Ime pobunjeničke organizacije Vijetkong iz sredine prošlog veka, koja se borila protiv proameričkih snaga u Vijetnamu, može se naravno, jedino simbolički dovesti u vezu sa štetom koju iz pravca levice, trpi rejting Aleksandra Vučića. Svejedno, ta šteta, koliko god da je neznatna, mora biti primećena.
Sam Vučić je nedavno izjavio, izražavajući neslaganje sa nalazima Demostata o izbornim šansama opozicije, da on raspolaže najtačnijim istraživanjima javnog mnjenja koja na dnevnoj bazi „hvataju“ i odstupanja od 0,1 odsto. I dodao da će kako se bliže izbori, ta istraživanja biti rađena ne jednom, nego dva puta dnevno.
To da priča o stanju radništva na teškim poslovima dotiče Vučićevu podršku, dospelo je do javnosti pre korona pandemije, onda kada se dogodila crna serija nesrećnih stradanja građevinskih radnika, pre svega na gradilištima u Beogradu.
Posebno veliku pažnju izazvala je pogibija usled pada s ogromne visine dvojice radnika na stambeno poslovnom kompleksu Beograd na vodi, u septembru 2018.
Da je reč o mogućem padu rejtinga, makar i tih 0,1 odsto, ukazalo je reagovanje predsednika Srbije i vladajuće SNS.
Naime, Vučić je tada u obraćanju, nakon sastanka sa tadašnjim ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom, primenio tešku metodu kontrole moguće političke štete. A to je da se pažnja sa tragedije skrene na nešto glupo i banalno.
Pročitao je kao ozbiljan podatak, navod sa satiričnog stranog portala koliko perača prozora padne otprilike svakih nekoliko sekundi u Americi. Skretanje pažnje je delovalo, u skladu sa očekivanjem onih koji su takvu strategiju osmislili. Priča je otišla u pravcu izrugivanja kako je Vučiću i njegovim saradnicima mogla uopšte da se desi takva glupost. Utisak i doživljaj strašne tragedije je uspešno potisnut.
Ipak, Vučića je svakako ubrzo, već koliko u decembru te godine sačekala prava i vidljiva politička kriza. Izbile su višemesečne vikend demonstracije, a glavne opozicione snage u liku Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, najavili su bojkot izbora, koji je i sproveden 2020.
Sadašnja priča o uslovima u kojima žive radnici iz Vijetnama na gradilištu kineske fabrike guma Ling Long u Zrenjaninu, uključujući i to što su im pasoši kod poslodavaca, gađa Vučića tamo gde je dosad bio najtvrđi.
A to je njegovo „uspešno“ dovođenje stranih, pre svega kineskih industrijalaca, i podizanje privredne proizvodnje, posledično i blagostanja stanovništva Srbije.
Privredni rast uprkos korona pandemiji, i rast plata i penzija, kao i isplaćivanje državne pomoći, glavni su Vučićevi aduti za kampanju za spojene izbore 2022.
Tim pre, što se svetske promene ubrzavaju i što je pitanje, da li će Vučić moći da nastupa na spoljnopolitičkom planu kao što je to činio dosad.
Nekoliko pređašnjih njegovih jakih spoljnih saveznika ili je otišlo s vlasti (Donald Tramp, Sebastijan Kurc) ili su u postupku odlaska (Angela Merkel, Andrej Babiš), ili su se oslabljeni okrenuli protiv njega (Milo Đukanović, Andrej Plenković)…
Ili možda imaju razloga da smatraju da im nije dovoljno uzvraćeno (Aleksandar Lukašenko, a moguće i Vladimir Putin).
Kampanja SNS je još koliko 2020. bila zasnovana na sloganu „Srbija 2025“ i na obećanju da će u razvoj zemlje biti uloženo 14 milijardi evra. Međutim, koliko pred kraj ove godine, i u susret izborima 2022. na kojima Vučić teži da bude glatko reizabran na drugi mandat do 2027. plan je „pomeren“ za pet godina.
Sad je to „Srbija 2030“, a predstavljanje tih obećanja biće deo partijskog skupa SNS 27. novembra. Očekuje se da će taj skup biti izveden i režiran u stilu velikih kongresa nekadašnjih masovnih komunističkih partija, kao spektakularna demonstracija društvene moći i mobilizacije.
Ali i odanosti predsedniku i njegovom rukovođenju, ne samo državom, nego i privredom, baš kao u komunističkim sistemima 20. veka, kao i u Kini, i donekle Rusiji, današnjice.
U tom kontekstu, jasno je da medijska priča u kojoj se ističu neljudski uslovi radnika iz inostranstva koji rade za račun kineskih investitora, jeste udarac za Vučićevu predsedničku kampanju.
Udarac koji dolazi u nezgodno vreme dok se još nije zvanično ni kandidovao, i dok se u Vašingtonu ponovo pominju sankcije protiv pojedinaca iz vlasti kao mogući „alat“ za rešavanje problema na Balkanu.
Ništa više nije isto kao recimo pre 20 i više godina, ali zbog trauma koje su tada usled kaznenih mera i embarga zapadnih sila pretrpeli Srbija i njeni građani, valja se podsetiti da su tada reči „ukidanje sankcija“ išle po pravilu uz reči „slobodni i fer izbori“.
autor:Jasmina Lukač
Ako je neko putovao po selima ili varosima Srbije, u svakom je mogao da nadje bar po jednu ili vise kineskih radnji. Prepune svakojakih dzidza bidza, natrpanih jednih preko drugih, sa po jedan do dva Kineza ili Kineskinja i nekom nasom nesretnicom koja za nekoliko hiljada mesecno @radi@ kod Kineza! RADI!!!
Mora, bolje i to nego da sedi kuci za dzabe!
Ako kupite robu koja nema nikakav sertifikat i ne dobijete racun za to – sta je to? Siva ekonomija, da ne kazem kriminal pred ocima drzave!! Legalan!
Nasem predsedniku vazni su investitori. Ko te pita sta za ljudske zivote? Za njega i premijerku totalno sporedna stvar.
Da li se neko zapitao kakve uslove imaju i gde spavaju sezonski radnici? Svake godine…….branje jagoda, branje jabuka. Selo gori a baba (Jasmina Lukic) se ceslja.