“Velja Noga”

0
582

Na času Predvojničke obuke uvežbavamo ležeći položaj nišanjena sa starom jugoslovenskom puškom M-48. Svaku nepravilnost u položaju nastavnik Velja Noga u šali kažnjava udarcem vojničkim kaišem po zadnjici. Eto, našao mu se pri ruci, pa mu naknadno pala na pamet ideja kako da koriguje i popravi položaj nespretnog nišandžije. Ništa neobično za maštovitog bivšeg rezervnog golmana Hokejaškog kluba Crvena Zvezda. Nadimak dobio zbog svoje brutalnosti na ledu i kvarnih udaraca. Pogađate nogom. Na početku školske 1972. godine, prilikom upoznavanja sa nama đacima i svog predstavljanja na tabli je napisao Belević Velimir, sve sa nadimkom, nadmeno je naznačio da je fizički mnogo jak, da to nipošto ne proveravamo i da se zato ni slučajno ne zezamo mnogo sa njim.

Tokom godine je uspostavio vojničku disciplinu na času budućih radio i TV mehaničara. Očigledno ga je mrzelo da predaje, pa je organizovao samopredavanje, kad jedan od dežurnih učenika čita iz knjige lekciju na glas, a mi slušamo i pamtimo, ‘oću reći trebalo bi da upamtimo. Ako nije prelistavao “Front”, vojni časopis za koji smo svi, ama baš svi, morali biti pretplaćeni, nabijeni i zdepasti Velja isčitavao je “Sport” o poslednjim uspesima njegove Zvezde a kada bi mu i to dosadilo išao bi od jednog do drugog đaka, tražeći pogodnog kandidata za dobar vic. Merio nam je lenjirom noseve, proveravao jačinu trbušnih mišića svojom pesnicom, plašio, malo propitivao o delovima puške i bojnim otrovima, pa onda imitirao naš strah i zamuckivanje. Tad nam je bilo dozvoljeno da se smejemo njegovoj duhovitosti na glas, a i sami sebi, ali jednom je naleteo na ‘minu’. Na početku časa, po običaju prozvao je visokog momka iz Pinosave (selo ispod Avale) i počeo da proverava najnoviji pijačni barometar, ismevajući ga pred svima:

-Je li Pinosavac, pošto paprika i paradajiz ovog vikenda?                                                    -Ima li dobrog sira na pijaci? Jesi prodao sva jaja? 

Zdravo rumen u obrazima postiđeni Pinosavac iz početka dodatno crveni, snebiva se od neprijatnost, ali napokon ipak progovori pomerajući izgorelu od sunca plavu kosu sa čela, već očvrslim i uvećanim prstima, simpatičnim seljačkim naglaskom, gordo i sa podsmehom odgovori na zadnje pitanje.

-Nisam profesore….nisam sva jaja prodo’.

Napravi malu pauzu, uzdahom skupi još malo hrabrosti i ispravi se u svoj svojoj raskošnoj mladosti, pa dodade:  

-Ostala mi još dva!

E tada smo mi pukli od smeha, ali samo dok Velja Noga k’o oparen ne skoči sa stolice na svoje kratke noge  i naglo promeni raspoloženje. Izveo ga je na tablu da odgovara, postavio nemoguća pitanja i ubrzo poslao na mesto.

Sedi, jedan. 

Sad su se nastavniku pojavile crvene fleke na licu i iza ušiju po debelom vratu. Rubriku za ocene popunio je sa tridesetak malih jedinica (1) da ne bi bilo sumnje i kasnijeg premišljanja oko konačne ocene za kraj. Elem, pred kraj godine, nekome (neću da kažem kome) je na tom inkriminisanom času zauzimanja položaja i  nišanjenje sa puškom, pala na um ludačka ideja da broj udaraca bude jednak oceni koju učenik dobije. Nastavnik, tad dobre volje, lako prihvati predlog, a mi smo sami određivali za koju ocenu hoćemo da odgovaramo. 

Za četvorku!

To podrazumeva četiri jaka udarca debelim vojničkim kaišem raspoloženog i zadihanog nastavnikova po mršavom turu učenika u privredi. Za trojku tri i sve tako pošteno i po želji, osim za nesrećnog Pinosavca, koji je jedva izvukao dvojku, iako je po masnicama junački istrpeo i zaslužio čistu peticu. Pljušte udarci, razleže se smeh, ali i po koji jauk po školskom kabinetu predvojničke obuke jer se zaključuju konačne ocene za polugodište iz predmeta Odbrana i zaštita. Odbrane i zaštite nas učenika od (su)ludog nastavnika!

Čujem da je posle desetak godina na tužbu jednog đaka, zbog sličnog maltretiranja, Velja Noga ekspresno “nogiran” iz škole.

Nenad Simić – Tajka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime