VOĆARICA KOD NOVSKE: SEĆANJE NA UBISTVO PORODICE MILOŠEVIĆ I DRUGIH MEŠTANA

0
41

Voćarica je naselje koje teritorijalno pripada Sisačko-moslavačkoj županiji, i nalazi se u sastavu grada Novske. Ovo mesto nalazi istočno od Novske na putu prema Okučanima, a smešteno je između naselja Paklenica na zapadu i Jazavice na istoku.

Prema popisu iz 1991. u Voćarici je živelo 269 stanovnika, od čega 242 Hrvata, 22-oje Srba i petoro pripadnika drugih nacionalnosti. Iako je u selu živelo tek nekoliko porodica, i one su bile trn u oku hrvatskim agresorima. Srpsko stanovništva je tokom rata poptuno očišćeno od Srba, meštani su pobijeni i prognani a njihova imovina je opljačkana dok su kuće zapaljene.

Tešku sudbinu doživela je porodice Milošević čiji su preci vekovima živeli u Voćarici. Odjednom su zbog svoje verske i nacionalne pripadnosti proglašeni „strancima i agresorima“ zbog čega su pretrpeli teške torture da bi na kraju skončali u teškim mukama.

Dana 28. oktobra 1991. naoružani pripadnici hrvatskih formacija upali su u dom porodice Milošević i izvršili premetačinu. Za sobom su poveli glavu kuće Ranka Miloševića (1923) i njegovog sina Dragana (1947), koji su bili obični ljudi, civili. Ranko je čak bio narušenog zdravlja, penzioner, koji je čitav život radio sa Hrvatima, pomagao im i bio rado viđen gost u njihovim kućama. Dolazili su i Hrvati u Rankovu kuću gde su uvek bili toplo dočekani ali odjednom su te komšije zaboravile svu dobrotu i humanost Miloševića i nisu učinili ništa da ih spasu od „crne sudbine“. Hrvatski vojnici psovali su i vređali ove skromne ljude koji apsolutno ništa nisu zgrešili. Nakon tortura poveli su ih iz Voćarice i odveli, najverovatnije, u zloglasni logor „Marino Selo“.

U tom kazamatu skončalo je preko stotinu Srba. Tamo su vršena zverska mučenja, zlostavljanja i silovanja zatočenih srpskih civila i gotovo niko odatle nije živ izašao. Molila je starica Ljubica Milošević uzaludno hrvatske vojnike da joj poštede supruga i sina ali uzalud. Odugrnuli su je i uz salvu uvreda napustili su njen dom.

Da Vas podsetimo:  Gordana Janićijević: Niko u Beogradu nije bio svjestan šta se dešava u Kninu i Vukovaru!

Čitavu noć nesrećna majka provela je u suzama i molitvama nadajući se da su njeni voljeni živi. A onda su dan kasnije crnokošuljaši naoružani do zuba ponovo došli u dom porodice Milošević. Umorna od plakanja i tuge, Ljubica je pojurila ka njima moleći ih da joj kažu gde su joj suprug i sin i u kakvom su stanju. Na njene molbe i suze, ustaše su odgovorile gromoglasnim smehom poručivši joj da ih je progutao mrak ali da će im se i ona pridružiti uskoro. A onda su krenuli da je tuku u dvorištu i maltretiraju. Nije Ljubica osećala udarce, već je samo razmišljala kako su njeni voljeni: da li su živi, da li ih muče, zlostavljaju….

A onda je jedan Hrvat izvukao pištolj i ispalio nekoliko metaka u nesrećnu staricu koja je na licu mesta preminula. I njeni najbliži proveli su teške dane u logoru nakon čega su obojica likvidirani. Do danas se vode kao nestali. Hrvatski vojnici su nakon likvidacije Ljubice (1923) uhvatili i njenu prvu komšinicu Čedomirku Đukić (1919) koja je bila slabovida, oštećenog sluha i teško pokretna. Zlostavljali su je a potom izmasakrirali. Imala je brojne podlive i posekotine svuda po telu.

Tokom rata iz ovog mesta stradali su i civil Ljuban Bajić (1940 – ubijen oktobra 1991. od hrvatske vojske u Bairu), Milorad Kočić (1957 – ubijen 28.10.1991), i Stevo Sudar (1926 – zaklan nešto pre likvidacije porodice Milošević). Tokom akcije Bljesak ovde su ubijeni Vukašin Božičić (1935), Ljuban Bajić (1961), Ivan Kujundžić i Željko Vujkovac.

Znaju se i imena počinilaca i naredbodavaca ali korumpirani hrvatski sudovi ih veoma dobro štite jer za njih ubistva Srba nisu i ne mogu biti zločin.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime