Veran Matić – Kako ste? Znam sve o vama.

0
95

Poslednji globalni izveštaj Fridom hausa o slobodi interneta svrstava Srbiju u zonu slobodnih država. Zabrinjava što nas je samo jedan poen delio od zemalja koje su delimično slobodne u domenu interneta

Srbija se nalazi među 55 zemalja u kojima su u periodu od juna prošle do maja ove godine registrovani slučajevi hapšenja i zatvaranja pojedinaca zbog njihovih objava na društvenim mrežama, među kojima prednjači Fejsbuk kao dominantna platforma za komunikakciju. U pomenutom izveštaju, za Srbiju se vezuje pojava botova, hapšenje kritički nastrojenih influensera, kao i hakovanje kritičara vlasti. Ovo su trendovi koji, prema autorima ovog izveštaja, prete da dodatno ugroze dosegnute onlajn slobode u Srbiji.

Jasno je da odavno nismo izolovano ostrvo u odnosu na globalne trendove. To se odnosi i na porast rodno zasnovanog nasilja u politici, medijima i onlajn sferi. Nasilje nad novinarkama predstavlja sve veći globalni izazov na koji ukazuje i države-članice OEBS-a. Prema podacima Reportera bez granica, broj pritvorenih novinarki je od decembra 2019. do decembra 2020. godine porastao za 35 odsto, dok je ukupan broj privedenih novinara približno isti kao i prethodnih godina. Novinarke su izložene istim vrstama napada kao i njihove muške kolege, ali nasilje nad njima se vrlo često manifestuje i u obliku seksualnih napada. Takođe se suočavaju sa rizicima u (trebalo bi) „sigurnom“ okruženju, kao što su redakcije. Podložne su napadima ne samo zbog izveštavanja, već i od izvora i kolega.

UNESCO-vo prošlogodišnje globalno istraživanje o online nasilju prema novinarkama pokazalo je da je preko 70% novinarki iskusilo onlajn nasilje, od čega je 20% doživelo i fizičke napade nakon onih na društvenim mrežama. Na ovakve trendove ukazuje i grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama, čiji je Fond B92, zajedno sa UNDP-jem, jedan od osnivača.

Da Vas podsetimo:  Ko dobija nacionalnu frekvenciju i da li su Telekomove TV primer monopola

Jedan od poslednjih primera ugrožavanja bezbednosti novinarki vezan je za izveštavanje o fabrici Linglong od strane zrenjaninske novinarke Ivane Gordić iz redakcije Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE). Кoleginici Gordić su upućene brojne pretnje na društvenim mrežama koje otežavaju i onemogućavaju normalan rad, o čemu je svedočila i reporterka televizije N1 Кsenija Pavkov. Najnoviji slučaj je napad na novinarku Snežanu Čongradin na skupu ispred Doma omladine. Кoleginica je u svojstvu novinarke lista Danas izveštavala sa protesta nekoliko desetina aktivista nevladinih organizacija i građana koji su hteli da obrišu grafit posvećen Ratku Mladiću na Domu omladine u Beogradu. Snežana Čongradin je bila na 30 centimetara od čoveka koji bi je, da nije udario njenu ruku i izbio joj telefon, verovatno udario u glavu o čemu svedoči i snimak koji je načinjen tokom prenosa uživo.

Premijerkin argument o „transparentnom sistemu nadgledanja i rada u slučaju pretnji ili napada na novinare“ ima smisla ako ga prati sistemsko i efikasno procesiuranja ovakvih slučajeva od strane državnih organa, tužilaštva i pravosuđa. Takav pristup je neophodan kao znak iskrene posvećenosti i kontraargument inostranim kritičarima iz respektabilnih nevladinih međunarodnih organizacija (Međunarodna federacija novinara i Reporteri bez granica) koje se bave slobodom izražavanja i bezbednošću medijskih radnika. Da ne govorimo o predugim suđenjima poput slučaja ubistva Slavka Ćuruvije, paljenja kuće Milana Jovanovića ili onima koja nisu ni započeta, poput ubistva Milana Pantića od pre dve decenije.

Predizborno vreme nam izvesno donosi rast tenzija koje će se reflektovati na medijsku scenu. U Francuskoj je pred aprilske predsedničke izbore čak 35 medijskih kuća (javna televizija France Info, AFP, Figaro, Ekspres, Mediapar, BFMTV, Pari Mač, RFI, RMC, RTL, LCI, Liberasion itd) u otvorenom pismu izrazilo zabrinutost zbog porasta vređanja i pretnji ekstremne desnice upućenih novinarima uz poziv vlastima da preduzmu odgovarajuće mere.

Da Vas podsetimo:  Država sprečila otkrivanje ubica Dade Vujasinović. Advokat Tapušković: Izgubljene su sve šanse da se utvrdi istina

Ovakvu vrstu solidarnosti teško da možemo da očekujemo u duboko polarizovanom društvu kakvo je naše. Кada je već tako, onda treba da učinimo sve što je do nas da mobilišemo državu da proaktivnim stavom doprinese deeskalaciji nasilja, između ostalog i putem provladinih medija koji najčešće potpiruju najniže strasti. Ne teši me što Hrvatska nije lišena sličnih problema, o čemu svedoče napadi na novinarske ekipe tokom nedavnog protesta održanog u Zagrebu. Posebno me brine što se nedavno na meti našao i cenjeni kolega i medijski saborac Drago Hedl kojem je prilikom hapšenja bivše ministarke lično pretio suprug uhapšene rečima: „Gospodine Hedl, kako ste? Znam sve o vama, Hedl! Zapalite sveću za Dan svih Svetih“. Otuda moja dodatna briga šta nas tek čeka u domenu bezbednosti medijskih radnika i radnica na lokalnom, regionalnom i globalnom planu.

http://www.sinos.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime