Demokratsku stranku su 1990. obnovili neki od najvećih srpskih intelektualaca tog vremena, i ona je prešla put od svetionika demokratije do “žutog lopovskog preduzeća”, iznedrivši za to vreme bezbroj stranaka i strančica, te stotinu političkih kriminalaca, sposobnih da prežive samo prikopčani na budžet ili stranog sponzora.
Razumljivo je što do 2000. godine, zbog režima i uslovima pod kojim je delovala, Demokratska stranka nije mogla da pročisti svoje kadrove, te je svo zlo koje je u sebe usisala isplivalo na površinu tek posle dolaska na vlast. Satima se mogu nabrajati kriminalci iz redova DS koji su pustošili Srbiju svojim zakonima, svojim glasovima u Skupštini Srbije, svojim potpisima na raznoraznim štetnim po Srbiju dokumentima, noseći bele okovratnike i akt tašnu umesto pištolja i pajsera. Ovi sa pištoljima u životu često završe iza rešetaka, ovi sa belim okovratnicima skoro nikad.
Iz te plejade zaboravljenih asova DS, zbog kojih je Srbija u provaliji iz koje je samo čudo može izvući, a sama Demokratska stranka daleko ispod čak i Vučićevog umanjenog cenzusa, nedavno se ponovo pojavio u javnosti Vojislav Janković.
Taj Vojislav Janković je predsednik nekakve skupine koja sebe naziva “Demokrate Srbije” i koja je poznata po tome što je predvođena polutalentovanim glumcem Branislavom Lečićem, bivšim suprugom voditeljke Pinka, pokušala da preotme tu i takvu očerupanu Demokratsku stranku. Pokušaj propao, Leka (Branislav Lečić) postavio Voju (Vojislava Jankovića) za predsednika i sad te “Demokrate” traže put kako da i dalje sisaju državnu (Vučićevu) sisu, a da se ne primeti da sisaju Vučiću. Po svemu sudeći, zdušno im pomažu dvorske lude koje trenutno tezgare u stranci Borisa Tadića, i nekadašnji ministar odbrane NATO lobista Dragan Šutanovac.
Zato je opravdano pitanje “Ko je Vojislav Janković i čime je zaslužio da stane na čelo jedne takve poluilegalne družine?”.
Vojislav Janković, među članovima DS poznatiji kao “Voja Tranvestit” je lice koje je umesto Nede Arnerić, koja se tad nalazila na letovanju u Bodrumu, navodno glasalo za izbor Kori Udovički za guvernera Narodne banke Srbije.
Neki od aktera tog događaja prepričavaju da je Čeda Jovanović, tada šefa poslaničkog kluba DOS-a, pitao na sednici kluba, dan pred glasanje, ko će da ubaci poslaničku karticu umesto Nede Arnerić i da se Voja Janković sam javio.
Sutradan se Voja pojavio na ulazu u Skupštinu Srbije preobučen u ženu, u večernjoj haljini, našminkan i sa perikom na glavi. Srećom da ga je na vratima sreo Žarko Korać, pa su brzo otišli u njegov stan da se Voja preobuče i vrati u normalu, te mediji nisu saznali i bruka nije daleko pukla, samo je nadimak “Tranvestit” ostao. Inače, Žarko i Voja se u stanu nisu dugo zadržavali.
Kako se dalje stvar odvijala sa glasanjem umesto Nede, istraživali su nadležni organi, Voja je bio osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja u aferi “Bodrum” i verovatno se, po običaju našeg pravosuđa, na tome sve i završilo.
Posle tog ekscesa, u strahu da se nešto slično ne ponovi, po isteku mandata stranka nije Voju vraćala u skupštinske klupe, al’ ga je zato uhlebljavala na razna dobro plaćena direktorska mesta u javnim preduzećima. Tako je, između ostalog, dugo godina bio generalni direktor JP “Srbijašume”, te potom radio na mestu savetnika i to sve do 2019. godine. Vučić nije hteo da ga dira, znao je da će mu takav čovek zatrebati, ali zbog nekih kadrovskih rešenja nije više u “Srbijašumama.”
Voja je inače rodom iz Sokobanje, od 2000. kao i mnogi koje je zavela svetla velegrada živi u Beogradu i diplomirani je inženjer šumarstva, tako da i postoji neka logika u tome što je radio u “Srbijašumama”. Čudno je i neobično, kako je došlo do toga da Vojislav Janković zasedne u Upravni odbor čuvenog trgovca oružjem Javnog preduzeća “Jugoimport-SDPR” još daleke 2009. godine.
Mnogi tvrde da je Dragan Šutanovac te 2009. ubacio Voju u Upravni odbor, kako bi NATO imao kontrolu nad tada najvećim srpskim izvoznikom oružja.
Zaposlio je Voja u međuvremenu u Jugoimportu i svog zeta Predraga Opačića (ko će koga, ako neće svoj svoga, a i da se dete ne smuca po beogradskim splavovima) i sedeo je u Upravnom odboru sve do 2019. U tom periodu nije se Voja pojavljivao, glasa od sebe nije davao, niti mu je smetao Aleksandar Vučić, sve dok 2019. nije najuren iz Jugoimporta.
Šta će, kud će, opet na inicijativu Dragana Šutanovca, Voja se dogovara s Branislavom Lečićem, “u retkim trenucima kad je ovaj bio trijezan” (dr Nele Karajlić) da izvedu puč u Demokratskoj stranci i ostalo je sve poznato. Puč je propao a Voju izabraše za predsednika tih “demokrata”, jer Leka tog dana nije bio trezan.
Vojislav Janković sad provodi dane u druženju sa Šutanovcem i Tadićevim dvorskim ludama, povremeno serucka po društvenim mrežama i čeka na čijoj izbornoj listi da prišljamči svoje “Demokrate”, a posle toga (hvala Vučiću) ponovo u neki upravni odbor ili direktorsku fotelju.
Vojislav Janković će u istoriji višestranačja u Srbiji, svojim glasanjem umesto Nede Arnerić, biti zlatnim slovima upisan kao neka vrsta demokratskog Žikice Jovanovića-Španca i kao prvoborac transformacije DS u žuto preduzeće, i transformisanja funkcionera DS u “žute lopove”. Janković je svojim nekažnjenim kriminalnim činom otvorio Pandorinu DS kutiju i čerupanje Srbije je moglo da počne.
A hoće li Demokratska stranka uspeti da se vrati na put koji su joj osnivači utrli i povratiti sjaj čuvara demokratije, ili će potvrditi tezu da je skup “žutih lopova” i “žuto preduzeće”, videćemo uskoro kad se bude donosila odluka o izlasku na Vučićevie izbore.
Miša Milovanović
izvor:politicki.rs
