One,1999.godine iz Austrije u Švajcarsku dolazi školovani trgovački menadžer Peter Kaiser, dete naših Srba iz Paraćina koji se rodio u Lauterachu kod Bregenza i koji je kao dete bio u babinom krilu gde je naučio i srpski da priča. Slučaj je hteo da mu u radnju gde je imao svoje prvo radno mesto, dođe Austrijanac koji je mladom Petru rekao da je zemljak velikom čoveku Nikoli Tesli koji je isto proučavao svetlost i koji je izmislio naizmeničnu struju.
– Ta saznanja me danima zaokupljaju, saznajem detalje i odlučujem se posvetiti tom geniju izniklom iz srpskog naroda. U oktobru 2003.godine upoznajem doktora Ljubu Vujevića iz Amerike koji je osnovao Tesla društvo i koji je mene odmah uključio da se isto takvo društvo osnuje ovde u Švajcarskoj i za Evropu. Na dan Tesline smrti ga osnivamo u St.Gallenu sa predsednikom Andreasom Gabathulerom. 2005.godine bila je godina fizike i tu saznajem za Milevu Marić Einstein. I saznajem iz jedne knjige Lepa Srbija da se za njen grob ne zna. Svi njezini biografi znaju da je umrla 1948. godine u Zürichu i tu prestaje svaki trag. Slučaj je hteo da se 2006.godine proslavlja 150.godišnjica rođenja Nikole Tesle. Preko hrvatske ambasade u Bernu dobivam poziv da i ja dođem u Smiljan i prisustvujem tom događaju. Tamo sam sa delegacijom Kyota iz Japana sedeo iza Borisa Tadića, Stjepana Mesića i Ive Sanadera.
U Švajcarskim novinama piše se puno o Milevi, ali o Tesli ni retka. Andreas i ja pravimo projekat i trgovačka firma Migros nam sponzoriše 80.000 sfr. Idemo u jedanaest šoping centre u Istočnoj Švajcarskoj sa
bilbordima na nemačkom, francuskom i engleskom jeziku. Preko stotinudeset hiljada ljudi nam je publika. To nas ohrabruje pa idemo i na ETH i tu nas uvažava stručna javnost Švajcarske. Posle idemo i u škole, deca pamte da je Tesla naučnik i ponosno nam odgovaraju šta su od nas naučili. Iz Švajcarske se širimo i na područje Austrije. Tu nam pružaju svu pomoć jer su Austrijanci ponosni što je Tesla bio njihov državljanin. Ono što Tito nije uspeo, to smo mi uspeli, Teslinu bistu postavljamo u Prirodno istorijski muzej u Gallsbachu. Ima još jedna Teslina bista u Beču koja skuplja prašinu u podrumu, pa ćemo pronaći mesto i za nju. Nemci saznaju za nas, odlazimo tamo, držimo predavanja po univerzitetima sa istaknutim njihovim profesorima i naučnicima.
A Milevu nisam zaboravio. Išao sam na groblje Nordheim i sa pogrebnom službom smo pronašli livadu i travu do pojasa. Oni su travu pokosili, izmerili parcele i pojavio se grob. Naše boginje iz formule teorije relativiteta za koju je njen suprug Albert Einstein dobio Nobelovu nagradu. Tu nam se uključuje i Momirka Marinković, generalni konzul i Simeon Prodanović, ispred Srpske pravoslavne crkve. Na grob ostavljamo cveće i pogrebnici brinu o njemu da uvek bude sveže. Na ulazu postavljamo mermernu ploču sa njenim likom i dvojezičnim natpisom da je ona ponos srpskog naroda.
Prošlo je dosta vremena. Skoro će dve decenije. Raduje me što srpski narod i naša ciriška parohija svake godine daje Milevi parastos, što taj pomen prelazi u tradiciju. Ovo sam vam samo ukratko naveo šta smo uradili. Idemo u korak sa vremenom. Odaću vam i jednu tajnu:
2010.godine smo napravili bistru Petera Handkea i napisali smo- Što je Tesla za elektotehniku, to je Handke za literaturu. Mnogo pre njegove Nobelove nagrade.
Naše aktivnosti idu dalje. Čeka nas Nemačka i njihovi arhivi. Radoznali nas mogu pronaći na sajtovima:
Kad dođem na Milevin grob, uvek sam ponosan, bio tu sa mnom novinar, sveštenik ili gost iz Amerike.
Pripremamo niz aktivnosti, vezanih za Teslu i Milevu. To još držimo u tajnosti, ali će biti veliko i iznenađenje i oduševljenje– završava svoju priču Peter koji je pronašao vremena za ovaj naš intervju.
Tekst: Milka Kajganić
Да ли ће подићи споменик на гробу Милеве Марић Ајнштајн?
То нисам успела да сазнам из овог дивног екста.