Srpski mladići u Nemačkoj strahuju od ponovnog uvođenja opšte vojne obaveze u toj državi
BERLIN – Taman smo, ne tako davno, mi koji smo zadržali srpske pasoše odahnuli posle ukidanja služenja vojne obaveze u Srbiji, a sada momcima koji su, da bi izbegli srpsku armiju uzeli nemačko državljanstvo, preti ta obaveza i u Nemačkoj, – jada nam se Milomir Đ. !
Zaista, za mnoge u Nemačkoj kao druga pa i treća generacija rođenih Srba, problem služenja vojne obaveze u Srbiji je bio skoro ne premostiv. Odlaskom na odsluženje izgubili bi radna mesta, niko im ne bi izdržavao već zasnovanu porodicu, niko otplaćivao kredite za kupljene stanove isl. Zato su mnogi mladići itekako odahnuli posle ukidanja služenja vojnog roka u Srbiji i zadržali su srpske pasoše. Nemci ih nisu dirali, sve dok je postojala obaveza služenja vojnog roka u toj državi.
– Nije istina da naši momci nisu bili rodoljubi pa zato nisu hteli da služe vojsku u Srbiji. Naprotiv, radilo se o čistom preživljavanju i opstanku u zemlji u kojoj smo rođeni i u kojoj neprekidno živimo – priča nam Milomir, a taj opstanak bi nam ugrozilo odsustvovanje sa posla ili sa studija.
– Mnogi od nas u Srbiji više nisu imali živu bližu rodbinu a koji su je imali, godinama nisu smeli ni da privire u Srbiju plašeći se hapšenja na granicama i naslinog privođenja vojnoj službi. Tih privođenja je bilo. Zbog toga su izgubljeni mnogi kontakti sa domovinom naših roditelja. Momci nisu mogli da odlaskom u Srbiju upoznaju i ožene Srpkinje. U Nemačkoj su ženili Špankinje, Italijanke, Nemice… Sa njima je bilo dovoljno kontakata. Srbija je svake godine gubila i „brdo“ deviza jer su naši mladići letovali, umesto u lepoj Sriji, u drugim zemljama- nastavio je svoju priču naš sagovornik.
–Meni je bilo najčudnije, da se mnogi mladići koji nikada nisu mrdnuli iz Srbije, nisu odazivali pozivima za služenje jer ih je bilo teško pronaći na nekoj od adresa. Izgleda, da bi popunile potreban broj vojnika, vojne vlasti su se okomile na nas iz inostranstva jer smo na svakom graničnom prelazu pokazivali pasoše. Ko je već bio raspisan za privođenje, njemu nisu pomogla skrivanja na različitim adresama kao regrutima u otadžbini – tvrdi Milomir.
Posle gotovo histeričnih zahteva u javnosti, posebno od političara desnice da se u Nemačkoj ponovo uvede služenje vojne obaveze koja je po ugledu na američke vojne snage ukinuta uvođenjem profesionalne, plaćene vojske, nemir je zavladao i među mladim Srbima. Jer ko god ima nemačko državljanstvo, a ima ga bezbroj naših momaka, i ko je zdravstveno sposoban, morao bi da služi u nemačkoj armiji!
Ja bih, reče nam naš drugi sagovornik Dragoljub V. – ako kao nemački državljanin budem zaista morao da služim u nemačkoj vojsci, to pokušao da izbegnem na bilo koji način. Ne pada mi na pamet da služim u novoj, delimično osvajačkoj armiji koja je svoje vojnike u dosluhu sa SAD rasporedila širom globusa. Ima ih u Avganistanu, po Africi, u Iraku, na Srpskom Kosmetu, u Bosni itd. Oni su već postali stalna pretnja prijateljskoj Rusiji a već i Kini. Ako se kao zamena za vojni rok bude ponovo uveo rad u nekoj od socijalnih službi, onda bih to prihvatio ali ulogu okupacionog vojnika nikada – kaže Milan.
– Nezamislivo je da ja poreklom Srbin, prihvatim moranje ratovanja protiv Srbije ili Rusije!
Naravno da postoji još jedna velika dilema među mladim srpskim državljanima u Nemačkoj. Šta ako i Srbija, kako u nekim anketama zahtevaju mnogi građani u otadbini, takođe opet uvede služenje vojske i ne reguliše nekim zakonom, da li u inostranstvu rođeni mladići koji tamo neprekidno žive, moraju ili ne moraju da služe u Srbiji? Ako budu morali, onda će, verovatno, kao i ranijih godina, opet nastati masovni prebeg u nemačko državljanstvo. Jer nemački poslodavci svom radniku koji je na odsluženju roka, moraju da sačuvaju radno mesto, država preuzima bar delimično izdržavanje već zasnovane porodice regruta itd. Ako tako bude bilo, biće još manje Srba širom sveta. Ali će se opet povećati broj Nemaca, Amerikanaca, Francuza itd. srpskog porekla. Nažalost!
P. Rakočević
