Vlast i predizborna kampanja

Ako želimo da budemo normalna i razvijena država, predsednik države, predsednik vlade i ministri u vladi ne smeju (a posebno to ne smeju u toku predizborne kampanje) da otvaraju:

– Autoput, ako nije završen do kraja (to znači da ne otvaraju svakih deset kilometara i svaki probijeni tunel)

– Nekoliko kilometara lokalnog puta (između dva sela, pa i ako je to selo u kojem je rođena neka „Zvezdina zvezda“)

– Železničke stanice koje nisu završene (poput stanice „Prokop“)

– Svaki novi pogon neke strane ili domaće kompanije, koje su dobile novac od države (dakle, nakon što su već prisustvovali polaganju kamena temeljca ili pokretanju proizvodnje u nekoj fabrici, ne smeju, posebno ne u toku predizborne kampanje, da otvaraju svaki dograđeni ili prošireni deo postojećih fabrika, već samo nove i velike fabrike, u koje je uloženo više desetina miliona evra i koje ne zapošljavaju manje od 500 radnika)

– Atletsku dvoranu koja nema stazu dugu bar 300 metara i mesta za nekoliko hiljada gledalaca

– Seoske škole koje pohađa 20 učenika

– Nezavršene mostove (poput onog u Zaječaru) i seoske mostiće

Predsednik vlade i njegovi ministri upravo to rade. Koriste državna vozila i stvaraju privid da se u Srbiji nešto radi, da Srbija postaje „ekonomski tigar“ na Balkanu. Najveći projekti, koje su otvorili ili pustili u rad, a među kojima su samo neki završeni do kraja, ugovoreni su za vreme prethodne ili neke od prethodnih vlada. Na primer, most Mihajlo Pupin i autoput do Čačka ugovorila je vlada koju je vodila Demokratska stranka. SNS samo završava te projekte (prvi je završen u saradnji sa Kinezima, drugi se radi u saradnji sa Azerbejdžancima). Ako SNS sada izgubi na izborima, koje projekte ostavlja budućim vlastima? Da li će bilo ko normalan, ako na vlast dođu (napokon) neki normalni ljudi, hteti da završi tzv. „Beograd na vodi“?

U Srbiji nema velikih projekata. Ova vlast nije našla rešenje za železaru Sartid. Dinkić je i dalje na slobodi, a sve što je on radio propada – najavljuje se i povlačenje Fijata iz Kragujevca, radnici više ne rade nego što rade. Cena nafte u svetu je nikad manja, u Bosni i Hercegovini benzin i dizel su skoro duplo jeftiniji, a u Srbiji cena benzina i dizela raste. To je zbog akciza. To znači da se budžet države puni od akciza na naftu, cigare, alkohol, kafu… Toliko je privreda u jadnom stanju, toliko su Vučić i njegovi ministri nesposobni. Tragedija je što se još uvek ne nazire ko bi mogao da ih zameni. Ostaje nam, nama građanima koji ne želimo da pravimo trule kompromise sa trulom vladajućom elitom, da preživljavamo ovako još par godina. Oni koji su na vlasti, oko vlasti i uopšte u politici, lepo se snalaze.

