Vlasotinčanin za koga su svi čuli: Dejanac, veliki privrednik i sportski radnik

1
343

VLASOTINCE

Vlastimir Veličković, je postao poznat u privrednom i fudbalskom svetu po nadimku „Dejanac”, kada je pre pola veka, bio u svojoj punoj snazi. Bio je jedan od najpoznatijih ljudi sa juga Srbije u ova dva segmenta života, i to kao izuzetan privrednik i uzoran fudbalski radnik. Bilo je mnogo onih koji, u to vreme, i nisu znali gde se nalazi Vlasotince, ali su znali da „Dejanac” živi u tom malom gradu.

„Dejanac” i Dragan Nikolić, direktor pirotskog „1. maja”, bili su perjanice fudbalskog sporta i privrednog razvoja u Vlasotincu, odnosno u Pirotu. I, tako godinama su radili za dobrobit svojih firmi i fudbalskih klubova. Dragan Nikolić kao čelnik Radničkog iz Pirota, a Vlastimir Veličković „Dejanac” kao prvi čovek Vlasine. Obojicu je krasila velika ljubav prema fudbalu i firmama u kojima su bili više nego uspešni direktori.

Vlastimir Veličković „Dejanac” i sada, kada je dubko zagazio u devetu deceniju svog života, veoma se dobro nosi sa svojih 87 godina, ali sada, uz pomoć svoje verne i voljene supruge Gordane.

Vlasotinačka privreda pre nekoliko decenija bila je veoma jaka, prepoznatljiva po tekstilnom kombinatu „Vlasinka”, koji je tada upošljavao oko 1.300 radnika, zatim građevinskom preduzeću „Crna Trava” koje je bilo sinonim građevinarstva, a u tu grupu spadala je industrija montažnih zgrada „Besko”. Ne sme se zaboraviti ni metalski kompleks u imenu preduzeća „Miloš Dimanić”, kao ni vlasotinački „Podrumi”.

  • U „Besku“ sam bio na funkciji direktora nešto više od deset godina. Naša firma dala je veliki doprinos u obnovi Skoplja 1963. godine kada je glavni grad tadašnje jugoslovenske republike Makedonije zadesio zemljotres sa katastrofalnim posledicama. Mnogo ljudi je stradalo u ruševinama, a još više su stradali privatni i društveni objekti i zgrade. Zbog potrebe hitne izgradnje i obnove Skoplja, u to vreme bili smo prinuđeni da u radni odnos primimo čak stotinak novih radnika koji su dali veliki doprinos u obnavljanju ovog grada, – priča o danima i događajima vezanim za firmu „Besko”, Vlastimir Veličkoić „Dejanac” u porodičnom domu u Vlasotincu.
Da Vas podsetimo:  Go i bos regulisao saobraćaj usred kolapsa - i pokazao šta je red

Gde ste još direktorovali ?

  • Išao sam tamo gde je bilo problema. Tako sam tekstilnu firmu „Reteks” od gubitaša doveo u preuzeće sa respektibilnim statusom, i tamo sam bio desetak godina. I u ugostiteljskoj firmi „Vlasina” bio sam direktor. I tu je bilo određenih problema, ali zajedničkim snagama našli smo put izlaska iz krize. Jedno vreme bio sam i fabrici čarapa „Sinteks”, a bio sam i prvi čovek bioskopa i biblioteke u jednom periodu.

Kažite nam gde ste još bili prvi čovek ?

  • Jedan sam od osnivača „Vinskog bala”, koji je u to vreme okupljao mnoge privrednike iz bivše Jugoslavije. Bio je to istinski spektakl koji je u velikoj meri dao doprinos u iskazaivanju turističkog potencijala Vlasotinca, kao i najbolju promociju vlasotinačkih vinara i njihovih domaćih i nadaleko poznatih vina.

Mnogo ste dali gradu, mnogo ste energije uložili u to vreme. Da li ljudi pamte sve to što ste za neke od njih učinili ?

  • Meni je savest čista i mirna. Pomagao sam svima onima kojima sam mogao pomoći. Mnogi od njih dobili su stanove, a još više njih povoljne kredite za stambenu izgradnju. Nisam dobio stan, jer to nikako nisam želeo da učinim, uvek sam gledao da to stambeno pitanje bude rešeno nekom od mojih radnika i saradnika. Od grada sam dobio najveće priznanje u vidu Oktobarske nagrade. Nisam ja radio za priznanja, već sam radio za društvo, za radničku klasu, što me je posebno ispunjavalo ponosnim.

Hajde malo da pređemo na fudbalski teren. Kada ste počeli da igrate za Vlasinu ?

  • Neposredno posle rata, 1947.godine počeo sam da igram za omladince, a ne za dugo i za prvi tim. Igrao sam sve do 1963. godine, a jedno vreme bio sam igrač i predsednik kluba. Na moju veliku žalost niko od igrača iz te ekipe nije danas živ.
Da Vas podsetimo:  Svako dete ima pravo da ide na more

Pored Dragomira Nikolića „Šipe” jedini ste, iz vlasotinčke opštine, bili na čelu FS Srbije, a da pre toga, a ni posle toga, to nikom nije pošlo za rukom sa teritorije Jablaničkog okruga?

  • Dragomir Nikolić „Šipa”, rođen u Svođu, je jedno vreme bio predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, a ja sam na čelo FS Srbije došao 1981.godine. Nisam imao protivkandidata, izabran sam jednoglasno, na predlog Srdana Andrejevića, našeg Vlasotinčanina, koji je u to vreme bio u vrhu državne bezbednosti Jugoslavije, a imao je i najviše funkcije u OFK Beograd, sa Karaburme. I danas u posrnulom OFK Beogradu je naš čovek, Božidar Milenković „Tus”, koji je mnogo dao kao igrač, trener i funkcioner nekadašnjem prvoligašu.

Bili ste i u organima Niške fudbalske zone ?

  • Tako je. Bio sam prvi predsednik Udruženja klubova Niške zone i to u ono vreme kada se u ovoj zoni igrao izuzetno kvalitetan fudbal pred velikim brojem gledalaca i u koknurenciji kvalitetnih ekipa sa jugoistoka Srbije.

Vlasina i fudbalska „Rosulja” su vaša velika ljubav ?

  • Ja sam posebno vezan za stadion na „Rosulji” i fudbalsku „Vlasinu”. Tamo sam proveo najlepše godine i u najbolje vreme, najpre kao igrač, a potom i kao funkcioner, a onda i kao navijač i gledalac. Raduje me svaki uspeh moje Vlasine, jer ona je Vlasotincu dala mnogo u prezentiranju sportskih vrednosti samog grada, – posebno ističe, nekadašnja fudbalska legenda i izuzetni privrednik, Vlastimir Veličković „Dejanac”.

ŽIVOT JE SAMO JEDAN SAN
Napisao je „Dejanac” i knjigu o Vlasini i igračima ovog kluba, sa lepim stihovima, koji su izuzetno bili primljeni od samih igrača ovog kluba.

  • Život je samo jedan lep i kratak san. I ništa više od toga, – kaže nam o pojmu života vremešni „Dejanac”.

Prijatelji MIŠA I SRBA
Mnogo je „Dejanac” u svom životu stekao prijatelja radeći u fudbalu, a naravno, poslovna prijteljstva dobijala su i obrise ličnog poštovanja.

  • E, beše to vreme lepote i lepog. Bilo je mnogo drugara i prijatelja, i to onih pravih i istinskih. Sada čekam prolećno sunce da malo jače ogreje i da sednem i popričam sa svojim prijateljima, u prvom redu mislim na Mišu i Srbu „Baću”, koji živi i radi u Novom Sadu, ali ne propušta priliku da me poseti kada dođe u svoje rodno Vlasotince, – kaže „Dejanac”.
Da Vas podsetimo:  Zovem se Milan čika Ramuše, i danas bih napunio 18 godina…

Izvor: jugpress.com

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime