Predizborna kampanja počela je mnogo pre zvanično raspisanih beogradskih izbora, i to tako što je u tom periodu vlast u medijima bila četiri puta zastupljenija od opozicije, zaključak je organizacije Crta, koja je sprovela istraživanje na osnovu obrađenih 2.215 medijskih priloga.
Crta je od 2. oktobra 2017. do 15. januara 2018, kad su raspisani lokalni izbori u Beogradu, posmatrala delovanje sredstava informisanja na koje se publika najviše oslanja u obaveštavanju: RTS, TV Pink, TV Prva, N1 i TV 02, dnevne novine Blic, Večernje novosti, Kurir, Informer i Politiku, kao i veb portale Blic.rs, B92.net i Kurir.rs.
„Medijska slika je veoma važan pokazatelj slobodnih i fer izbornih uslova, a ona ukazuje na disproporciju u prisustvu u medijima, dok su zabeleženi i slučajevi tzv. funkcionerske kampanje“, rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu Raša Nedeljkov, šef posmatračke misije Crte.
Funkcioneri daju izborna obećanja
Neravnopravnost u prisustvu vlasti i opozicije u medijskim prilozima najuočljivija je na televizijama, putem kojih se informiše 82 odsto građana Srbije. Preko štampanih medija informiše se 34 odsto populacije, a 33 odsto putem interneta.
Najveći broj saopštenja i vesti bez intervencije redakcije preneli su Studio B i Kurir, dok je najviše analitičkih tekstova i intervjua bilo na N1, rezultati su monitoringa Crte. Predstavnici vlasti imali su najviše medijskog prostora na televizijama, a predstavnici opozicije u onlajn medijima.
„Imajući u vidu disproporciju prisustva političkih aktera u medijima, kao i različitost tonaliteta priloga od strane vodećih medija, smatramo da ne postoji medijski pluralizam i da je građanima teško da formiraju mišljenje zasnovano na nepristrasnom izveštavanju“, izjavila je Tamara Skrozza, novinarka i članica Upravnog odbora Crte.
Od ukupno 55 odsto medijskih nastupa u kojima su javni funkcioneri najavljeni kao republički ili gradski funkcioneri, a ne kao stranački, svaki četvrti put su davali izborna obećanja, a svaki šesti put napadali protivkandidate
Alarmantna je činjenica i u suprotnosti je sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije to što politički akteri sprovode „funkcionerske kampanje“, naglasila je ona.
„Od ukupno 55 odsto medijskih nastupa u kojima su javni funkcioneri najavljeni kao republički ili gradski funkcioneri, a ne kao stranački, svaki četvrti put davali su izborna obećanja, a svaki šesti put napadali protivkandidate“, istakla je Skrozza.
U vezi sa ovim pitanje, Crta medijima preporučuje da jasno naglase kada akteri govore u ime svoje stranke, a kada kao nosioci gradske i republičke vlasti.
„Član 29 Zakona o Agenciji protiv korupcije jasno propisuje da javni funkcioner ne može javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera da koristi za promociju političkih stranaka i da je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, dok je na Regulatornom telu za elektronske medije (REM) da ovaj zakon sprovodi“, istakla je Skrozza.
Za analizirane priloge je karakteristično da politički akteri medijski prostor koriste da dezavuišu svoje protivnike, što je primetno i kod predstavnika vlasti i kod predstavnika opozicije.
„Ali treba imati u vidu da se predstavnici vlasti četiri puta češće pojavljuju u medijima od opozicije“, navela je Skrozza.
cenzolovka.rs
