Vlast ne preza ni od čega da bi se zaštitila od kritike i opravdanog nezadovoljstva građana

0
454
Đorđe Vukadinović/Foto:printscreen(N1)

Kao još uvek narodni poslanik sve do potvrđivanja mandata novog saziva narodnih poslanika, pozivam i zahtevam od (još uvek!) ministra unutrašnjih poslova gospodina Nebojše Stefanovića, da, i mene kao narodnog poslanika i javnost, informiše o licima koja su juče, ovde ispred zgrade Narodne skupštine sistematski provocirala policiju, pokušavajući da izazovu reakciju organa reda, do čega je na kraju krajeva i došlo. I posle toga su usledile scene agresije i nasilja prema uglavnom mirnim demonstrantima.

Ja osnovano sumnjam, ali tražim zvanično saopštenje i zvanični odgovor – da je reč o ubačenim provokatorima. Da je reč o osobama koje su bliske da li vlasti u celini, nekim delovima vlasti, ili nekim strukturama, pojedincima, ili grupama bliskih vlasti, jer ne znam kako drugačije da objasnim činjenicu da neko više od deset minuta provocira i gađa zvanično obezbeđenje doma Narodne skupštine, a da niko na to ne reaguje. A onda kada usledi reakcija – njih prosto zaobilaze, ta lica bivaju zaobiđena, a gnev, suzavci, pendreci i sve one ružne stvari i nasilje koje smo gledali juče – ustremljuju se na građane koji su odlučno, ali mirno protestovali ispred ovog doma.

Ja kao građanin, kao opozicioni političar, imam pravo i mogu osnovano da sumnjam, ili čak šta više da budem siguran na osnovu snimaka koje možete pogledati na društvenim mrežama, posebno tog snimka o tom fingiranom, simuliranom napadu i provokaciji grupe od deset, petnaest, a ne više od dvadeset pojedinaca koji kao bacaju flaše, delove zaštitne ograde na policiju, a onda se sklanjaju, policija ih ignoriše i onda odlaze dalje u intervencije, odnosno polaze u intervenciju protiv okupljenih građana.

Foto: printscreen (NSPM)

Dakle, ja kao građanin, opozicioni pojedinac i političar mogu da budem uveren da je to simulacija, prevara i namerna operacija koja je ciljana da izazove nasilje. Naravno, nasilje uvek izaziva nasilje i kontra reakciju. Ali, kao poslanik, od ministra (još uvek ministra), zahtevam odgovor i objašnjenje. Sa sve slikama, biografijama, zanimanjima – kao što je to pre dva dana učinila vlast na jedan nedopustiv način, uključujući prve, najodgovornije ljude u ovoj zemlji i uz kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, objavljujući fotografije i detalje iz biografije (čak i smešne detalje iz biografije od maturskih i školskih dana) pojedinaca koji su medijima dali neku izjavu kritičnu prema vlasti ispred Narodne skupštine.

Foto: printscreen (NSPM)

I onda se sve o njima saznalo, od krvnih zrnaca, kakvi su bili u školi, kako su se ponašali, da li su imali mobilni telefon i da li su bili dobri prema nastavnicima. Sve je to objavljeno za pojedince čije izjave se nisu dopale aktuelnoj vlasti. A, ovde gde imamo napade, nasilje, najstrašniju provokaciju prema organima reda i što je izazvalo reakciju i nekontrolisano nasilje koje je satima trajalo sinoć po ulicama Beograda – tu nema ništa! Imao neka neodređena saopštenja, aluzije na „strano mešanje“, „strani faktor“ kao ona stara klasična mantra „špijuni, strani špijuni, domaći izdajnici i plaćenici“.

Dakle, za početak da vidimo imena i prezimena tih lica, da li su bezbednosno interesantni i da li su ljudi koji su bliski nekim kriminogenim strukturama, ili su to delovi službe bezbednosti na specijalnom zadatku. I ako jesu, pitam odavde: „Koji je to zadatak na kom su bila ta lica i ti pojedinci koji su ovde uporno, sistematski i očigledno planski namerno izazivali policiju ispred zgrade?“ Želeli su da se predstave da su oni kao „deo demonstranata“ i da se okrene gnev građana i javnosti protiv protesta, po meni opravdanog protesta.

Da Vas podsetimo:  Trijumf demokratije

Ukoliko, pak nisu, što bih ja voleo da je slučaj, delovi službi bezbednosti, ili nekih policijskih, parapolicijskih snaga – onda bih voleo da znam šta se dogodilo i da li će oni biti procesiuirani. I da li su već uhapšeni – kao što se promptno reagovalo prema nekim drugim licima, uključujući i klince, ili maloletna lica koja su se nekako našla u epicentru događaja, možda bacili neku flašu ili nešto, ali neki su samo sedeli na zemlji, pokušali da se sklone i bili su brutalno prebijeni od strane te iste policije.

Otkuda ti dvostruki aršini?

Dakle, ili su ovi huligani koji su očigledno provocirali i mislim da su ubačeni sa zadatkom da provociraju sukob, ili su na vezi i sa vezi sa vlašću, ili delovima vlasti. Pazite, možda su to neki delovi vlasti, neke samostalne otrgnute strukture bezbednosnog aparata – ili nisu, pa onda nam utoliko pre ministar duguje odgovor, a i odgovornost zašto nisu već pohapšeni, što je moralo da se dogodi. I zašto nisu imali onakve sankcije kao što su imale desetine mladih ljudi slučajno zatečenih, ili slučajno odabranih da budu meta demonstracije sile od strane vlasti.

To su ozbiljna i teška pitanja, jer sugerišu da vlast ne preza ni od čega da bi se odbranila i zaštitila od opravdane kritike i nezadovoljstva građana.

Upravo u trenutku kada sam zakazao konferenciju, čuo sam obraćanje predsednice Vlade, čuo sam odluke o zabrani okupljanja više od deset osoba i na zatvorenim i na otvorenim prostorima u Beogradu, tobože sad zbog „velike zabrinutosti“ zbog ove eskalacije epidemije.

Ne mogu da ne ponovim pitanje gde je ta briga, ta zabrinutost bila u maju i junu kada su preko noći ukinute sve mere i sve zabrane da bi se stvorila iluzija i privid normalnosti kako bi se održali izbori i na njih izvelo što više građana. To pitanje stoji i ono ne sme biti gurnuto pod tepih svim ovim novim aktuelnim dešavanjima i ovim ružnim scenama.

Ponekad mi se čak čini da su ove scene i ovi sukobi u velikoj meri inicirani zbog toga da bi se zaboravilo, ili skrajnulo i marginalizovalo ono pitanje koje sam ovde postavljao već nekoliko puta, a to je pitanje: „Ko laže, ko obmanjuje i ko treba da ide u zatvor?“ Da li profesor Radovanović koji je objavio (pre toga je objavio naravno, BIRN, ali ja pominjem zbog njegovog autoriteta i profesora Radovanovića), da se podaci o preminulim i obolelim „friziraju“, da je 2. jula prema njegovim podacima umrlo 52, ali je prijavljeno svega šest smrtnih slučajeva. I to nisu samo preminuli, već su preminuli od posledica koronavirusa. Neko ko to objavi, znači, ili širi paniku i mora da bude pozvan na odgovornost, kažnjen, sakcionisan – u zatvor da ide, ako je zaista izmislio, obmanuo javnost i uneo paniku, ili pak moraju da odgovaraju, ako treba i u zatvor da idu oni koji su sistematski i uporno krivotvorili podatke, vezivali podatke o obolelim i umanjivali podatke o broju obolelih i umrlih.

Da Vas podsetimo:  Šest žrtava u Beogradu i šest fasada u Zagrebu

Nije to samo laž, kao što sam to već rekao ovde, nego je to laž koja je proizvela nesagledive štetne posledice po zdravlje ljudi s obzirom na te podatke koji su objavljivani i koji su delovali benigno, sećate se – jedan preminuo, a devedeset zaraženih. To je danima tako objavljivano pred izbore, pasu se ljudi onda opustili i zaista došli u opasnost da budu zaraženi i da im se ugrozi život.

Dakle, reč je o zločinu, a ne o običnoj obmani i laži, ili skrivanju činjenica, mada je već i to dovoljno za osudu. Mislim da je u pitanju želja, namera, strah da ta istina ne izbije do kraja na videlo i da javnost do kraja ne shvati, kao i svi građani koji nemaju mogućnost da se informišu preko društvenih mreža, ili ovih nekoliko kablovskih sistema i televizija koje o tome pišu i izveštavaju. Želja je da se to što više skloni od očiju javnosti, ta strašna činjenica o krivotorenju podataka o obolelim i preminulim od strane režima, da je onda u velikoj meri napravljena i ova gužva. I sada je pokušaj promene teme, zamene teza i okrivljivanja građana, a onda naravno, odmah iza njih „zle opozicije“ koja eto, „hoće da izaziva haos“ plus „ne brine o bezbednosti ljudi“.

Pre svega o bezbednosti ljudi nisu brinuli oni koji su (ako su) dozvolili da se podaci krivotvore i to sistematski i planski da bi se smanjila opasnost i da bi, kao što rekoh, ljudi izašli na one smešne izbore koji su organizovani 21. juna.

