Vladao je u senci oca, brzo su ga svi zaboravili, a njegova glava UKRADENA JE IZ GROBA

0
164
Knez Aleksandar Karađorđević / Foto: printscreen

Tribina “Knez Aleksandar Karađorđević – u senci velikog oca”, održana je 28. avgusta u klubu “Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je istoričar Srđan Graovac.

Knez Aleksandar Karađorđević, treći sin vožda Karađorđa, bio je vladar koji je upravljao zemljom gotovo 16 godina, ali o njemu se malo zna u našoj široj javnosti, kao i u srpskoj istoriografiji. Verovatno bi razlog za takav odnos prema ovoj istorijskoj ličnosti trebalo da pronađemo u činjenici da je decenijama živeo u senci svoga slavnog oca.

– Njegove državničke i lične sposobnosti često su se upoređivale sa harizmatičnom ličnošću vođe Prvog srpskog ustanka, Karađorđa, što je samo po sebi umanjivalo značaj i ugled kneza Aleksandra u očima javnosti. Osim toga, njegova vladavina se poklopila sa vladavinom ustavobranitelja koji su ga doveli na vlast i njegovu vladavinu ograničili Ustavom – objasnio je Graovac na početku predavanja.

Međutim, istorijske činjenice pokazuju da je za vreme vladavine Karađorđevog sina zabeležen vidan napredak, naročito u jačanju države, porastu privredne aktivnosti i razvoju školstva.

Srbija je dobila prvi Građanski zakonik, čime su udareni temelji pravne države i zaštićena građanska i ljudska prava svih stanovnika naše zemlje. U to vreme napisano je i čuveno Načertanije. Samo ova dva krupna državnička akta dovoljna su za utemeljenje drugačijeg pogleda na ulogu Karađorđevog sina u našoj istoriji.

– Istorijske okolnosti prilikom Aleksandrovog stupanja na kneževski presto bile su veoma povoljne za njega. Rasla je popularnost Karađorđevića, a opadala naklonost naroda prema Obrenovićima, zbog nečasne uloge kneza Miloša u ubistvu Karađorđa. Takođe, porodične veze Karađorđevića sa narodom bile su mnogostrane i duboko ukorenjene – istakao je Graovac.

U unutrašnjoj politici knez Aleksandar se sukobio sa članovima Državnog saveta, što je kulminiralo sazivanjem Svetoandrejske narodne skupštine u decembru 1858, koja je uz presudan uticaj Ilije Garašanina iznudila njegovu abdikaciju.

Da Vas podsetimo:  Evo zašto katolici i pravoslavci Uskrs nekada slave istog datuma, a nekada ne

Posle silaska sa trona knez Aleksandar se povukao na svoje imanje u blizini Temišvara, gde je njegov miran život poremetila optužba da je za zaverenike u atentatu na kneza Mihaila obezbedio novac i oružje.

– Osuda za delo koje nije učinio duboko ga je povredila – tvrdi istoričar.

Upokojio se u Temišvaru, 3. maja 1885. godine, a sahranjen je u Beču, gde mu je grob oskrnavljen, a lobanja ukradena 1911. godine.

Lobanja je uskoro pronađena na groblju u jednom žbunu, a posmrtni ostaci Aleksandra i njegove supruge, kneginje Perside, ponovo su sahranjeni 22. decembra 1911. godine u zadužbini Kralja Petra Prvog na Oplencu.

Izvor: dnevno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime