Imajući pred sobom primer Tadića, a iza sebe odricanje od sveg što je nacionalno, čime je stekao priznanje Zapada koje je morao da održi po svaku cenu, Vučić je rešio da se kandiduje za predsednika Republike, verujući da će neobrazovanu masu okupiti oko sebe, srećna što ga vidi i što može da ga sluša u živo, pa čak i da ga pipne da se uveri da je živi stvor, jer je on bio neprestno u dodiru sa tom i takvom gomilom, ostvarivši preko nje svoj san postajući prvi čovek Srbije, i to ne jednom već dva puta, što je ceo svet saznao blagodareći RTS-u.
Problemi su nastali kad je među svojima trebalo da pronađe Mirka Cvetkovića, utoliko veći što su nekoliko njih računali, kao nasigurno, da će postati makar i titularni premijer.
Jednog autokandidata, koji kad god ga sretne ne može da se uzdrži a da ne ispolji ljubav i poštovanja prema vođi, pa se mazi i sam ga mazi, naturajući mu se na grudima, tog tipa je sredio izmišljajući mu mesto generalnog sekretara, kog je imao i Tito, koji je u poslednje vreme veliki uzor vođe.
Odlagao je dokle god je mogao, čak je putovao u Kinu da bi izbegao odgovor, za koji mora da razmisli čak i – „tamo daleko“, mada ga je on još od prvog dana znao, još kad je na „rastanku“ od vlade poklanjao knjige svim ministrima sa posvetom, za dugo i večito sećanje, kad je ona dobila knjigu o Milanu Stojadinoviću, i da tako Brnabićevu podstakne da razmišlja o Milančevom putu, od vice direktora engleske Banke u Beogradu, preko ministra finansija do predsednika vlade, da bi bio predat Englezima na čuvanje, za vreme Drugog svetskog rata, na ostrvu Mauricijus u Indijskom okeanu.
Naravno, ništa od toga sličnoga ne može da zadesi Brnabićevu, ali tek i možda da uzbudi maštu, mada će ona tek sada videti u šta je uletela, iako kaže da ona nije Mirko Cvetković, i nije, jer je on bio ipak, ipak, slobodniji u svojim odlukama, no što će ona ikad biti kraj Vučića, željnog bespogovorne vlasti , bez ikavog pardona.
U tolikim susretima sa Merkelovom, on je kancelarki dao priliku da ga temeljno upozna, pa ona sa tim poznavanjem čestita Brnabićevoj na položaju i uz čestitku „ponudi joj svoju pomoć!“ Lepo! I grozno! Šta ta babuskera misli? Misli da je on prilikom svakog susreta tražio njenu pomoć, a ona bi mu uzvratila šta ima da radi i on je to činio , sa najvećom srećom.
A evo, sada ona samoinicijativno nudi pomoć jednoj Brnabićevoj, ono što on nije nikad od nje nije dobio, a toliko se zalagao za nju i svuda je hvalio i pomagao, čak je i migrante primio, da joj olakša situaciju pred izbore, što će za Srbiju biti katastrofalno!
Ako može Mađarska i strujom da se brani od migranata, možemo i mi da zatvorimo granicu. Taman posla! Ali, Orban je nije poslušao! On želi Mađarsku samo za svoje Mađare. Ispada da Vučić nema svoje Srbe!
I nema.
Oni koji su glasali za njega su Srbi kao što je i on Srbin. I tako, Brnabićeva još takoreći nije ni zagrejala fotelju, a već je postala Angelina ljubimica! Šta više, izgleda Merkelova ima nameru da je osamostali i učini pravom premijerkom. A to sigurno žele i Amerika i Engleska. Lepo je jednom rekao poznati advokat Toma Fila: „kad god nekog negde postave, pogledajte najpre, gde je taj neko učio školu!“ Pa zato je tamo i učio da bi stekao šansu. Šta bi bio da je ostao tamo? Jedan ili jedna od mnogih. A ovde, odmah viđen i viđena kao pojedinac.
I Jeremić je došao sa strane, i imao je sreću da mu je u gimnaziji predavao Tadić, i odmah je bio uz njega. A sad kao da nema Tadića, a i ne treba mu, došao je iz Njujorka, i sad ima nameru da osnuje partiju, koja ima da miri Prvu i Drugu Srbiju! To se ne može miriti, već i zbog toga što će Druga Srbija uvek biti bliža Zapadu, nego svojoj rođenoj zemlji. Bolje nek se skupi na gomilu sa njima, pa nek zajedno odu da tamo žive.
Uostalom, koliko je para potrošio za predsedničke izbore, mogao je da osnuje ili da kupi neko preduzeće i zaposli ko zna koliko radnika, koji bi mu bili zahvalni. Konačno, on ima struku, pa nek se bavi njom.
Šta će u politiku gde su sve sami lufteri i nesposobnjakovići, sa lažnim diplomama, sem ako ne misli da se, poput njih, baci u zgrtanje para na nedozvoljeni način.
Naravno, ne bi bio jedini.
Opredeljujući se za Branabićevu, Vučić nije mislio na nju, već na sebe, kako će se raširiti glas o njemu po Zapadu, kako je izabrao ne samo žensko čeljade za svog „naslednika“, već i seksualno pomereno „na levo“. I nije se prevario, svi su mediji po belom svetu objavili tu vest i komentarisali je, kao onda kad je napustio Šešelja i odrekao se nacionalnih osećanja!
Ako su to strani mediji pozdravili, u samoj Vladi, ma koliko su se trudili da pozdrave vođin izbor, ipak nisu mogli da sakriju svoju netrpeljivost, pogotovu Zorana!
Naime, kad je Brnabićeva dala agenciji Blumberg intervju, pripisano joj je da je, između ostalog, rekla i to da „ako budemo prinuđeni da biramo između Rusije i Amerike, izabraćemo – Ameriku“. Dabome, digla se grdna prašina, ne samo u Srbiji, i Brnabićeva je ruskom ambasadoru predala kopiju kojom dokazuje da to nije rekla, ali time je dala „šlagvort“ Zorani da protestvuje, zašto tu kopiju nije dala prvo Vladi.
Kao što se očekivalo, Vučić je na „Hepi“ TV stao u odbranu Brnabićeve, „Ne znam zašto bi davala transkripte Vladi“, što bi moglo da izazove sumnju da je i on umešan u tu celu stvar, jer nije teško pretpostviti da se ona dogovarala sa njim, pre nego što je odgovarala agenciji Blumberg, koja je tom vešću uzburkala ceo svet, što je opet išlo na Vučićevu vodenicu!
Sve što Vučić radi radi u svoju korist, pa je tako i Brnabićevu – učenika američkih i engleskih fakulteta, doveo na čelo vlade, ali to je samo formalno, ne i stvarno, što se videlo i po nečuvenoj podeli poslova, za ekonomiju – Branabićeva, a za politiku – Dačić, a onda gensek Selaković pojašnjava stvar: „sledećih 5 godina, Vučić će voditi spoljnu politiku“.
Naravno, Dačiću to ne smeta, navikao je na ta zaobilaženja, još u vreme Tadića, kad je 6 godina bio titularni ministar unutrašnjih dela, a dejstvitelni pok.Miki Rakić. Njemu je glavno da ima što više članova SPS u Vladi, čime se i on održava kao šef stranke. Na sramotu prof.dr Slavice Đukić Dejanović, koja ima najveću stručnu spremu i u SPS i u Vladi, a spala je na to da bude šef Ženskog foruma SPS -a , s kojim je u hotelu na Vlasini vodila kolo oko Dačića, koji im je pevao svoj repertoar!!
Treba imati mašte bar jednog Stupice, pa zamisliti tu grotesknu scenu! Ili pak sada kad je plakala što nije dobila portfelj, na šta se, prema njoj, pravi nikogović, Dačić, nije ni osvrtao, kako javljaju mediji, i ona se umirila!
Političarka, nema šta, a bolje bi bilo da svoje stručno i iskustveno znanje upotrebi na specijalistički pregled članova Vlade i Predsedništva.
***
Veliki kombinator se u poslednje vreme grdno osilio , ne može da se nahvali sa pozitivnim finansijskim rezultatima, hvaleći na sva usta penzionere koji su, svojim razumevanjem, omogućili fiskalnu stabilnost, što je bio razlog da im obeća povećanje penzija, ne astronomskih vrednosti, ali ipak već nego što su sada.
Predstavnik MMF pre nekog vremena rekao je da od tog povećanja nema ništa u ovoj godini, a Vučić uporno obećava do kraja ove godine, a za neke profesije da će imati plate „veće nego ikad“.
Čak je dozvolio sebi da drekne: „Snaga srpske politike je da ne pristajemo na ultimatume!“, a radnici „Goše“ već nekoliko meseci štrajkuju, jer nisu mesecima primili bilo kakvu nagradu za rad , jer tako odlučuju bivši slovački vlasnik i sadašnji kiparski, koji je kupio „Gošu“. Poznato je već odavno, da se jedan tamošći radnik – obesio.
Dakle, država i njen ministar rada, ne uzima svoje građane u zaštitu, već prihvata vlasničku osionost, čak se ni ne zna da li je dug za plate i ostale dažbine, ostao starom ili ga je preuzeo novi vlasnik! Šta se dešava u Smederevskoj Palanci, u kojoj je na vlasti SNS!?
Ništa! Čak ni „Politika“ ni „Novosti“ ne pišu, pa ni tzv. opozicione stranke ćute. Ne pominje je ni Stamatović, ni Dveri, i oni se bave politikantsvom.
Jedino je „Tabloid“ ušao u tu aferu, sa posebnim osvrtom na kiparsku kompaniju. Međutim ima rzloga da se sumnja da se u celom slučaju „Goše“ nešto debelo krije. Ali, sad je stupio i kragujevčki Fiat u štrajk! Vučić ih preteći i bestidno opominje „Shvatam da plata od 42 hiljade nije dovoljna , ali mogli bi da ostanu i bez toga“.
I šta će da se desi ako 2 hiljade radnika ostanu „bez toga“!? Sme li jedan predsednik države tako neodgovorno da se igra rečima i da radnicima preti ulicom? Očigledno – sme! A za Kragujevac je Fiskalni savet, pre neki dan, objavio da se nalazi pred finansijskim bankrotom!
Da se umiri narod, objavljeno je da je Vučić , prilikom posete Turskoj, ponudio Erdoganu da Turci kupe banje u Srbiji!
Ima li Srbija ministra trgovine, pa još i potpredsednika vlade u istoj ličnosti? Zar će predsednik države da raskućuje državu, da bi unapredio tzv. rast!? Hoće li Srbi da dozvole otuđivanje najvrednijeg vekovnog prirodnog blaga?
Ne vredi busati se u patriotska prsa, bolje je busati nepatriotsku vladu i predsednika.
Prof. Dr. Slobodan Turlakov
www.novinar.de
Slobodan Turlakov
