VIDOVDAN I MI

0
131

28.juna 2021. godine, nijedne dnevne novine u Srbiji nisu na naslovnoj strani pomenule ovaj ključni datum srpske istorije. Deluje da ove godine nije bilo ni osporavanja, podsmevanja, tumačenja ovog datuma kao prethodnih godina. Kao da je odlučeno da Vidovdan padne u zaborav.

Zašto je Vidovdan tako bitan, da ga moraju praviti nebitnim? Zato što je srž našeg nacionalnog identiteta, a oni koji Srbijom vladaju i njihovi izvršioci u vidu ”srpskih” vlasti, žele masu bez identiteta koja samim tim nema ni sopstvenih moralnih stavova, te prihvata tuđe ciljeve kao svoje. Ne vole ga ni zato što je nacionalni identitet ”zarazan” i budi se u čoveku opažanjem nacionalnog identiteta drugih. Otud pojave da ”zabrinuta majka” poziva da se prekreči grafit ”Kosovo je Srbija” u jednoj školi i osude maturanata što su se slikali u majicama ”Nema predaje”.

Posedovanje nacionalne samosvesti se horski osuđuje kao nešto ”zlo”, ”ratnohuškačko”, a zapravo je internacionalizam samo u dvadesetom veku doveo do golih otoka, gulaga, handžar divizija, NATO agresije.

Osećanje pripadnosti je svojstvo ljudskog bića. Čovek je biće grupe i njegova vezanost je iracionalna, on ne odlučuje da su mu njegovi bliski, on to oseća i uz bilošku težnju da njegovi geni prežive i umnožavaju se (primer majke koja je spremna da bez razmišljanja umre za svoje dete), jedan je od znakova mentalnog zdravlja. Biti nacionalista je i psihološki i biološki blisko ljudskoj prirodi.

Identitet srpskog naroda počiva na etosu žrtve i podviga. Srbi su samo u 19. i 20. veku vodili 12 oslobodilačkih ratova. Njihova žrtva nije plod mazohizma, već prinuđenosti i spremnosti na nju, u situacijama odbrane svoje teritorije ili ideala.

Zašto je neprijatelju važno da zaboravimo naše žrtve, od Lazara do Košara? Autentično pamćenje ojačava identitet, a zaborav dovodi do toga da nam ga drugi fabrikuju prema svojim potrebama i stigmatizacijom i objektivizacijom naših žrtava, racionalizuju nege buduće pokolje i progone.

Da Vas podsetimo:  U čemu je krivica „sina osuđenog ratnog zločinca“?

Globalna biopolitika teži da i od drugih naroda napravi biomasu kojom će upravljati, ali nijedan od njih nema Kosovski zavet. Uloga je države da neguje temeljne vrednosti zajedice koje se crpe iz etičke i religijske tradicije, i suprotstavi se ovom procesu, pod uslovom da je iole suverena, ali sve i da nije, kao što sada nije Srbija, mi, Srbi, imamo orijentir i vertikalu.

Car Lazar nije odabrao Carstvo Nebesko zato što je prezirao zemaljsko, ili zbog ”religijskog fanatizma”. On je kao državnik, za razliku od aktuelnih Muratovih sledbenika, birao da način neminovne državne smrti bude herojski, na bojnom polju, a ne vazalski, mučni, ponižavajući i tako i nas obavezao na bitku bez obzira kolika nas sila napada.

Srećan nam Vidovdan, braćo i sestre, i da nam se što pre vrati duhovni vid, jer najcrnje je pred svitanje.

Autor: Dr Jovana Stojković, Predsednik Pokreta Živim za Srbiju

IZVOR: Živim za Srbiju

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime