DO SUKOBA RUSIJE I UKRAJINE DOVELO REMEĆENjE SVETSKE RAVNOTEŽE U KORIST NATO
* Srbija je više puta podržala teritorijalni integritet Ukrajine, ali i Priština i SAD hoće da nastave otmicu srpskog Kosmeta
* Srbija nije dužna da se uključi u bilo koju vrstu sankcija i drugih antiruskih represivnih mera, za šta se nisu opredelile ni Kina i Indija, što je dovoljno za stvaranje prostora Srbiji za odbranu sopstvenih interesa…
Piše: Rade BRAJOVIĆ
MOŽE li srpski stav protiv Rusije, na Generalnoj skupštini UN, da zavlada Ukrajinom, dodatno uticati na nove albanske ambicije trajne otimačine svete srpske zemlje Kosova i Metohije? Ako bi bilo tako, najveći gubitak pogodio bi – Srbiju!
Politikantsku kombinatoriku ove vrste nikada ne bi dozvolila Srbija, a ni Rusija, koja je odbranila srpske interese, zapisane u rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN koji se uopšte ne bi mogao eliminisati.
Konačno, i okolnosti su drugačije – Srbija nije obavezna da se uključi u bilo koju vrstu sankcija i drugih antiruskih represivnih mera, za šta se nisu opredelile ni Kina i Indija, što je dovoljno za stvaranje prostora Srbiji za odbranu sopstvenih interesa…
Generalna skupština UN, u svakom slučaju je pravovremena opomena Srbiji da se čuva podvala bilo koje vrste, a i da sama razvije i unutrašnje aktivnosti koje bi sprečile većinu sadašnjih opozicionih partija da iskoriste ove događaje u potrebe predizbornih aktivnosti za predsednika države, parlament, lokalnu vlast…
To su sitnice marginalnog uticaja u sadašnjim okolnostima, ali rusko-ukrajinski naravno i širi sukobi i nesporazumi, dodatno utiču na šire političke procese, uključene u pitanja – kuda ide svet, šta je to što će da se menja, kako promeniti ono što mora da se promeni, u korist svetske većine i njene stabilnosti?
I da ostane kako je sada, slika je i rogobatna i preteća, uz permanentne mogućnosti pogoršavanja.
Ako su tačne brojke koje stižu do svetske javnosti, posebno evropske – razloga za umirenje – nema.
Je li istina da su udarili – brat na brata, da beže Ukrajinci od Rusa, uzimaju jedni drugima teritoriju, ubijaju se, ruše domove, institucije?
Više od milion Ukrajinaca pobeglo je iz svoje zemlje – ka Poljskoj, Rumuniji, Češkoj, Mađarskoj, a kažu da će se broj čak umnožiti…
Poginulo je više desetina građana, ukrajinskih, pa i ruskih, čak i dece…
Kolone begunaca iz svoje zemlje su beskrajne – ne ograničavaju ih mere nekih suseda – Slovačke, Moldavije, Mađarske, najviše Rumunije, a ne isključuje se i Srbija, u kojoj se spremaju prva prihvatilišta…
Većina tih kolona, kažu, teži zapadnim zemljama, ali malo ko od retkih sagovornika ne izbegava da kaže da će svi da se vrate u Ukrajinu. Takvu vrstu perspektive nemoguće je i nepotrebno blokirati. Ne mogu da se zatvaraju interesi ruskih građana, ne samo s juga i nove dve države sa istoka, već i cele Ukrajine, koju su Rusi doživljavali kao svoju…
Najviše se, možda, pažnja vezuje za uzroke ove teške rusko-ukrajinske krize. Šta je uzrok – je li uzrok bratskih sudara poremećaj svetske ravnoteže – dejstvom NATO-institucija, koje hoće, još određenije, da upravljaju međunarodnim tokovima?
Za Srbe i Srbiju sve što se zbiva, od posebne je pažnje i preokupacija.
Pokazuje li se opasan presedan – Zapad je nasilno oteo srpski Kosmet, a sada štiti teritorijalni integritet Ukrajine, što bi, misle neki, mogli da iskoristi Srbija u nastojanju da vrati svetu kosmetsku srpsku zemlju, ali neka bude to posebna priča, uzroka ima mnogo, iako ne važnih, bar za nas.
Teme i pitanja već su postala – poznata, a nalaze se u zahtevu – može li se obnoviti dvopolna svetska ravnoteža, ili bi SAD i Zapad hteli da produže da obigravaju Rusiju i uspostave potpunu dominaciju, čak je i sportski ponize?
Vidi li se bolje ovih dana?
Prošla je ratna, valjda prva ukrajinska nedelja, ali ne i šira evropska kriza, koja je, po mnogo čemu – posebna. Ne vodi se klasičan međudržavni rat, pa ko koga porazi, već su sukobi, napadi i odbrane – operacionalizovanog tipa, pa čiji princip nadvlada, a to je, u našem slučaju, onaj najvažniji – teritorijalni integritet.
Nijedan od principa, izazivača evropskih potresa, čak nije ničim vidnim ublažen, čini se da je čak zaoštrio okolnosti koje podstiču neke suprotstavljene političke tokove.
Dovoljno je reći da je brat udario na brata, a jedne su istorije, kulture, pa i sudbine.
Pokazuje li to okolnost što je Srbija više puta podržala teritorijalni integritet Ukrajine, ali i Priština i SAD hoće da nastave otmicu srpskog Kosmeta?
Ništa neobično, u našim okolnostima – neki se čude i kad za to nema prvovidljivih razloga. Prestali su ili se dugoročno smirili poluvekovni azijski ratovi – od korejskog, preko vijetnamskih, do više bliskoistočnih, uz dodatak severnoafričkih. Tom smirivanju najznačajnije su doprinele najbrojnije svetske zemlje, Kina i Indija, koje su same maskirale međusobne nesporazume, ali i one s drugima –Kine sa Sovjetskim Savezom, Indije sa Pakistanom…
Bilo kako bilo, tek planetarna nervoza zatresla je Evropu od pre desetak godina, kad je dvopolni sistem međunarodne ravnoteže izgubio obostrani oslonac – Varšavski ugovor se razišao, a NATO ojačao, pa sada blokovski dominira, što se vidi i u sadašnjoj međunarodnoj slici …
Slika je takva kakva je, ali i onakva kakvu vide zainteresovani.
Slika je takva kakva je u realnosti – rat je rat, naravno u okolnostima zvanično označenim – ratnim.
Kad će prestati, najmanje zavisi od onih koji pucaju. Najrazorniji su oni u čijim rukama se ne vidi – oružje! Neko kaže – to je NATO, neki drugi – da nevidljive ratne konce povlači neka unija, da li – evropska…
Posledice su – svetske! U ekonomiji, energiji, gasu, uglju, hrani… Ko će biti sit?!
