Srbija između velike i pretkumanovske Srbije
Geopolitički položaj Srbije i njena prošlost i budućnost se kreće između političkog projekta Velike Srbije i političke budućnosti „pretkumanovske“ Srbije. Sada je Srbija okrnjena, bez uticaja na Kosovo i Metohiju, što je rezultat Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine. Srbija je u sadašnjoj svojoj geopolitici ugrožena, gubi na parče i tekovine Prvog svetskog rata.
Vlast u Srbiji od 2012. drže političari koji su bili odgovorni za politiku devedesetih. Oni su pobedili i razvlastili pobednike oktobra 2000. godine, pre svega, DS. Punih 13 godina Srbija je bila bez političkog uticaja lidera SRS, dr Vojislava Šešelja, koji je bio tretiran kao balkanska Babaroga.
Politička scena u Srbiji bez Šešelja je bila „mirna“, ali nestabilna. Sve do oslobađajuće presude Haškog tribunala, sve analitičke procene i istraživanja javnog mnjenja govorile su da SNS uživa oko 50 odsto podrške biračkog tela. Na talasu pobedničke retorike stvorena je šira koalicija oko SNS-a, a izbori su raspisani iz dva ključna razloga. Prvi je da SNS bez SPS ima broj mandata kao sa SPS–om u koaliciji, a drugi je privremeno prazna kasa u državnom budžetu i neuspeh prodaje Telekoma i traženja strateškog partnera za borsku Topionicu i Železaru „Smederevo“. Tako se raspisivanje prevremenih izbora za 24. april pokazuje kao velika i neizvesna politička avantura za vlast Aleksandra Vučića i SNS.
Kao grom iz vedra neba došla je oslobadađajuća presuda Šešelju i unela dozu konfuzije i straha oko političke raspodele moći nakon aprilskih izbora. Aleksandar Vučić, vešt političkoj manipulaciji, spinovanju, ali i svestan slabosti svoje partije i nesposobnosti svojih saradnika, sada pokušava da na velika vrata stvara političku psihozu da SNS može da izgubi vlast i da Srbija krene u „povratak u prošlost“. Lider SNS dosta uvažava analize javnog mnjenja i ankete i sada pokušava da pozove birače da se ujedine oko njega i SNS-a u borbi za budućnost Srbije, a protiv „prošlosti“. Lider SNS je svestan velikog broja korumpiranih, birokratizovanih i karijeristički definisanih funkcionera svoje partije i koalicije, koji su uz njega zbog vlasti, a ne ideja ili budućnosti Srbije.
SNS je suštinski pokret raznih političkih otpadnika sa levice i desnice i ima mali kapacitet sposobnih i kreativnih saradnika. Povratak lidera SRS-a na političku scenu Srbije otvara pitanje moguće štete koju će pretrpeti SNS i druge partije koje vuku nacionalno definisani deo biračkog tela ili one neopredeljene. Politički izbori se dobijaju ili gube na „velikim“ nacionalnim ili socijalnim temama i životu građana Srbije.
Što se tiče presude Vojislavu Šešelju, Vučić je rekao: „Drago mi je da smo sačuvali jednog Srbina, ali borićemo se protiv njegove politike. Šta god mislio o Šešelju, naš je posao da štitimo prava svakog građanina Srbije. Kod mene nema nikakve mržnje, neka je živ i zdrav Srbiji i svojoj porodici i dobro je da se vlada dostojanstveno ponela.“ Lider SPS Ivica Dačić kaže: “Presuda Karadžiću nije dobra. Svaki Srbin treba da se raduje kada neki Srbin u Hagu ne bude osuđen, kao i u slučaju Vojislava Šešelja. Ali, niko od nas ne može da kaže, svi sumnjaju, kada Haški tribunal nešto pozitivno uradi za Srbe, da li je on to uradio namerno ili slučajno.” Dačić otvara pitanje međunarodnog uticaja i oblika pritisaka na Srbiju i njenu poziciju u vreme prevremenih izbora i moguće unutrašnje destabilizacije Srbije i smanjenja spoljnopolitičkog kapaciteta.
Politička raskrsnica ili slepa ulica
Izvesno je da će SNS biti najjača partija, ali je pitanje da li će imati broj poslanika kao 2012, 2014. ili će biti nepovoljnih iznenađenja. Tako Aleksandar Vučić na konferenciji za medije kaže: „Dobio sam prvo istraživanje u svoj ovoj opštenacionalnoj euforiji i jasno je da nikada nismo bili bliže gubitku izbora. Na narodu je da odluči.“ Sada se prebacuje lopta u dvorište građana i građanske savesti i svesti, a ne na račun snage i uticaja SNS-a. Pozivanje na građane je oblik političkog populizma, ali i vid slabosti partije na vlasti. Vučić još kaže: „Srbija je na raskrsnici, političkoj i ekonomskoj, posle godina koje su prošle u besmislenim ratovima, pljačkaškim privatizacijama, korupciji i višegodišnjoj recesiji. Uspeli smo da zaustavimo dalji pad zemlje, imamo izvanredne rezultate u prvom kvartalu ove godine.“
Premijer posredno moli birače za podršku, a protiv retrogradne politike prošlosti „Velike Srbije“ u kojoj je i sam nekada bio. Lider SNS-a kaže: „Politika ‘Velike Srbije’ nije politika budućnosti, nije politika Vlade Srbije.“ „Napustio sam stranku… Vratio mandat… izašao sa drugačijom politikom na izbore i dobio ih. Mislim da je to najpoštenije. Ali ti su prespavali i ne sećaju se šta je bilo pre osam godina. To samo govori da postoji politika mržnje koja je prisutna ne samo na desnici, nego i na lažnoj levici“, rekao je Vučić. Postavlja se pitanje koja je to lažna levica u Srbiji? SPS je bio najjača partija levice koja je bila u vlasti sa SNS ili ranije DS kao socijaldemokratska opcija. Na koju to lažnu levicu misli lider SNS? Politički gledano, i SNS je konzervativna partija desnice sa oko 80 odsto “preobraženih” radikala. Premijer Srbije strahuje da bi mu se stranka mogla osuti, posebno biračko telo koje je suštinski u najvećem delu bilo radikalsko sa oslobađajućom presudom Šešelju.
Srđan Bogosavljević iz Ipsos stratedžik marketinga ističe da iskustvo govori da SRS raste kada je Šešelj u centru pažnje i pada kada nije. Po njegovoj oceni, koji je autoritet kod Vučića za javno mnjenje i radi za IRI institut u SAD, „Haški sud stao je na stranu srpskog nacionalizma“. „Glasove bi mogao da uzme s desne strane političkog spektra, a jedan manji procenat možda od SPS, jer nikada nije bio nelojalan Slobodanu Miloševiću. Time bi mogao da privuče one simpatizere koji su i dalje naklonjeni socijalistima zbog Miloševića,“ smatra Bogosavljević. Poslednje ankete davale su Šešelju šest odsto glasova, a sam on je izjavio da računa na 20 odsto. Vučić ima veliki budžet za kampanju, strane savetnike za politički marketing i domaće koji mu finigiraju izborni rejting u javnosti kao i većinu medija sa nacionalnom frekvencijom i niz štamapnih medija i tabloida. Ipak, veliki je rizik da SNS sa procenom od 50 odsto može da krene ka padu i da se zaustavi na 35-38 odsto biračkog tela. Takva opcija je da lider SNS može da zateže za formiranje vlade ako ne bude imao većinu poslanika, što može da vodi i u nove izbore ili da ponovo pravi širu koaliciju sa SPS-om.
Izvesno je da će „faktor Šešelj“ biti kost u grlu SNS-a, jer su ponikli iz jednog političkog bića, a razdvojeni u dve suprotstavljene politike. To je oblik tzv. političke disocijacije ili udvojenosti političke ličnosti u stilu „Mister Džekil i doktor Hajd“, kao što je reč o politici Pajtićeve DS, Borisa Tadića i SDS, i Čedomira Jovanovića, koji su svi ponikli iz Đinđićevog političkog šinjela.
Tomislav Kresović
Vidovdan