Za sve specijalne jedinice danas, bilo vojničke, policijske, bezbednosne, vezuje se selekcija za prijem u iste putem drila.
Šta je dril i koliko je on zaista mera spremnosti jednom rečju popularnog danas ,,specijalca,,
Marketingom određenih velesila, kako oni sami sebe nazivaju, i drugima nameću, došlo se do mere vrednosti specijalca, pa se tu vremenom posebno nameću, engleski SAS, možda još pre njih francuska Legija stranaca, američki Delta fors. Sve ove jedinice su nametnule svetu sebe kao meru rasta i vrednosti obučenosti specijalnih jedinica.
I to upravo ne praksom već marketingom, i da ne ulazimo u širinu jer je tema ovog teksta dril i njegova opravdanost i validnost, uopšte potreba ili još jedan vid uništavanja našeg, srpskog ratničkog, urođenog, sveopšteg, narodnog koda, gena, prosto nasleđa i data.
Decenijama se naša vojska JNA temeljila na taktici neke izmišljene, lažne, neopravdane, ne praktične, čak pogubne partizanštine, navodne gerile. Tom taktikom juriša stradalo je desetine hiljada nezrelih, vojnički neobučenih, maloletnih Srba na Sremskom frontu.
Da li je to loša vojnička taktika ili je u stvari taktika uništenja Srba.
Nakon tog ključnog prekida sa našim vekovnim ratnim tradicijama, koje su imale praktični dokaz u mnogobrojnim ratovima kroz istoriju, odjednom se nameću ,,famozni,, legionari, izdržljivi engleski sasovci, filmski super heroji američkih delta odredi, a sve sa posledicom uništenja sveopšte narodne, urođene, srpske spremnosti za nadljudsko.
Tako je preko njih stiglo ,,preko potrebno,, drilovanje fizičko ali i psihičko jer je to mera, tada se vrši najbolja selekcija, izdvajaju navodno najbolji, očvršćava i sprema za najteže.
Zašto su strane sile morale da primene takav način obuke?
Pa zbog mekog načina života, zbog ugodnosti, izobilja, nespremnosti za ratnu fazu.
Našem narodu na ovoj balkanskoj vetrometini, u vekovnim teškoćama, opstajanja, ratovanja, mukotrpnog načina života, taj vid je samo unazadio našu spremnost.
Setite se samo koliko japanske i istočnjačke veštine zahtevaju borbu u parteru ili čak u klečećem stavu, sve zbog načina života, i česte pozicije u kojoj su se nalazili, što uopšte nije vezano i za nas.
Samo jedan primer iz prvog svetskog gde trudnica u osmom mesecu života kreće u zbeg sa vojskom, peške, gladna, žedna, bez vojničke obuke, prelazi Albaniju hladnu, zaleđenu, i porađa se ispred Skadra, rodila zdravo muško dete. Žena trudna stotine kilometara u najtežim fizičkim i psihičkim naporima, pod napadima divljačkih Arnauta, bez svojih bližnjih.
Meni najbliži,j oš jedan primer i to opet onog slabijeg pola. Moja baka ,tada kao žena od tridesetak godina, peške za vreme Drugog svetskog rata, iz okoline Kruševca kreće sa naramkom na ramenu u potrazi za svojim mužem, koji je u Nemačkoj u zarobljeništvu.
Bez busole, karte, vojničkih čizama, i bez ovoga i onoga, ali sa verom, željom i nadom stiže do nemačkog logora pronalazi muža, devera i još jednog rođaka. Daje im nešto hrane, simboliku, i vraća se istim putem nazad, možda tri hiljade kilometara peške.
Šta zna žena nepismen šta je tri hiljade kilometara.
Naš narod, staro, mlado, vojnici, starešine prelaze albansku u svetu neponovljivu golgotu.
Vojska poluživi leševi sa Krfa, probijaju Kajmakčalan na preko dve hiljade metara. Trče pod opremom gladni, ranjeni, iza sebe ostavljaju ,,slavne,,francuske konjanike i engleske uglađene vojnike, bukvalno ruše sve pred sobom.
Primer iz običnog radnog života, u Aleksinački rudnicima radili su rudari,koji su svakodnevno dolazili na posao po 26 kilometara u dolasku i odlasku svakog dana, ceo radni vek
To je srpski vekovni genetski dril. Prosto način života, fizičko, psihičko, iskustveno a najviše duhovno nasleđe se ne stavlja u okvire ovog modernog drula.
Bašta, motika, kosidba, seča šume, to je srpski vekovni urođeni svakodnevni ,,dril,, od rođenja do smrti.
Ne može se izdržljivost i snaga za nadljudske napore izvući iz grada, sa asfalta, i svega onog što ovaj način života nosi,iz ugodnosti,mekog dušeka,izobilja ,i svakog ugađanja telu.
Teretane, treninzi, trčanja i sve povremene fizičke aktivnosti su samo za kratkotrajna vanredna iskušenja ali nisu adekvatna mera koja snaže duh i učvršćuju karakter. Mali su za meru srpskog vekovnog, ratničkog gena.
Nismo mi to tražili i hteli, to su nas vekovne situacije naučile.
Uz dril još je opasniji pacifizam ne kao ideja, već vera (kriva) koja se decenijama provlači kroz skoro sve spore života. Pacifizma koji je kopile jeretičkih zapadnih pogrešnih i antipravoslavnih učenja. Njime napadaju na sveto Lazarevski vojnički, ratničkog odbrambeni duh.
Tako da je dril mera uspeha iz vrednosti raslabljenog zapadnog načina života, dok je kod nas razvodnjavanje i smanjenje nacionalnih vekovnih vrednosti.
Tekst je posvećen mojoj babi koja ne znam kako skoknu do logora u tamo nekoj Nemačkoj, dade mužu i svojima zalogaj dva kao nadu, te se vrati kući da zamesi lebac i pomuze kozu.
Autor: Goran Josijević
