Intervju – dr Marko Jakšić
Nasuprot Ustavnom sudu, doktor Marko Jakšić – kao i ostali Srbiji odani građani sa severa Kosova i Metohije – nema tu udobnu mogućnost da takozvani Briselski sporazum posmatra kao strogo političku stvar bez ikakve pravne težine. S obzirom na to da se svi dogovori zvaničnog Beograda sa Prištinom tiču njihovog i opstanka srpske države u južnoj pokrajini, ljudi iz četiri nepokorne opštine su, hteli oni to ili ne, životno nadležni za ocenu svakog od tih sporazuma, a naročito onog krovnog iz aprila 2013, koji je pregovore usmerio u najpogubnijem pravcu.
Zato prvo pitanje doktoru Jakšiću glasi: da li, za razliku od Ustavnog suda i nebrojenih drugih ustanova koje se „prave Englezi“, prihvatate nadležnost u vezi sa Kosovom i Metohijom, odnosno u vezi sa četiri severne opštine?
Ne bih ja govorio samo o severu Kosova i Metohije na taj način – odgovara Jakšić. – Mislim da mi Srbi moramo da shvatimo da smo svi nadležni za celovitost naše države. Ko će da je brani, ako ne mi?! Vidite da je sve ustrojeno na marionetskoj osnovi: od vlasti, pa do sudstva. Što se tiče odluke Ustavnog suda, očigledno je da on nije samostalan i da radi po diktatu vlasti, a još i više po diktatu zapadnih mentora. Osnovna logika kojom se okupatori rukovode liči na onu narodnu „da se Vlasi ne dosete“, što znači da pokušavaju da otmu Kosmet iz Srbije, a da sami Srbi to ne primete.
Kome onda zaista pripada sever Kosmeta u ovom trenutku, na kraju 2014. godine?
Kako je nekada pričao David Štrbac, u pripoveci „Jazavac pred sudom“: nije ni Davidovo, ni carsko, ni spahijsko. Tako i sever Kosova, ne pripada ni državi Srbiji, još nije pripao ni samoproglašenoj državi Kosovo, a na neki način nije ni u rukama naroda koji živi u te četiri opštine. Državi Srbiji ne pripada iz razloga što ga je ona prodala, odrekla ga se takozvanim Briselskim sporazumom, i to posle sto godina srpske državnosti na Kosovu i Metohiji. Istovremeno, sever nije u potpunosti ni šiptarski, jer tamošnji Srbi čine jednu homogenu celinu koja sprečava Prištinu da tamo uspostavi punu vlast u duhovnom i državnom smislu. Tako da je vrlo nejasno ko u ovom trenutku zaista vlada severom Kosmeta.
Kako izgleda svakodnevica u takvim okolnostima?
Najveći broj ljudi je zbunjen, a onda i apatičan. Gledaju kako će i gde da odu, da se odsele. Broj đaka je u padu, u odnosu na neke ranije godine sada je broj učenika koji upisuju prvi razred manji za nekih deset odsto, uprkos tome što je natalitet kod Srba na severu Kosmeta izrazito visok. To govori da je iseljavanje već počelo. Praktično, niko ne želi da bude poslednji, niko ne želi da dočeka šiptarsku vlast. Petnaest godina su se Srbi sa severa borili da zadrže državu Srbiju na tom području, a na kraju ih je ta država, preko sadašnje vlasti, ostavila na cedilu i izneverila ih. U stvari, ne samo da ih je ostavila, nego je upotrebila svu moguću silu, od žandarmerije, preko SAJ-evaca, pa do „Kobri“, i to u saradnji sa šiptarskim specijalcima ROSU, kako bi ih naterala da izađu na Jahjagine izbore. Zato se mi svi molimo Bogu da ova vlast traje što kraće, kako bismo uspeli da održimo makar neke izglede da sačuvamo sever Kosmeta u Srbiji. Ima jedna stara poslovica, koja kaže: niko krupno kao Turčin ne laže. Nažalost, 500 godina robovanja pod Turcima ostavilo je dosta uticaja, taj virus se proširio na jedan deo našeg naroda, a naročito na našu vlast. Lično, ja nisam video vlast da više laže nego ova današnja.
Ne bi se reklo da ste jedini s tim utiskom. Računajući i pitanje šiptarskih putnih isprava, koje Srbija od nedavno uvažava iako su njeni zvaničnici najpre tvrdili suprotno, čini se da sadašnja vlast nije niti jednom održala reč u vezi sa Kosovom i Metohijom…
Pa, setimo se samo čuvene zakletve Tomislava Nikolića, koji je rekao: „Tako mi gospoda Boga, neću se smiriti dok Kosovo ne vratim u okvir Srbije“. A onda je, kad je došao na vlast, postavio granicu između Kosova i ostatka Srbije. O Aleksandru Vučiću više ne znam ni šta bih rekao. NJih je na vlast doveo Zapad, koji je, kad je shvatio da Boris Tadić neće da izdaje onom brzinom koja njima odgovara, brže-bolje našao zamenu u Srpskoj naprednoj stranci, čiji su prvaci obećali da će po pitanju Kosova biti potpuno kooperativni. I oni su danas spremni sve da izdaju, što i rade. Sve što im se kaže, oni odrade. Zato i imamo to da se Kosovo prima u Međunarodni olimpijski komitet i druge međunarodne organizacije: to je sve neposredna posledica Briselskog sporazuma, odnosno tačke 9, u kojoj piše da Srbija neće otežavati prijem Kosova u razne svetske ustanove. Naš narod kaže: ko laže, taj i krade, a ko krade, taj izdaje. Sve ovo nam pokazuje da neke navodno rodoljubive perjanice iz devedesetih, koje su bile uz vlast i Miloševićev režim, mislim dakle na Ivicu Dačića i Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, nisu bili tamo zbog ideje i zbog srpstva, nego zbog karijera. Ne možete neko preko noći da napusti nacionalnu ideju. U pitanju je samo borba za golu vlast, od koje očekuju da im donese moć, novac i sve ostalo što ide uz nju.
Vi niste Olja Bećković, pa nad vašom sudbinom niko ne lije suze, ali činjenica je da su Srbi sa severa Kosmeta potpuno odstranjeni iz ovdašnjeg javnog prostora. Kako pojašnjavate to što se za vaše pravo da se oglasite, pogotovo kad vam je glava u torbi, izgleda ne bori niko, ni u Srbiji ni van nje?
U nekim elementima, naša današnja vlast podseća na „majdansku vlast“ u Kijevu. Recimo, medijska scena je potpuno kontrolisana i tamo i ovde, pa vi uopšte ne možete da čujete nikoga ko se protivi režimu. Isto tako, izbori se dobijaju nekakvim maksimalnim rezultatima, pa, primera radi, na izborima u Ukrajini nijedna proruska stranka nije ušla u parlament, kao što kod nas na poslednjim izborima nijedna prosrpska stranka nije ušla u našu skupštinu. Takođe, možemo da vidimo da Aleksandar Vučić ovde vrlo često koristi lokalne mafijaše da bi prigrabio vlast na lokalnom nivou, a sve to veoma liči na ono što se dešava u Ukrajini posle Majdana. Što znači da oni koji rade za američku stvar, njima je sve dozvoljeno. Ključno u svemu tome je to što je medijski prostor maltene izbrisan. U Ukrajini vi nigde ne možete ni da čujete rusku reč. A kod nas je potpuno prigušeno sve što se protivi Briselskom sporazumu. Pregovori u Briselu i dalje traju, ali se odvijaju daleko od očiju javnosti. To je zato što je Amerikancima u interesu da izdaja protiče u tišini. Jedinu istinu o toku pregovora možete da saznate od medija u Prištini. Mi ne znamo ni koja je platforma za pregovore. Danas saznajemo da se izdaje jezero Gazivode, kojeg se Srbija odriče i ono prelazi u ruke takozvanog Kosova. Za gradnju tog sistema na Gazivodama, Srbija je od Svetske banke uzela kredit od 150 miliona dolara i uredno ga vratila, a sada ga jednostavno prepušta. I o tome se ništa ne javlja. Glas Srba sa Kosmeta se nigde ne čuje, zato što je na delu predavanje srpske teritorije, koja pripada Srbiji još od 1913. godine i Londonskog mira, koji je do područje prepoznao kao srpsko. Sada se ta teritorija predaje protivniku, a da javnost o tome zna jako malo ili nimalo. Izdaja se najbolje odvija u mraku i tišini.
Šta se dešava sa patriotskim blokom?
Na našoj političkoj sceni postoje dva bloka, a ovaj zapadni se urušava. Nažalost, naša vlast se srljanjem u Evropsku uniju ponaša kao neko ko 1945. ide u četnike, i zato mislim da je za Srbiju jedini spas da se što više okrene Rusiji, čemu mora da teži patriotski blok. Sve zavisi od toga kako će da se završi kriza u Ukrajini. Ako Rusija uspe da tamo ostvari svoje ciljeve, onda je ona imperija. Ako je Rusija imperija, onda će ona doći na Balkan i nama će biti neuporedivo lakše da branimo i ostvarujemo svoje nacionalne interese. Ukoliko Rusija izgubi u Ukrajini, ne samo da nećemo moći da vratimo Kosovo, nego ćemo ostati i bez drugih delova zemlje, a to su jug Srbije, zatim Raška oblast, bogami i Vojvodina, imajući u vidu da su nam na vlasti oni koji su dušu prodali đavolu.
Miodrag Zarković – FSK