***

Predsednik vlade izjavio je pre par dana da Srbija mora da se sagne pred NATO alijansom – da bi zaštitila Srbe na Kosovu i Metohiji. Prvo, nije moguće odbraniti Kosovo i Metohiju ako se i ostatak Srbije (cela Srbija) izgubi, tj. preda i proda okupatoru koji je okupirao KiM. Drugo, to bi imalo smisla da Nato zaista čuva Srbe na KiM. Ko veruje da će, ako preda ili proda celu Srbiju Nato-u, taj isti Nato osuditi na zatvorske kazne lidere kosmetskih Albanaca pred novoformiranim sudom za ratne zločince u Prištini, taj je mnogo glup čovek. To je isto kao i reći pravoslavnim Srbima da treba da postanu katolici ili protestanti da bi uz „pomoć“ Vatikana ili Berlina „vratili“ Kosmet. Evrofilska opozicija (DS, LDP, i ostali) protivi se vlasti u svemu osim u izdaji Kosova i Metohije, tu daje podršku SNS-u, jer takvi opozicionari žele da Vučić odradi posao izdaje. A Vučiću to ne smeta, uveren je da će tako još dugo ostati na vlasti. Ne uzbuđuje se ni zbog toga što je čak i zvanična Moskva reagovala i podsetila na politiku neutralnosti. Najveći deo opozicije i najveće stranke opozicije su pod kontrolom Brisela, a ne Moskve. Moskva najviše svojih ljudi i uticaja ima u SPS-u, ali je SPS na kursu SNS i DS; odnosno, okrenuta kao EU i NATO. Posle SPS-a najviše svojih ljudi imaju u SNS-u, zatim u Jedinstvenoj Srbiji, u tzv. „Trećoj Srbiji“, Srpskoj narodnoj partiji (SNP) i SRS (sve sateliti SNS-a i tih udbaša oko njih), pa tek onda dolaze ovi iz „patriotskog bloka“. Gazpronjeft je kupio NIS, a Danica Drašković je postala član UO NIS-a. Sberbanka kupi banku u Srbiji, a Dinkić postane član UO te ruske banke. Putin pruža podršku Kusturici, Kusturica pruža podršku Vučiću – tako stoje stvari sa ruskim uticajima u Srbiji. Najvažnije im je da Bajatović i dalje ostane na mestu direktora Srbijagasa, sa platom od 30 000 evra mesečno.

***

Ispada da ovi izbori ništa ne rešavaju, da se posle njih ništa neće promeniti na bolje, te stoga da ne treba izaći na izbore i glasati. Istina je da se nakon ovih izbora ništa neće promeniti na bolje. Ipak, lično mislim da treba izaći i glasati. Ja ću glasati za koaliciju Dveri-DSS (a u svojoj opštini za lokalnu grupu građana, među kojima je dosta ljudi bilo u lokalnom povereništvu Dveri – zašto tamo nisu i dalje, već izlaze samostalno, pitanje je za njih, ali će među ovom grupom građana dobar deo njih, na republičkoj listi, ipak zaokružiti Dveri-DSS). Nadam se da će ova kolicija preći cenzus na republičkim izborima. Zbog toga bi vredelo izaći na izbore. Znam sve argumente onih koji su protiv ove koalicije i izlaska na izbore. Treba imati u vidu da u DSS-u više nema lopova koji su tu bili dok je trajala privatizacija, a da u Dverima nema nikoga ko je bio na vlasti i stekao veliko bogatstvo. Nadam se da će nakon ovih izbora Boško Obradović postati novi gradonačelnik Čačka. Možda će i on postati lopov kao i svi ostali političari, pa će za četiri godine kupiti četiri stana, ali to je samo nagađanje, to ne znamo, dok za sve ostale političare u Srbiji znamo da su lopovi.

Mislim da je Slobodan Reljić pre nekoliko dana u jednom tekstu napisao da vlast želi da sve nas pretvori u Brankoviće. Ako se sećam, ideja je da u skupštinu uđu i patriotske stranke, a da onda ta skupština završi proces predaje ili prodaje KiM i učlanjenja u EU i NATO. Ako je to tačno, opet treba izaći i glasati za Dveri-DSS, a onda je na onima koji vode Dveri i DSS, u slučaju da pređu cenzus i uđu u skupštinu, da odluče da li će uopšte ratifikovati svoje mandate. Ni to nije loše rešenje –– da ova koalicija pređe cenzus, da se pokaže kao realna društvena snaga, a da onda njeni poslanici nikada ne uđu u skupštinu, već da nastave borbu protiv okupacije van skupštine, ali sada kao daleko relevantnija snaga – i u očima građana i u očima medija.

Nikola Varagić

Stanje stvari