Bilo kako bilo, šta god da je bio motiv, sada imamo konkretnu stvar i konkretan slučaj pa ne bih hteo da to ponovo ode pod tepih. Imamo jasne snimke o jasnim provokacijama dosta jasnih lica, likova i verujem da se te slike mogu izoštriti, onih što ovde izazivaju incidente i provociraju reakciju policije. Imamo činjenicu da su pored njih  prosto prošli ne obazirući se na njih, a i ovi huligani (sa i bez navodnika) su dosta pažljivi bili u bacanju, čak i onu metalnu ogradu kada bacaju – oni bace pored da ne padne baš skroz policajce. Kao da čuvaju kolege – ako je reč o kolegama.

U svakom slučaju, to je za najtežu osudu – šta god da je u pitanju.

Kao što je za osudu, i završavam time, one slike nekontrolisanog nasilja koje se nakon toga dešavalo na ulicama Beograda. To je sada druga stvar, drugi par rukava, ali je iz istog „paketa“. Dakle, da vidimo snimak, naravno, ima ih više. Neki slučajevi su zabeleženi, neki nisu – gde petnaest, šestnaest specijalaca prolazi i tuče što pendrecima, što nogama čoveka koji nepokretno leži na zemlji. Oni u prolazu ga udaraju, „cipelare“, pendreče i na kraju ga onako nepokretnog ostavljaju. Posle dolaze druga dvojica pa ga samo sklanjaju sa puta da bi policijska kola mogla da prođu!

Da Vas podsetimo:  Plači, voljena Srbijo!

Dakle, ta slika tog nepokretnog tela na kojem se iživljavaju pripadnici organa reda i bezbednosti u ovoj zemlji je nažalost, užasna i loša, ali istovremeno i dobra ilustracija onoga što se ovde dešavalo.

Foto: printscreen (NSPM)

Znači, da se ne lažemo, postoji jedna neverovatna, čudna, sumnjiva bar i misteriozna uzdržanost, skoro do mazohizma, prema jednima, huliganima – neposrednim izazivačima nereda, i onda brutalno iživljavanje nad slučajnim, manje ili više, prolaznicima, ili mladićima, deci po ulicama Beograda – koje posle traje satima.

E, tu nešto nije u redu gospodine Stefanoviću!

Znači, ja dopuštam da se nešto ne vidi, ne zna, previdi, dopuštam pojedinačne slučajeve prekoračenja ovlašćenja – ali ovo je sistematska stvar! I ovo ignorisanje ovih huligana, i ne samo ignorisanje, nego je delovalo kao da su na istom zadatku – i posle ovo iživljavanje nad građanima Beograda satima uz bacanje suzavca, za koje kažu upućeni da je apsolutno neprimereno potrebi i prilikama. Pa, na kraju krajeva i broj okupljenih.

Kilometrima udaljenim delovima grada su se čuli pucnji, bacan je suzavac, građani nisu mogli da spavaju, imali su tegobe i zvali su hitnu pomoć koja uglavnom nije mogla da stigne od previše poziva širom Beograda noćas. Tako je bilo i prethodne noći.

E, to je iživljavanje nad građanima Beograda i nad onima koji nizašta nisu krivi, a ponajmanje su krivi i za ovu epidemiološku i ovu političku situaciju i krizu koju imamo. I što pre svest o toj krizi dopre do odgovornih lica, pre svega, mislim tu na predsednika Republike i naravno vlast i vladajuću stranku – to će pre biti bolje. Ili, ako neće biti bolje, ali ćemo bar pre stvoriti pretpostavke da se problem reši.

Zabranom okupljanja i brutalnom intervencijom kakvu smo gledali juče – to se neće postići. Samo će kriza biti dublja, samo će eskalacija sukoba biti teža i teže će biti stvari vratiti u kakvu-takvu normalu.

Ja sam o tome govorio sa ovog mesta, upozoravao i u sali i ovde, nekad je to do nekih doprlo, čini mi se da do većine uglavnom nijeAli bih voleo i nadam se da će ove reči ne samo ostati zapamćene, nego da će izazvati neku, makar i naknadnu reakciju kod onih kojih se to tiče i koji možda još uvek mogu da se zaustave, ili da spreče najteže posledice.

Neće stvar leći time što će se protest nasilno rasturiti, ili pretnjama od kazni, ili pretnjama i strahom od epidemije, ili od, ne znam, stranih službi – neće se rešiti problem koji je generisao ove sukobe. Nemojte oko toga imati ikakvih iluzija gospodine Stefanoviću, odnosno gospodine Vučiću!

Đorđe Vukadinović
Izvor: NSPM

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime