Nemoguća misija srpskog patriotizma u dvadeset prvom veku je da svedoči srpsko stanovište i srpski interes između Scili i Haribdi globalizma koji je direktno protiv i službi bezbednosti koje manipulišu njime.
Od početka ’90-ih na ovamo, srpski patriotizam je bio isključivo sredstvo u rukama vlasti ili opozicije kojim se manipulisalo nacionalnim emocijama i frustracijama. Počevši od Miloševića koji je iako ubeđeni komunista, prvi na Gazimestanu počeo sa „upotrebom“ srpskog patriotizma u dnevnopolitičke svrhe pa do današnjih Jeremićevskih isto tako kosovski poruka iz patrijaršije. Svi se nekako poigravaju sa nacionalnim osećanjima i kite nacionalnim simbolima.
Toliko zloupotrebljeni srpski patriotizam tokom proteklih decenija na kraju je izgubio značaj u politici kakav je imao. Danas smo došli do toga da se i Čeda Jovanović može pozivati na patriotizam kada promoviše nezavisno Kosovo i još pride da ga Srbija prizna i da to bude patriotski čin. Sve je «patriotizam» i ništa nije. Ništa bolji od Čedinog patriotizma, (za koga se inače priča da je bio u dobrovoljcima na početku devedesetih Šešeljevim dobrovoljcima), nije ni patriotizam Vučićevog vojvode Šešelja, kome se sav patriotizam i ujedno političko delovanje sastoji u blaćenju Tome Nikolića i na amnestiranje Vučića. Kada napada Vučića to je samo ovlaš ili pak potpuno benigno. Takav opozicioni patriota je za poželeti u svakoj vlasti.
Osim toga on će i kao devedesetih za račun vlasti rasturati opoziciju – vrlo efikasno i brutalno. Reklo bi se naizgled da je onda posle svih raspadnutih patriota jedini koji preostaje na srpskoj političkoj sceni, iskreni patriota Boško Obradović. On je mlad, perspektivan, nosi nova skupa odela, reformisao je svoju oštru nacionalističku retoriku u politički korektnu, zastupa anti GMO priču, prestao je da vija gejeve po ulicama Beograda, jednom rečju patriota po meri nove američke Srbije, uzgred i LJotićevac što mu Šešelj nikada neće zaboraviti. Naročito kad su u kampanji u kojoj Šešelj glumi opoziciju a ni Boško nije mnogo bolji. Na optužbe lidera Dveri Boška Obradovića da je Šešelj sarađuje sa liderom SNS Aleksandrom Vučićem, Šešelj je odgovorio:«To je najobičniji idiot. Ljotićevac». Šešelj uporno ostaje pri stavu da su „radikali opozicija za sebe“, i da „nemaju ništa zajedničko sa prozapadnim opozicionim partijama“ u koje ubraja i Dveri.
Istina je da je početke delovanja Dveri obeležila parola «Draža, Ljotić, Nedić» kojom su Dverjani pokušali s jedne strane i da rehabilituju Ljotića ali i da nadiđu te stare podele na desnici. Nije baš najjasnije da li su Dverjani u početku bili Ljotićevci, mada ih bije taj glas. Njihovo ustrojstvo i politički stil liči na ljotićevski. Moguće je da su u mladosti neki od njih zaista bili ljotićevci, no sada su više pragmatični i skloni populizmu, poput većine srpskih političara. Srpskoj javnosti Dverjani nisu postali poznati po svom ljotićevstvu ili nekoj ideološkoj odrednici, koliko po antigej protestima, na kojima su profitirali skoro celu jednu deceniju.
Sada od kako su postali politička stranka ni gejevi im ne smetaju. Šešeljeva predizborna predsednička kampanja, kako tvrdi ovaj Vučićev vojvoda usmerena je pre svega da obračun sa dva, kako sam kaže „najjača opoziciona lidera, Jeremića i Jankovića“. Kada njih vojvoda raskrinka, onda će se obračunati u drugom krugu sa Vučićem, mada i sam Šešelj ne veruje da će do drugog kruga uopšte doći. Tek patriota, po američkim aršinima, Obradović nema nikakvu predstavu kako misli da pobedi u predsedničkoj trci, iako mu je kampanja dobro odrađena, pre svega internet kampanja koju mu vode ljudi koje su obučili „naši“ iz Amerike, koja je jelte manje skupa, ali se obraća upravo njegovoj ciljnoj grupi, fejsbuk patriota, koji će lajkovima i šerovima da odbrane Kosovo, pobede EU, gobaliste i Amerikance, pardon nema više potrebe da se Boško bori protiv Amerikanca, ta oni su mu pomogli da uđe u skupštinu. Ili je to još jedan spin u koji smo poverovali mi naivni Srbi – da se ovde Amerikanci mešaju u sve kao u reklami za margarin.
U svakom slučaju ni Obradović nije ostao dužan Šešelju, pa ga je nazvao slugom Vučića. Dveri i Obradović prozivaju Šešelja da je uzeo pare od Vučića jer nikako drugačije ne mogu da razumeju politiku Radikala kojima su svi drugi meta pre nego SNS i Vučić. Dveri tvrde da je Vučićev vojvoda «Unovčio svoju poslušnost čoveku koji ga je izdao, i to za 50 hiljada evra mesečno.» O ostalima nazovi srpskim patriotama nije vredno ni govoriti. Na kraju ko nam je ostao onda na patriotskoj sceni – ako izbacimo udbine žbire, saradnike hrvatske službe, polutane i gejeve. Pored svih vajnih patriota izgleda bizarno i mučno ostaje nam jedino čudak Miroljub Petrović kao iskreni patriota se ne ustručava da kaže doslovno ono što misli, koji nije politički korektan, koji se fura novi stajling, koji nije Vučićev vojvoda, i koji ima kakva takva makar i bizarna rešenja («dušanov zakonik») ljutu ranu za srpsku muku.
Jovo Daničić
www.vidovdan.org
jovo,ajmo prvo od jeremića.otac udbaš,u ono vreme kada smo mi pevali srpska se truba s kosova čuje,on je sa svojima branio titovo bratstvo i jedinstvo i nas srbe hapsio.sada za potrebe tobožnje kampanje,u stvari učesnik vučićevog rijalitija prvi put za potrebe propagande odlazi na kosovo,gde mu pokazuju gde da pridje da ga fotografišu.inače to mu je prvi ulazak u neku srpsku svetinju.šešelj,naj mladji komunista u sfrj.u ono vreme u bosni tražio radikalniji komunizam,pa ga jeremićevi pozderci po majci najure u zatvor.pa ga osude na oko sedam godina,a izdrži oko petnaest meseci i komunistički mač revolucije ga izbavi iz zatvora i ekspresno dovede i pripremi za vodju neke njine opozicije sa kumom vukom.u ono vreme kada kako reče borisav jović nisu znali koga će sve postaviti za vodje stranaka koje su napravili.skoro uvek je bio na nekoj vlasti kao i danas.ni janković nije ništa drugo,već po zadatku službe.ostaje stamatović i obradović.tog mučenika stamatovića je neko nagovorio da se kandiduje,samo su mu napravili noćnu moru,uz dužno poštovanje njemu i njegovim sugradjanima.ostaje boško,a za ostale ne treba nikakav komentar.boško,počeo kao osoba koja je mogla da napreduje,ali i njega neko ili nagovorio da se kandiduje ili on sam pomislio da treba da maltretira one svoje jedva ubedjene glasače da ga glasaju,jer su u svoj dosadašnjoj prevari pomislili da je on možda neka nada.da je malo razmišljao od sve kampanje on bi jurio radulovića i stamatovića da nadju kandidata koga bi većina podržala.ovako je sebe izblamirao podržavši onog malog pozderca u startu i na kraju sebe istakavši da bi video koliko bi on imao glasača,i nakon toga ćče ne imati više glasača već će izgubiti i ono što je imao.tako da kada se sve sabere,imamo izbore od 1945.al nemamo mi svog kandidata jer se komunisti izmedju sebe biraju.kada se sve to sabere,nastavlja se iseljavanje srbije svake godine,bar prema zvaničnim podatcima koje objavljuju mediji,oko 35 hiljada ljudi,uglavnom mladih.dolazi vreme da ove stare koji ne razmišljajući glasaju vlast,neće imati ko da sahrani.medjutim,kako u šali rekoše,nalaze ovi rešenje uvoze kineze i arape.