Vladimir Kolarić: Kako glasati u UN ako je država jedan čovek?

Predsednik otvoreno priznaje da od njega sve ovde zavisi i to ne od njega kao „institucije“, nego od njega lično, od pozicije moći koji je stekao ukrštanjem ko zna sve kojih amplituda

Veći problem od glasanja u UN o Ukrajini je predsednikovo objašnjenje. Umesto da u svom stilu kaže nešto u stilu „jbg, ljudi, morali smo, viša sila, šira slika itd“, on kaže kako se sve dogodilo zato što on nije imao vremena da se time bavi (odnosno, krivi „studenti“ koji mu skreću pažnju).

On, dakle, otvoreno priznaje da od njega sve ovde zavisi i to ne od njega kao „institucije“, nego od njega lično, od pozicije moći koji je stekao ukrštanjem ko zna sve kojih amplituda.

Naravno, verovatno ga je neko savetovao da tako kaže, jer njegovo biračko telo ionako ne reaguje na takve sitnice, već se i ovakvim priznavanjem slabosti samo potvrđuje njegova moć, odnosno verovatno pre reprezentativna nego instrumentalna moć koju i dalje poseduje.

S druge, strane, ovo potpuno obara teze mnogih o nebitnosti tolikog insistiranja na „institucijama“, jer bez obzira na sve floskule ove ili one strane u sukobu i na različita tumačenja tekućih prilika neke granice moraju da postoje, ako hoćemo da budemo iole funkcionalno društvo i iole stabilna država, jer ona je, ne zaboravimo, bez obzira na postojanje različitih sistema i ideologije, ipak institucija.

Jer, ako je država jedan čovek, kako onda uopšte braniti stav da je ugrožavanje države počelo protestima zbog pada nadstrešnice, a kako oni koji brane predsednika, odnosno njegovu reprezentativnu moć, a time i one koje reprezentuje (a koji svakako nisu „država“), zapravo brane državu.

Ukratko, predsednik je najveći teret za one koji ga podržavaju, pri čemu ne mislim na stranačke ljude, jer oni takve dileme nemaju, dok ne procene da je vreme za preletanje, već na one koji sebe grade kao principijelne, bezinteresne, realistične i patriotski opredeljene.

(Fejsbuk stranica Vladimira Kolarića)