Odluka o prisajedinjenju sa NATO paktom, koju je 28. aprila donela Skupština Crne Gore, još više je pojačala podele u zemlji – u tom smislu i po etničkim karakteristikama. Srbi koji otprilike čine trećinu stanovništva, postaju žrtve kursa vladajuće koalicije na praktičnom stvaranju mononacionalne platforme unutrašnje i spoljne politike – pri tom i sami Crnogorci u istorijskom i etničkom planu predstavljaju deo jedinstvenog srpskog etnosa.
Težeći da prodemonstriraju kontinuitet nacionalno-državne tradicije, crnogorski poslanici iz vladajuće koalicije (opozicija je bojkotovala sednicu) okupili su se na zasedanju u istorijskoj prestonici Crne Gore – Cetinju. Međutim, oni su očigledno zaboravili da nije niko drugi, nego legendarni crnogorski kralj Nikola I Petrović Njegoš upravo iz svoje cetinjske rezidencije uputio u martu 1914. godine srpskom Kralju Petru Karađorđeviću čuveno pismo, u kome ga je pozvao na potpisivanje sveopšteg sporazuma između dve države i dinastije, kako bi se maksimalno skoordinirala unutrašnja i spoljna politika i potomcima ostavila zemlja u kojoj će živeti sjedinjeno „srpstvo“.
Dva dela jedinstvenog srpskog naroda – upravo tako su lideri Srbije i Crne Gore razmatrali srbijance i crnogorce još pre Prvog svetskog rata, koji je doveo do stvaranja jedinstvene Jugoslavije.
Međutim, takvi pogledi čak i sopstvene dinastije Petrović-Njegoš, očigledno se od strane današnjih crnogorskih lidera razmatraju kao antidržavni. Predsednik Crne Gore Filip Vujanović danas ima druge prioritete. Komentarišući u efiru državne nacionalne televizije skupštinsku ratifikaciju protokola o prisajedinjenju sa NATO paktom, on je tu odluku nazvao „istorijskom“ i uporedio je sa referendumom o nezavisnosti Crne Gore iz 2006. godine.
„Na Cetinju je doneta istorijska odluka“ – izjavio je predsednik i podvukao da je sada „Crna Gora dobila niz novih funkcija“ i „osnove za očuvanje svog večnog postojanja“. Pod tim osnovama predsednik Vujanović shvata „sistem bezbednosti“ Severoatlanske alijanse, koji će Crnogorcima pružiti „garanciju svog života“. [www.vijesti.me/vijesti/vujanovic-obezbijedili-vjecno-trajanje-crne-gore-935699]
Razume se, ukoliko stupanje u NATO tumačimo u kontekstu maksimalnog odvajanja od Srbije i „istiskivanja“ Srba iz društveno-političkog života zemlje – tada je analogija sa referendumom iz 2006. godine (kada su pobedu pristalicama nezavisnosti doneli glasovi crnogorskih Albanaca, privučenih obećanjima otvaranja crnogorsko-albanske granice) potpuno umesna. Međutim, ukoliko pitanju pristupamo sa pozicije državnih interesa same Crne Gore – tada je smisao donete odluke odsutan u potpunosti.
Kako pokazuju sociološka istraživanja, ukazana odluka nema iza sebe neophodnu podršku od strane samih Crnogoraca. Poslednji podaci koje je objavila sociološka služba CEDEM, svedoče o tome da se, kako za pristupanje Crne Gore Severoatlanskom paktu, tako i protiv tog koraka, izjašnjava po 40% stanovnika zemlje. [www.rbc.ru/politics/28/04/2017/590325339a7947a78d2e1d71]
Nije slučajno što predsednik i vlada kategorički odbijaju da po datom pitanju sprovedu opštenacionalni referendum – koji bi morao da obezbedi više nego pedeset procentnu podršku.
Što se tiče argumenta o natovskim garancijama bezbednosti za život Crnogoraca – o kojima je govorio predsednik Vujanović – po tom pitanju treba odmah definisati koga zapravo sadašnje rukovodstvo zemlje smatra svojim potencijalnim protivnikom. Analiza poslednjih spoljnopolitičkih akcija Podgorice, dozvoljava da zaključimo, da tu ulogu Crna Gora dodeljuje Srbiji pa čak i Rusiji! Nije slučajno da je samo nedelju dana posle donošenja parlamentarne rezolucije o prisajedinjenju zemlje NATO paktu, crnogorska vlada produžila antiruske sankcije. U Savetu Evrope nisu propustili da primete da su samim tim vlasti Crne Gore potvrdile da je njihova „nacionalna politika u skladu sa odlukom“ donetom u Briselu. [www.consilium.europa.eu/en/press/press-releases/2017/05/05-hr-declaration-on-alignment-with-decision-on-ukraine/]
Očigledno je da se u ovom kontekstu Brisel shvata već kao ujedinjena „prestonica“ Evropske unije i NATO pakta.
Razume se, poslednji koraci crnogorskih vlasti nisu promakli pažnji Rusije. U komentaru resora za informisanje i štampi ruskog MIP-a povodom odluke Skupštine Crne Gore, izraženo je „duboko žaljenje“ u vezi s tim što „sadašnje rukovodstvo zemlje i njegovi zapadni pokrovitelji ipak nisu hteli poslušati glas razuma i savesti. Donošenje temeljnih akata, koji se tiču korenitih pitanja bezbednosti države, putem glasanja podeljenih poslanika na osnovu sakupljene formalne većine bez uzimanja u obzir mišljenja naroda zemlje – demonstrativan je akt gaženja svih demokratskih normi i principa“.
„Ti koji su glasali u Skupštini za pristupanje NATO paktu pod izgovorom navodne ruske pretnje, uzimaju na sebe odgovornost za posledice realizacije planova spoljašnjih sila, koje teže da prodube linije podela koje postoje u Evropi i na Balkanu, da zabiju klin u tradicionalne prijateljske odnose zasnovane na dubokim istorijskim tradicijama Crnogoraca sa Srbima i Rusima. Sramne epizode protivpravnog bombardovanja Jugoslavije od strane NATO pakta, tokom koga je bilo žrtava i na teritoriji Crne Gore, među njima i dece, licemerno su interpretirani na taj način, da je to, navodno, krivica Srbije, koja se nalazila u sukobu sa alijansom. Ignorisana je volja skoro polovine stanovništva zemlje, koje se zalagalo protiv „NATO prioriteta“ u spoljnoj politici“ – istakli su u ruskom spoljnopolitičkom resoru.
„U Moskvi ne mogu da ne uzmu u obzir strateške posledice tog koraka. „Zbog toga ostavljamo sebi pravo da preduzimamo takve odluke, koje su usmerene na zaštitu naših interesa i nacionalne bezbednosti“ – istakli su u Moskvi. [www.mid.ru/ru/foreign_policy/news/-/asset_publisher/cKNonkJE02Bw/content/id/2740071]
Naravno, u smislu izgradnje spoljne politike u antisrpskom i antiruskom duhu, dejstva zvanične Podgorice su dobro objašnjiva. Pa i žurba sa donošenjem skupštinske odluke je jasna: da se to uradi pre sledećeg samita NATO pakta zakazanog za 25. maj.
Naravno, sa nazdravljanjem u čast NATO pakta, nigde neće nestati istinski problemi današnje Crne Gore: socijalno-ekonomska kriza, rast međunacionalne napetosti, aktivizacija albanskog faktora. I teško će se oni rešiti na temelju konfrontacija sa Srbijom i Rusijom.
Petar Iskenderov
www.fsksrb.ru
