Za razliku od članova današnje Vlade, koji će tokom boravka u Nišu biti smešteni u kasarni „Mija Stanimirović“, članovi srpske Vlade koja je u ovaj grad privremeno bila premeštena pre više od jednog veka, tada su bili smešteni po hotelima, ali i u prinudno oduzetim kućama.
Prema odluci regenta Aleksandra Karađorđevića, Vlada Kraljevine Srbije je zbog nepovoljnog strateškog položaja Beograda 25. jula 1914. godine premeštena u Niš, a sa njom i Narodna skupština, Dvor i druge važne institucije.
Kancelarije Vlade nalazile su se u Banovini, tadašnjem Načelništvu Niškog okruga, a danas zgradi Niškog univerziteta, dok su za održavanje sednica Vlade, kao i za sadašnje sastanke, odabrane prostorije Oficirskog doma.
Dugo godina postojala je dilema da li je tadašnji predsednik Vlade Nikola Pašić primio telegraf o objavi rata u hotelu „Orijent“, koji se nalazio na mestu današnjeg hotela „Ambasador“ ili u hotelu „Evropa“.
Ovu dilemu su pre dve godine otklonili istoričari Niškog arhiva, koji su utvrdili da se Pašić u tom trenutku nalazio u restoranu hotela „Evropa“, koji je bio smešten prekoputa današnjeg hotela „New city“ hotel.
Zanimljivo je to da su Nišlije hotel „Evropa“, zbog toga što su u njemu uglavnom odsedali ministri, prozvali ministarski hotel – kaže istoričar Aleksandar Dinčić.
Za razliku od Pašića i pojedinih ministara, kralj Petar I Karađorđević odsedao je u privatnoj kući poznatog niškog trgovca.
Porodična kuća trgovca Popića, u kojoj je odseo kralj Petar I Karađorđević, i danas postoji i nalazi se u Ulici Lole Ribara, gde su prostorije Radio Niša – kaže istoričar Vladimir Jovanović.
Ministar vojni, pukovnik Radivoje Bojović boravio je u kući Jevreja Moše Geršona.
Bojović je, uslovno rečeno, zauzeo polovinu Geršonove kuće. Naravno, nije plaćao kiriju, ali je Ministarstvo vojno finansiralo doopravku kuće i u nju je donet nov nameštaj i slične stvari – kaže Dinčić.
Nišlije su se pre uvođenja tramvajskog sistema gradom vozile rabadžijskim kolima i fijakerima; foto: Narodni muzej Niš
Iako istoričari ne raspolažu informacijama o tome gde je baš svako iz Vlade u tom trenutku odsedao, Dinčić ističe da se zna da su pojedine kuće rekvirirane, dok su se pojedine Nišlije snašle i naplatile kiriju.
Niš, kao grad sa oko 30.000 stanovnika, preko noći postaje grad sa preko 120.000 stanovnika. Pa možete da zamislite u takvoj prenaseljenosti kolika je bila potreba za smeštajem – rekao je Vladimir Jovanović.
Što se tiče ishrane, kako kaže Dinčić, hranili su se po gradskim kafanama, a često su se snabdevali hranom i plaćali račune parama dobijenim iz tada odobrenog vanrednog kredita za finansiranje vojske i Vlade.
Ovako je Niš izgledao pre jednog veka; rekonstrukcija Nenada Petrovića
Nije prvi put da se u Nišu sastaju predstavnici Vlade Albanije i Srbije
Septembra 1914. godine u Nišu su se sastali albanski političar Esad-paša Toptani i Nikola Pašić. Njih dvojica tajno su dogovorali saradnju oko učešća u ratu.
Iako su, kako navodi istoričar Aleksandar Dinčić, društveno-političke prilike i razlozi za dolazak u Niš potpuno drugačiji, on smatra da se na neki način ipak „istorija ponavlja“.
Moglo bi da se kaže da je u ovom slučaju Edi Rama pandan jednom Esadu-paši – kaže Dinčić.
Istoričar Vladimir Jovanović se slaže sa ovom tvrdnjom i pretpostavlja da je dogovor Vučića i Rame da se sastanu baš u Nišu nadahnut upravo susretom dvojice političara od pre više od jednog veka.
On veruje i da će se njih dvojica i pozivati na to.
Zanimljivo je, ističe Dinčić, da se kasarna „Mija Stanimirović“, u kojoj su predstavnici Vlade smešteni, smatra za najstariju kasarnu u Nišu.
Najverovatnije je baš u njoj mobilizaciju za Prvi svetski rat dočekao čuveni Gvozdeni puk.
Stefan Marković
Južne vesti
