“Velja Noga”

1
1628

Na času Predvojničke obuke uvežbavamo ležeći položaj nišanjena sa starom jugoslovenskom puškom M-48. Svaku nepravilnost u položaju nastavnik Velja Noga u šali kažnjava udarcem vojničkim kaišem po zadnjici. Eto, našao mu se pri ruci, pa mu naknadno pala na pamet ideja kako da koriguje i popravi položaj nespretnog nišandžije. Ništa neobično za maštovitog bivšeg rezervnog golmana Hokejaškog kluba Crvena Zvezda. Nadimak dobio zbog svoje brutalnosti na ledu i kvarnih udaraca. Pogađate nogom. Na početku školske 1972. godine, prilikom upoznavanja sa nama đacima i svog predstavljanja na tabli je napisao Belević Velimir, sve sa nadimkom, nadmeno je naznačio da je fizički mnogo jak, da to nipošto ne proveravamo i da se zato ni slučajno ne zezamo mnogo sa njim.

Tokom godine je uspostavio vojničku disciplinu na času budućih radio i TV mehaničara. Očigledno ga je mrzelo da predaje, pa je organizovao samopredavanje, kad jedan od dežurnih učenika čita iz knjige lekciju na glas, a mi slušamo i pamtimo, ‘oću reći trebalo bi da upamtimo. Ako nije prelistavao “Front”, vojni časopis za koji smo svi, ama baš svi, morali biti pretplaćeni, nabijeni i zdepasti Velja isčitavao je “Sport” o poslednjim uspesima njegove Zvezde a kada bi mu i to dosadilo išao bi od jednog do drugog đaka, tražeći pogodnog kandidata za dobar vic. Merio nam je lenjirom noseve, proveravao jačinu trbušnih mišića svojom pesnicom, plašio, malo propitivao o delovima puške i bojnim otrovima, pa onda imitirao naš strah i zamuckivanje. Tad nam je bilo dozvoljeno da se smejemo njegovoj duhovitosti na glas, a i sami sebi, ali jednom je naleteo na ‘minu’. Na početku časa, po običaju prozvao je visokog momka iz Pinosave (selo ispod Avale) i počeo da proverava najnoviji pijačni barometar, ismevajući ga pred svima:

-Je li Pinosavac, pošto paprika i paradajiz ovog vikenda?                                                    -Ima li dobrog sira na pijaci? Jesi prodao sva jaja? 

Zdravo rumen u obrazima postiđeni Pinosavac iz početka dodatno crveni, snebiva se od neprijatnost, ali napokon ipak progovori pomerajući izgorelu od sunca plavu kosu sa čela, već očvrslim i uvećanim prstima, simpatičnim seljačkim naglaskom, gordo i sa podsmehom odgovori na zadnje pitanje.

-Nisam profesore….nisam sva jaja prodo’.

Napravi malu pauzu, uzdahom skupi još malo hrabrosti i ispravi se u svoj svojoj raskošnoj mladosti, pa dodade:  

-Ostala mi još dva!

E tada smo mi pukli od smeha, ali samo dok Velja Noga k’o oparen ne skoči sa stolice na svoje kratke noge  i naglo promeni raspoloženje. Izveo ga je na tablu da odgovara, postavio nemoguća pitanja i ubrzo poslao na mesto.

Sedi, jedan. 

Sad su se nastavniku pojavile crvene fleke na licu i iza ušiju po debelom vratu. Rubriku za ocene popunio je sa tridesetak malih jedinica (1) da ne bi bilo sumnje i kasnijeg premišljanja oko konačne ocene za kraj. Elem, pred kraj godine, nekome (neću da kažem kome) je na tom inkriminisanom času zauzimanja položaja i  nišanjenje sa puškom, pala na um ludačka ideja da broj udaraca bude jednak oceni koju učenik dobije. Nastavnik, tad dobre volje, lako prihvati predlog, a mi smo sami određivali za koju ocenu hoćemo da odgovaramo. 

Za četvorku!

To podrazumeva četiri jaka udarca debelim vojničkim kaišem raspoloženog i zadihanog nastavnikova po mršavom turu učenika u privredi. Za trojku tri i sve tako pošteno i po želji, osim za nesrećnog Pinosavca, koji je jedva izvukao dvojku, iako je po masnicama junački istrpeo i zaslužio čistu peticu. Pljušte udarci, razleže se smeh, ali i po koji jauk po školskom kabinetu predvojničke obuke jer se zaključuju konačne ocene za polugodište iz predmeta Odbrana i zaštita. Odbrane i zaštite nas učenika od (su)ludog nastavnika!

Čujem da je posle desetak godina na tužbu jednog đaka, zbog sličnog maltretiranja, Velja Noga ekspresno “nogiran” iz škole.

Nenad Simić – Tajka

1 KOMENTAR

  1. Velja noga, najbolji covek na svetu, isao sam u ETŠ Rade Končar, bio mi je razredni starešina. Kao jedan od najmršavijih terao me je da radim sklekove da bi ojačao, Živeo je na Banjici, ne znam da li je još živ! Bilo je djaka iz Jajinaca, Leštana. Imali su zadatak da pišu uloga mog sela u društvu! Lik iz Leštana je pisao kako kod njih nema zubara pa je rano ostao bez zuba što je naravno fora, a lik iz Jajinaca je pisao kako je njegovo selo nerazvijeno i tamo žive sami seljaci i seljanke, pošto je Velja bio tu na granici naglo je ustao ali lik je dodao osim jednog gospodina i gospodje, našta se Velja nasmejao i seo. Sastav smo čitali pred profesorkom iz srpskom izvesna Brigita! Delio na je na kretene i debile a zajedno smo bili krembili. Sve je to bilo sa dozom humora, nikakve zlobe nije bilo! Svakom je izlazio u susret i bio pravi razredni starešina! Ko je navijao za Zvezdu išao bi sa njim na hokejaške utakmice.
    ovu tuča za ocene kod nas nije postojala i to maltretiranje, žao mi je ako je stvarno bilo tako! Za mene će ostati jedan divan i šarmantan lik koga sam uvek cenio i poštovao
    njegov učenik Goran Lekić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime