„Vesela luka“ Mile Alečković

3
3997

Drustvo_srpsko-kubanskog_prijateljstva_13

Ispod prenosimo tekst Branka Dragaša na temu nove inicijative Mile Alečković, dame iz srpske dijaspore, koja ponekad (povremeno) skokne iz Beograda u svet – do Pariza najčešće. Vidimo da Dragaš u svom kritičkom osvrtu na novi „intelektualni šturm“ Alečkovićeve nastupa oprezno. Najpre hvali Milu kao osobu u čiju „pravednost, poštenje, iskrenost, patriotizam i revolucionarna, levičarska opredeljenja“ iskreno veruje. On posebno ističe da je Mila „hrabrija je od većine muškaraca“. Štaviše, Dragaš smatra da je ona „hrabrija je od svih srpskih intelektualaca zajedno“.

Začuđuje da Branko Dragaš, čovek koji uistinu pokazuje da zna šta je u srpskom političko-ekonomsko-intelektualnom miljeu danas najvažnije da se preduzme za spas države i naroda, prilazi Mili Alečković sa tolikim (reklo bi se) strahopoštovanjem i ne zna se čime zasluženim uvažavanjem. Ovo deluje još čudnije ako uzmemo u obzir činjenicu da je Dragaš jedno vreme, zajedno sa Milom, bio aktivan u promovisanju kulturno-političkog „pokreta“ Dveri. To jeste, teško je pretpostaviti da Dragaš nije uspeo za sve to vreme da „pročita“ Milu Alečković, pogotovo ne u tom stepenu da on poveruje u njeno „poštenje, iskrenost i revolucionarna opredeljenja“. A naročito je neobično da Dragaš stavlja Alečkovićevu u red „najhrabrijih srpskih intelektualaca“.

U ono vreme kada je Nikola Janić, kao predsednik Srpskog savaza iz Švedske stigao samo na korak velikog ostvarenja, ujedinjenja ili ujedinjenog delovanja srpske dijaspore, glavni akter rušenja takve plemenite Nikoline zamisli bio je Sima Mraović, koji je tada nastupao u ime „francuskih“ Srba. Kao veliki poštovalac lika i dela Mile Alečković i pod njenim uticajem, Sima Mraović je namerno minirao stvaranje USDE-a (Ujedinjena srpska dijaspora Evrope), čime je zadat (pokazalo se kasnije) smrtni udarac jednom osmišljenom i koordinisanom radu Srba na evropskom kontinentu. O tome više možete pročitati na ovom sajtu Nikole Janića.

A u stvarnosti, Mila Alečković je daleko od bilo kakvog intelektualca. Ona je jedna vrsta copy/paste „mislioca“. Mila godinama koristi naivnost jednog dela srpske političke i intelektualne „elite“. Prodaje im rog za sveću – i to, izgleda, tako uspešno da čak ni jedan Branko Dragaš nije bio u stanju da je prozre. To pomalo zbunjuje, jer ko god je hteo da se malo više zainteresuje za „intelektualni“ rad i političko angažovanje Mile Alečković, mogao je da na internetu pronađe dokaze da ona nije nikakav intelektualac (već običan „prepisivač“), a da je u političkom smislu (ako se njena aktivnost može uopšte tako nazvati) ona najobičniji prevarant pijačnog tipa. Mila se više puta lažno predstavljala, jednom je čak tvrdila da se u njenom (nepostojećem) evroazijskom kongresu (KSEA) nalazi na stotine srpskih intelektualaca. A, zapravo, Milu su sledili samo pojedini desperadosi, poput Sime Mraovića ili onog „nebrušenog bečkog intelektualca“ Petra Milatovića.

Uostalom, evo i linka ka još nekim „intelektualnim“ dostignućima i političkim „aktivnostima“ Mile Alečković, pa prosudite sami.

Ipak, u nastavku svog osvrta na „rad“ Mile Alečković, Branko Dragaš rezonuje onako kako bi i trebalo da se očekuje od nekoga ko Srbiji i srpskom narodu želi dobro. Porto alegre Mile Alečković je takva besmislica kakvu je jedino Mila i mogla da smisli. Pitanje je samo da li će joj ovoga puta poći za rukom da upeca nekog nesrećnog srpskog intelektualca koji ne vidi dalje od nosa. Da li će to biti Duci Simonović? Moguće, jer on, koliko je „čista duša“ još više je naivan u svom zatvorenom „filosofskom sistemu“ i viziji nekakvog idealnog i „pravednog društva“. I sam Šešelj se, izgleda, u jednom trenutku zaleteo, pa je na svom Tviteru pomenuo Milu, ali toga više na njegovom nalogu tamo nema.

Da Vas podsetimo:  Od godišnjice do godišnjice "kosovske nezavisnosti": Srbima je sve gore, da li je Albancima bolje

D.G.

______________________

POSLE VELIKIH MUKA ČEKA NAS VESELA LUKA

Branko DragašDosta mojih čitalaca mi je poslala interviju prof.dr. Mile Alečković. Traže da iznesem svoj stav.

Pristajem. Otvoreno ću izneti šta mislim. Javne ličnosti treba javno da polemišu. U sukobu mišljenja se rađaju nove ideje.

Mila Alečković je moja dugogodišnja, draga drugarica. Poštujem njeno znanje, pravednost, poštenje, iskrenost, patriotizam i revolucionarna, levičarska opredeljenja. Ona je začuđujuće hrabra. Hrabrija je od većine muškaraca. Hrabrija je od svih srpskih intelektualaca zajedno.

Pozdravljam njenu kritiku DSS i DVERI. Dosledna je i odlučna. Iznela je suštinu problema. Dobro je da je Mila to uradila, jer je tako potvrdila moj oprezan stav prema novoj koaliciji. Zašto oprezan stav?

Pišući o toj novoj koaliciji, izneo sam svoje sumnje, vodeći računa da ponovo ne budem optužen da razaram patriotski pokret, koji treba da sruši totalitarni režim u Srbiji. Taj patriotski pokret, koji ne postoji. Koji se godinama najavljuje. Koji ne može da se formira. Ako patriote ne mogu da se slože, ujedine i organizuju, kako će oni da vode državu i da spase Srbiju od konačne propasti?

Kako? Ko će da vodi državu?

Priča o patriotskim snagama, koji se godinama udružuju, obična je laž. Nema udruživanja! Sujeta i lični interesi razaraju patriotske snage u stanju merkanja političkih funkcija. Ako ste patrote, potpišite pred našim narodom da nećete da se lično bavite politikom i da nećete da imate nikakve interese iz politike. Kada to patriote potpišu, onda možemo da im verujemo.

Dragi prijatelji, profesionalnim patriotima ne verujemo!

Mila Alečković je svojom kritikom razorila novu koaliciju DSS – DVERI. Njena kritika Sande Rašković-Ilić je na mestu. Takva koalicija je programirana od režima i DVERI su naseli na tu praznu priču.

Toliko o tome delu intervjua. Meni je drago da je Mila hrabro sve to iznela.

U drugom delu intervjua počinje moje neslaganje sa Milom Alečković.

Mojoj drugarici Mili se ne sviđa, kako kaže, moj naziv – politički blok. Reč BLOK u srpskom jeziku ne znači ništa.

Prvo, to uopšte nije moj naziv. Drugo, politički blok u našem dnevnom jeziku se odomaćio i svuda se upotrebljava. Treće, građani razumeju da se radi o nekom udruživanju onih koji imaju slične političke ideje. Toliko im je bar jasno.

Da Vas podsetimo:  Ne interesuje ih šta kaže Vučić!

A onda Mila govori kako se dogovorila sa Ljubodragom Ducijem Simonovićem da pokrenu srpski manifest PORTO ALEGRE. Šta da pokrenu? PORTO ALEGRE. Šta je to? Šta to znači? Koliko Srba i građana Srbije zna šta znači PORTO ALEGRE? Vrlo malo.

Kako može neki manifest koji se zove PORTO ALEGRE da bude srpski manifest?

Da li je to, draga moja Mila, u duhu srpskog jezika? PORTO ALEGRE – vesela luka.

POSLE VELIKIH MUKA ČEKA NAS VESELA LUKA

To sam ja napisao. Rimuje se i obećava.

U tu Veselu Luku treba da nas uvede bivši košarkaš Duci, koji je meni napisao, svedoci su svi čitaoci, da odbija saradnju, jer se on zalaže za KOMUNISTIČKO DRUŠTVO, dok se ja zalažem za kapitalizam. Dakle, saradnje nema. To što smo Srbi ne može da ima veći značaj od naših ideologija.

Meni bi bilo jasno da se Duci zalaže za HUMANISTIČKO DRUŠTVO, o kome sam toliko pisao i za koje se zalažem, ali za KOMUNISTIČKO DRUŠTVO to je neshvatljivo posle svih komunističkih zločina učinjenih nama Srbima.

Ako potegnemo lažno pitanje komunizma ili kapitalizma, podeliće se Srbija i nikada nećemo uploviti u Veselu Luku naših snova.

To je novi problem Mila, zar ne?

Mila u intervju, malo niže, govori da uči svoje studente da nema ni levice ni desnice. Kaže da je sve to jedna velika laž. Slažem se! Ali, zašto si sklopila savez sa nekim ko je ideološki isključiv, koji iz svog ostrašćenog komunističkog slepila ne vidi kakvo se novo zlo nadvija nad Srbijom? Stvarno ne razumem.

Drugi javni delatnik koji treba da spasi Srbiju je haški pobednik Voja Šešelj. Mila za njega kaže : „Šešelj je upravo nacionalno –socijalni političar, jer je to jedini čovek na političkoj sceni Srbije koji je sam potekao iz borbe protiv siromaštva i koji bi ogromnom snagom duha mogao da pomogne srpskoj sirotinji. On je, u stvari, potencijalni Robin Hud“

Nacionalno –socijalni? Zar na tome nije izrastao Firer?

Kako je Mila došla do zaključka da je Šešelj potekao iz borbe protiv siromaštva? Svog, ličnog siromaštva? Ili potekao iz političke borbe protiv siromaštva?

Gde je on to pokazao? Zar njegovo vladanje Zemunom nije bilo nikakva borba protiv siromaštva? Zašto tada ogromnom snagom duha nije pomogao srpskoj sirotinji? Zašto nije pomogao kada je postao potpredsednik u vladi Mirka Marjanovića?

Šta je Šešelj uradio za srpsku sirotinju? Ništa! Zašto? Ako je nacio-socijalista, zašto nije uradio?

Zaključak da je Šešelj srpski Robin Hud je stvarno sumanuta izjava. Robin Hud na mestu potpredsednika vlade Despota, koji pljačka i ubija Srbiju. Koji izdaje Srbe van Srbije.

Da Vas podsetimo:  Voljena Srbija... (6) Ignorisanje Ustava u Narodnoj skupštini

Šta je to sa srpskim intelektualcima? Otkud tolika zaboravnost? Zašto se toliko dodvoravaju političarima? To ne mogu da razumem.

Srbiju, dakle, može spasiti nacio-socijalni Robin Hud. Koji je hteo da hapsi velike lopove. Pa, što ih nije hapsio? Šta je čekao? Zašto od Miškovića nije uzeo sve što je tajkun oteo ovom narodu i to podeli sirotinji raji? Nije uradio! Zašto?

Demagogija je priča o Robinu Hudu. Ona je dokaz nemoći srpslkih intelektualaca.

Veliki Demagog se vratio. Njegova politička deca guraju Srbiju u propast.

Veliki Demagog treba da porazi one koje je sam stvorio. To mu je istorijska uloga. Treba da ih rasturi kao što je rasturio diletante u Hagu. Tako se brani srpstvo.

Ali, Veliki Demagog je opasan osvetnik. On namerava da pokori Srbiju. I da uspostavi svoju ličnu vlast. U kojoj će on i njegova nacionalno-socijalna družina iz šervudske šume da nam nametne novi jaram. Veliki Demagog ima totalitarnu strukturu ličnosti i opasan je za demokratiju i Republiku.

Tako će Malog Demagoga zameniti Veliki Demagog.

Srbija će ponovo izgubiti.

Zar mi ne želimo da Srbija pobedi?

Nekoliko datih intervjua Velikog Demagoga ništa dobro ne obećavaju. U njima, osim mržnje prema svojim neprijateljima, nema nijedne vizije i strategije. Prežvakavanje jednog te istog. Čak su se i granice Velike Srbije pomerile. Proširile. A ko će da gine za takvu Veliku Srbiju? Čija deca?

Zar to nije novo brukanje nas Srba? Zašto priča te gluposti? U kome vremenu on živi?

Došle su nove generacije. Oni ne razumeju šta im priča Veliki Demagog. Oni neće da ginu za njegove granice.

Ko je treći musketar iz te komunističko-nacional-socijalne družine? Mila poziva kapitalistu Nenada Popovića zbog njegovih veza sa Rusijom.

Kako će da funkcioniše taj savez komunista-nacsocijalista – kapitalista? Nikako!

Znam da Mila ima plemenite namere, ali rešenja koja je ponudila su politički štetna za Srbiju. Ne verujem političarima. Političari su ološ.

Srbiju mogu spasiti samo novi ljudi. Oni koji nikada nisu bili u politici. Oni koji nisu zaraženi političkim ludilom. Oni koji se nikada neće baviti politikom kao svojom profesijom. Utopija? Ne. To je jedini način da se odbranimo novih demagoga i novih prevara.

Napisao sa Platformu za okupljanje rodoljuba. Oni treba da se dogovore o koracima za spas Srbije. Ponudio sam politički i ekonomski program. Njega treba da sprovode novi ljudi u politici.

Ali, profesionalni političari i plaćene patriote o tome neće da razgovaraju. Zašto? Taj Program za spas Srbije ukida političare. Ruši totalitarizam u zajednici. Obesmišljava demagoge. Proteruje ludilo iz politike.

Nama treba moderna Srbija. Prosvećena i produhovljena. Ekonomski bogata. Srbija po meri njenih građana.

Srbija u kojoj će Mila biti profesor. Srbija u kojoj ću moći da privređujem i zapošljavam ljude. Političari nas neće zanimati.

Branko Dragaš

3 KOMENTARA

  1. Извињавам се на словној грешци која мења значење оног што сам написала: Мила МУ је драга другарица, а није МИ драга другарица. Хвала.

  2. Онај ко предлаже, у овом Случају господин Драгаш, морао би знати и како да окупи такве људе. Волим његове текстове, али ми се у овом нешто не слаже: и он сам је присутан тридесетак година у разним комбинацијама, тако да инсистирање на неким новим међу нама, звучи неуверљиво, баш колико и чудно изгледа толика хвала Алечковићевој. Никада нисам била професионални политичар, можда бих могла бити „нови човек“ по Драгашу, али се ипак не копчам на леђа када је реч о Мили, која ми је драга другарица. Нити видим да он ичим настоји да окупи те нове људе, нити ко би и како могао и требао да их призове. Што ће рећи – демагогија.
    Све што сам разумела из овог текста је анимозитет према окупљању и организовању опозиције режиму, што никако не одобравам. Али, шта год да буде, господин Драгаш ће и даље да пише и анализира, као и претходних деценија.

  3. Odlično. Tekst je dobar. Posebno me je dirnuo pasus gde se navodi Platforma za okupljanje rodoljuba koji se neće zalagati za sopstvene, a ja bih dodala i inostrane interese. Npr. u Švajcarskoj „politički“ poslovi su najmanje plaćeni i to skoro niko neće da radi. Kako mi to da postignemo? Ja sam prava „za“. Svim političkim funkcionerima staviti minimalne zarade (25 000), pritom ograničiti i ostale troškove. Smanjiti broj „savetnika i eksperata“. Napraviti timove, i oni da donose odluke glasanjem, pa tek tada davati savete. Najteže je pronaći te ljude, ima ih u svakom gradu, u svakoj ustanovi (državnoj i privatnoj), ali kako ih pronaći i ujediniti ? I najposle, kako biti siguran da je „taj neko“ pravi rodoljub, a ne koristoljub?! Previše je pitanja, ali mislim da je potrebno početi sa širenjem ideje. Svako od nas ima bar jednog čoveka za kojeg može da garantuje, valjda…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime