”Vidovdan je zenit nad našim glavama,
ali i temelj pod našim nogama.
Vidovdan je zaista Vidov dan,
kada se jasno vidi i sagledava kroz vekove
„ko je vera, a ko je nevera“.”[1]
Srbski Veliki petak, ali i Vaskrs, dan mučeništva, ali i dan pobede, dan izdaje, ali i dan vernosti, dan naših podela, ali i Svetog jedinstva, dan po kojem se mere svi Srbi, to je praznik koji samo Srbi imaju, to je Srbski Vidovdan. Od Kosovskog boja do našeg vremena, Vidovdan je ostao nepresušni izvor nadahnuća za velika i sveta dela, odnosno temelj svih kasnijih pobeda: Prvi srbski ustanak, Balkanski ratovi, Prvi svetski rat, rat protiv NATO 1999.godine i tako dalje. Vidovdan je neuništivi simbol otpora zlu, prkosa neprijatelju i težnje večnoj slobodi od Boga nam datoj! To nije mit, kako ga predstavljaju evrounijati i kvazi-istoričari, već istinski zavet sa Bogom, zapečaćen krvlju Sv.kneza Lazara i najboljih sinova srbskoga roda.
Zbog toga su neprijatelji često birali Vidovdan, kako bi pokazali svoju nadmoć i u simboličkoj ravni ponizili Srbe: 1881.g. potpisana tajna konvencija sa Austrougarskom monarhijom[2]; 1914.g. poseta austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda Sarajevu; 1921.g. kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kojim se Srbija odrekla nezavisnosti i kojim je započeto veliko stradanje naroda srbskog koje još uvek traje; 1948.g. Rezolucija Informbiroa[3]; 1989.g. Slobodan Milošević se na Gazimestanu ustoličio u neprikosnovenog vođu nacije, koji je započeo ono što njegovi naslednici evrounijati završavaju – uništenje Srbije; 1990.g. Tuđmanova Hrvatska je izbacila Srbe iz ustava[4]; 2001.g. Đinđićev kvislinški režim je izručio Miloševića agresorima i okupatorima; 2006.g. Crna Gora Rezolucijom 60/264 Generalne skupštine UN, postala je 192. članica svetske organizacije; 2014.g. otvoreni pregovori o pristupanju Srbije satanskoj tvorevini EU; 2017.g. lezbejka Ana Brnabić postala predsednik vlade R. Srbije…
Zapadna kolonijalna uprava, koja u različitim partijsko-politikantskim aranžmanima Srbijom vlada od 2000. godine, odmah je preko svoga utemeljivača Zorana Đinđića stavila do znanja da joj je prvi zadatak raskidanje veze sa Nebeskom Srbijom. Gromoglasno iskazujući i neprestano dokazujući svoje opredeljenje za ”realnu” zemaljsku Srbiju, ukinuli su Vidovdan kao državni praznik, potom su od svih dana u godini baš na Vidovdan poslali Slobodana Miloševića u Hašku tamnicu. Današnji umišljeni gospodar Srbije, Zapadna marioneta, koji je izdaju doveo do vrhunca prevazišavši sve dosadašnje izdajnike i izrode u srbskom rodu, poručio je Srbima: ”Dosta je Srbije živela u nebesima, treba da živi na zemlji, čvrsto, tvrdo i da gleda u budućnost. Oni koji hoće Srbiju da vode u nebesa, dosta su je vodili.” Tim rečima, koje predstavljaju suštinu njegove izdajničke politike, Aleksandar Vučić je teško uvredio Svete i časne pretke, narod srbski ponizio i osramotio, a svoju izdajničku sudbinu zapečatio!
Zaslugom Vučićeve evrounijatske kolonijalne uprave koja otvoreno radi u interesu Zapada, Srbi dočekuju ove godine najtužniji Vidovdan u svoj istoriji, a pred Lazara, Miloša i ostale Svete vitezove, staju sa zemljom koja ne zna koje su joj granice, koja nema vojsku kadru da je brani, koja nema privredu od koje će se razvijati, ni selo da je hrani, sa gradovima punim nemorala i kriminala, sa školama u kojima je dece sve manje, sa antihrišćanskim paradama bez srama, sa narodom srbskim bez ikakvog prava koji je prihvatio da bude robočovek umesto Bogočovek, sa vlašću bez stida i opozicojom bez obraza.
Danas Srbi dočekuju Vidovdan dezorijentisani, duhovno i materijalno osiromašeni, ravnodušni i bezvoljni da se suprostave zlu koje preti da ih potpuno uništi, zaboravljajući reči Sv.kneza Lazara: “Nije pitanje hoćemo li ili nećemo da se borimo, već hoćemo li ili nećemo da postojimo“.
Srbi, Bog od vas ne traži pobede, već hrabrost, odlučnost i trud, a On pobedu dodeljuje po Svom promislu. Sv. knez Lazar i Vidovdanski junaci nisu se proslavili pobedom ili porazom, već svojim podvigom, žrtvom i ljubavlju prema veri, zemlji i narodu svom. Sve zavisi od vas samih ili kako je govorio blaženopočivši vladika Artemije: ”Srbija i danas postoji i opstaje zahvaljujući onim Srbima (ma koliko malobrojni bili) koji su Lazarevsko opredeljenje učinili dušom svoje duše, srcem svoga srca, zenicom svoga oka.”
Učinimo što do nas stoji, ostalo će Gospod dati!
Rab Božiji Goran Živković
[1] Vladika Artemije
[2] Ta zloglasna konvencija, potpisana je između Kneževine Srbije i Austrougarske carevine. Njome se Kneževina Srbija, koja je tek tri godine ranije, na Berlinskom kongresu, obnovila svoju nezavisnost, obavezala da bez odobrenja Austrougarske neće sklapati saveze i ugovore s drugim zemljama, kao i da neće preduzimati korake koji bi mogli da ugroze interese Habzburške monarhije na Balkanu. Tim činom Srbija je faktički ponovo postala vazalna država, a kralj Milan je to uradio iza leđa ne samo naroda, već i većine ministara, zbog čega je bio izdašno nagrađen od cara Franje Josifa.
[3] Na inicijativu Sovjetskih delegata Andreja Ždanova, Maljenkova i Suslova doneta Rezolucija Informbiroa, što je označilo razlaz između Jugoslavije i istočnog bloka, zbog sukoba Tita i Staljina.
[4] Amandmanima na Ustav Hrvatske srpski narod je 28. juna 1990. (nimalo slučajno) prestao da bude konstitutivni narod ove republike i ubrzo posle toga ustaške tvorevine države Hrvatske.
IZVOR: Borba za istinu
Srbija nikada bolje nije stajala na svim poljima kao zadnjih godina. Rapidno se razvija po svim sferama. Napadati ovu vlast koja sjajno radi svoj posao mogu samo autosovinisti i antisrbi. Sram vas bilo, hocete li opet zute i dosovce na vlast. Dzaba vam sva ova piskaranja , narod nije vise glup, ova vlast ce vladati jos dugo dugo godina, a vi i sto izigravate patrioote, au stvari ste autosovinisti, neprekidno cete cmizdriti.