Visoka cena ekonomskog uspeha Vlade

2
143

Ekonomski uspesi kojima se Vlada poslednjih dana hvali nije moguće pokazati i izmeriti samo brojkama, privredu i ekonomiju čine ljudi čiji su životi ugroženi.

Siniša Mali, Ministar finansija republike Srbije; Foto: Nemanja Jovanović / Kamerades
Siniša Mali, Ministar finansija republike Srbije; Foto: Nemanja Jovanović / Kamerades

Lepe vesti za građane Srbije ovih dana – usvojen je drugi rebalans budžeta! Najsrećniji su članovi i članice Vlade koji ovim dobrim vestima mogu proslaviti godinu dana svog rada stavljajući u drugi plan izuzetno lošu epidemiološku situaciju i sve veći broj preminulih.

Ministar finansija Siniša Mali je pre dva dana saopštio da je država u prvih devet meseci ostvarila mnogo bolji prihod od očekivanog i to čak 182 milijarde dinara više. Vlada planira da ovaj novac uloži u pokrivanje javnog duga, u infrastrukturne projekte i zdravstvo, i to zaista jesu dobre vesti.

„Želimo da preraspodelimo taj novac u prioritete, a to je podizanje standarda građana, jačanje privrede i ulaganje u kapitalne projekte“, rekao je Mali u Skupštini Srbije.

Ono o čemu državni zvaničnici ne govore poslednjih dana jeste koja je cena ovog uspeha? Kako se u sred pandemije došlo do ovog neočekivanog ostvarivanja većih prihoda u državnoj kasi?

Tajna uspeha je u mnogo puta ponavljanoj mantri da i tokom epidemije „privreda mora da radi“. Tako se ni u sred ovog do sada najtežeg talasa epidemije nisu donosile mere koje bi skratile radno vreme, zatvorile određene proizvodne pogone i uslužne delatnosti – svi su redovno radili i trošili, i za to plaćali poreze. Najveći deo ovih 182 milijarde dinara je prikupljen na osnovu PDV-a koji svi plaćamo svakodnevno, a veliki deo su i porezi na zarade i dobiti preduzeća.

Jasno je da privreda ne može da radi bez ljudi, a u sred epidemije koja svakodnevno odnosi desetine života, opasnosti sa kojima se suočavamo su vrlo realne. Stoga je i upitno da li nam je rast prihoda u državnoj kasi dovoljna satisfakcija.

Da Vas podsetimo:  Bezdušni cirkuzanti na grobljima

Neki nisu tu da podele ovu radost sa Vladom

Poslednjih meseci dok smo ubrzano punili državni budžet veliki broj naših sugrađana je izgubio bitku sa koronom. Tokom oktobra Srbija je postala prva zemlja u svetu po broju zaraženih po glavi stanovnika. Sve veći pritisak na zdravstveni sistem je doveo do novog talasa pretvaranja bolnica u „kovid bolnice“ i danonoćnog rada premorenih medicinskih radnika i radnica. Mediji javljaju da se na prijeme u bolnice čeka u redovima a u mnogim mestima nema dovoljno kreveta i respiratora da prime sve obolele.

Zvanično je od korone u Srbiji preminulo nešto više od 9700 ljudi, a veliko pitanje, koje nam svima visi nad glavama, ostaje koliko nas je ljudi napustilo prerano, zbog nemogućnosti da nastave svoje redovne medicinske tretmane drugih bolesti pošto je zdravstveni sistem podređen borbi sa koronom.

Stručnjaci okupljeni u udurženju „Ujedinjeni protiv kovida“ su krajem septembra upozoravali da je hitno potrebno preduzeti određene mere, koje su i ranije predlagali, kako bi se epidemija obuzdala. I stručnjaci iz medicinskog dela zvaničnog kriznog štaba su predlagali oštrije mere u cilju suzbijanja epidemije. Ipak, kod vlasti, koje su ovlašćene da te mere sprovedu, nije dolazilo do razumevanja. Političari na vlasti su umesto preduzimanja mera u cilju zaštite javnog zdravlja odlučili da malo zatvore oči na ozbiljnost poslednjeg talasa koronavirusa i fokusiraju se na pozitivne poruke o rastu BDP-a i opštem ekonomskom uspehu.

Premijerka Ana Brnabić je početkom oktobra izjavila: „Ne verujem u mere, rekla sam to medicinskom delu kriznog štaba i ne slažemo se. Moja je odgovornost“. Član „Ujedinjenih protiv kovida“ prof. dr Dragan Delić je samo nekoliko dana kasnije u listu Politika ispravno primetio da „mi nismo samo žrtve pandemije, već i njeni uzročnici i saučesnici“. Ovome samo možemo dodati da se ovo ipak više odnosi na političare na vlasti koji su dužni da donose i sprovode određene odluke, nego na ostale građane.

Da Vas podsetimo:  Srbi pre sto godina i danas
Rekreacija starijih građana nakon mesec dana zabrane izlaska iz kuće; Foto: Nemanja Pančić / Kamerades
Rekreacija starijih građana nakon mesec dana zabrane izlaska iz kuće; Foto: Nemanja Pančić / Kamerades

A mi živi – preživljavamo

Dok smo popunjavali državnu kasu stigli su i poslednji podaci o prosečnoj plati prema kojima je u avgustu ona iznosila 64.639 dinara, čime se vlast ponosi. Ipak, mnogo realniju sliku života većine građana u Srbiji nam daje medijalna zarada čiji iznos državni vrh uglavnom ignoriše. Medijalna zarada za avgust je iznosila 49.933, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu ispod tog iznosa. Taj iznos nije dovoljan za pokrivanje prosečne potrošačke korpe, a ovim podacima treba dodati i da oko 300.000 ljudi prima minimalac koji ne doseže ni do tzv. minimalne potrošačke korpe čiji je sadržaj daleko od dostojanstvenog života.

Radost onih kojima su plate nominalno porasle nije dugo trajala pošto ih na putu od banke do prodavnice saplela inflacija. S obzirom na rast cena gotovo svih proizvoda nominalni rast zarada građani neće u tolikoj meri osetiti u realnom životu, već će kupovna moć ostati slaba.

Stručnjaci ukazuju da je skok cena u Srbiji problematičan i da je inflacija trenutno duplo viša od one koju je Narodna banka predvidela. Tome dodaju i da „država i Narodna banka Srbije ne čine dovoljno da očuvaju stabilnost opšteg nivoa cena“.

Do kraja godine je ostalo dva meseca. Sudeći po vestima o krizi i rastu cene energenata svuda u svetu teško da možemo očekivati da će Srbija ostati imuna na sva ta dešavanja i da će se cene stabilizovati. Vlast će moći da se raduje još neko vreme svojim ekonomskim pobedama ali će kad tad morati i da odgovore na pitanje o stvarnoj ceni „napretka“.

autor:Marko Miletić

https://www.masina.rs/

2 KOMENTARA

  1. Pobrojani mnogo se sekiraju za naseljenih u Jadru, kao robijaš za državu. S druge strane, pare čine čuda, a pričaju kako su velike patriote i mnogo vole svoj narod, više od svoje dece. Takođe, „ginu za državu“, koje patriote, moj do mojega!? Oni kažu da uopšte nisu vinovnici, već predhodni

  2. Висока је цена економског успеха Вучићеве владе, да али народ плаћа и рад и успехе. Похвално је што се у једном делу Србије уводе возови брзине 200 km/h, али није добро што воз не саобраћа на релацији Ниш-Зајечар већ три године. Такође, путнички воз не саобраћа на релацији Кучево-Мајданпек, а пруга је реновирана пре три године. На поменутим релацијама живе, и те како, људи. Јел ово дискриминација према Власима и осталих из Источне Србије. Само један Аутобус саобраћа на релацији Бор-Ниш дневно, а сви плаћају порез и ПДВ, а коме и зашто Да ли је ово дискриминација државе?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime