Danas je tačno dve godine otkako je čuveni čika Đorđe Mihailović preminuo u 96. godini života — poznat kao čuvar sprskog groblja „Zejtinlink“ u Solunu.
Kao što je svojevremeno rekao, više od 60 godina je bdio nad usnulim srpskim junacima, a sahranjen je pored svog oca Đure i dede Save, na srpskom vojnom groblju — u staroj srpskoj uniformi i sa šajkačom — od koje se nije odvajao, uz himnu „Bože pravde“.
Rođen je 1. maja 1928. godine u Solunu.
-Ja sam rođen ovde na groblju, i to vidim kao moje mesto. Ne kao službenika, već je to moje mesto – govorio je Đorđe Mihailović, koji je više od 60 godina bdio nad usnulim srpskim junacima, čuvenim soluncima.
Za prezime možda neko i ne zna, ali kada se pomene čika Đorđe, nema Srbina koji ne pomisli na tople, mile oči i obaveznu vojničku uniformu i šajkaču čuvara Srpskog vojničkog groblja u Solunu — jer, on je bio čika i deka svih nas, cele nacije.
Šest decenija čuvao posmrtne ostatke srpskih ratnika
S njegovim dedom Savom Mihailovićem započeta je sveta dužnost prikupljanja posmrtnih ostataka srpskih ratnika i sahranjivanje na mestu današnjeg „Zejtinlika“. Posle dede, tu dužnost je preuzeo Đorđev otac Đuro Mihailović, koji je svojom hrabrošću sprečio nacističku pljačku groblja tokom Drugog svetskog rata.
Đorđe je više od šest decenija posvetio brizi o „Zejtinliku“ i bio je čuvar sećanja na srpske velikane. On je bio nepresušan izvor znanja o palim vojnicima i njihovim pričama, koje je rado delio s posetiocima. Njegova ljubav prema otadžbini i poštovanje prema junacima bili su neizmerni.
On je brinuo o humkama i relikvijama, pokazivao gde su pohranjene kosti njihovih predaka i održavao sveto mesto sećanja.
Bio je aktivan sve do 2022. godine, kada zbog bolesti, nije više mogao da siđe do groblja. Tada ga je zamenio Krstimir Copas, po ocu Grk, a po majci Srbin, koji je u Solun došao devedesetih godina prošlog veka iz Surdulice. A pridružila mu se i Olga Tasić, Srpkinja koja je već više od 20 godina udata u Solunu.
Nagrade koje je svojski zaslužio
Za svoju predanost i doprinos, odlikovan je Ordenom srpske zastave drugog stepena. Takođe mu je 2021. godine uručeno priznanje „Majka Srbija“, koje mu je dodeljeno u ime države Srbije.
Dokumentarni film o Đorđu Mihailoviću pod nazivom „Poslednji čuvar“ snimljen je 2013. godine, a pesnik Raša Perić posvetio mu je pesmu „Maršira svu noć“.
„Zejtinlik“, smešten u samom centru Soluna, obuhvata 21.000 grobova, od kojih je 8.000 grobova srpskih vojnika. Ostali grobovi pripadaju vojnicima iz Francuske, Engleske, Italije i Rusije. Međutim, srpsko groblje se ističe po svojoj centralnoj poziciji, raskošnom spomeniku i najvećoj posećenosti.
Đorđe je često objašnjavao da je razlog tome što su se na drugoj strani borili plaćenici, dok je srpski narod branio svoju zemlju.
Đorđe Mihailović je postao simbol odanosti, ljubavi i poštovanja prema srpskim ratnicima koji počivaju na „Zejtinliku“, čuvajući njihovo sećanje i nasleđe. Bio je oženjen Grkinjom Fotini Mihailović.
