Vlajić: Od nove medijske strategije ne očekujem mnogo

0
1406

Novinar Đorđe Vlajić ne očekuje mnogo od najavljene Medijske strategije, imajući u vidu sudbinu prethodnog takvog dokumenta i ono što je od njega urađeno.

Đorđe Vlajić; Foto: mc.rs

On ističe da je prethodna Medijska strategije, posle ozbiljnih muka, bila prihvatljiv koncept razvoja medija u petogodišnjem periodu.

Gledajući, međutim, šta je od toga urađeno, krhka je nada da će nova Strategija biti bolja, ocenio je Vlajić.

On je FoNetu rekao da sumnja u transparetnost izrade Medijske strategije i napomenuo da bi taj dokument trebalo da bude amalgam mnogih interesa u medijskom prostoru..

U suprotnom, taj posao neće biti uspešan, predvideo je Vlajić i upozorio da je medijska situacija u Srbiji veoma loša i finansijski i profesionalno.

Onaj ko se ogreši o neka pravila vlasti, lako može da ostane bez finansijskih sredstava iz reklamnog prostora, predočio je Vlajić.

On je ukazao i na prilične politički pritiske, budući da deo stranaka, pogotovo iz vladajuće strukture, ima čitavu armiju botova koji izlivaju ogromno nezadovoljstvo i usmeravaju strahovit pritisak na medije koji se za njih ne ponašaju prihvatljivo.

Počinjem otvoreno da sumnjam da se u Srbiji može govoriti o velikom broju medija. Postoje nekakve novine, radio i televijske kuće, ali u mnogo slučajeva one su više sredstvo, nego mediji, konstatovao je Vlajić.

On je precizirao da se broj medija u Srbiji procenjuje na oko 1.800, ali je naglasio da se u mnogim slučajevima ne zna ko je vlasnik i ko stoji iza poruka koje ti mediji šalju.

Kada bi se to ozbiljno prosejalo, u Srbiji bi bilo od 700 do 750 medijskuh kuća, smatra Vlajić, koji navodi da i taj broj otvara pitanje njihove održivosti i šta znači ta poplava medija.

Vlajić je ocenio da je u Srbiji vrlo upitna pozicija javnih servisa, pre svega zbog finansiranja, ali i uticaja vlasti i političkih pritisaka.

Da Vas podsetimo:  Milan Jovanović: Osećam se kao meta u vreme otvorenog lova na novinare

On misli da javni servis nema jasnu i stabilnu poziciju, jer se izmenom načina finansiranja došlo dotle da oni više nisu javni servisi, nego javna preduzeća.

Taj budžetski deo koji stiže u RTS i RTV, objasnio je Vlajić, otvara Vladi prostor za beskrajno uticanje.

Imamo i situaciju da vladajuća nomenklatura ima svoje paralelne javne servise, svoje privatne ili privatizovane televizije koje su joj potpuno na usluzi, zaključio je Vlajić.

cenzolovka.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime