10. Sve ovo će biti aktivirano ukoliko Srbija sama sebe bude „eliminisala“ sa Kosova i Metohije.Ova opcija je već osmišljena u NATO, da bi se Srbija „slomila“ i opredelila za NATO i odvojila od ruskih interesa na Balkanu do 2025 godine. Sve ovo ide iz „kuhinje“ NATO,SAD i nekih država EU. Slamanje Srbije oko Kosova je i pritisak na one države EU koje nisu priznale Kosovo iz svojih unutrašnjih razloga. Zato Srbija i njena vlast u ime „budućnosti“ Srbije nužno je da bude obazriva da iz velikih obećanja ne stoji realnost već jedna velika i za Srbiju i srpski narod opasna „šarena laža“. Briselski sporazum nema karakter međunarodnog ugovora kao rezolucija 1244SBUN i ona je pre svega u interesu Kosova i Albanaca, a onda i EU koja želi da kroz sovju poltiku nametne uticaj NATO na Kosovu i prema Srbiji i istisne Rusiju iz igre.
Tomislav Kresović
vidovdan.org
