Sramno obeleževanje prestanka bombardovanja i početka najžešćeg stradanja Srba i srpske države na Kosovu i Metohiji prerasta u pandemiju. Čak i oni koji su direktno stradali danas se ne sećaju tog vremena.
 |
| Žrtvama bombardovanja odata počast samo o početku agresije marta meseca, i to na ponekim mestima. Foto: Sombor.rs |
Pažnju nam je privukla objava jedne grupe na društvenoj mreži Fejsbuk a povodom prestanka bombardovanja i okupacije Kosova i Metohije. Naravno, svi znamo da Fejsbuk nikada ništa nije bitno nije promenio barem – nije naglo. U sporohodnom učinku retko da mu ima ravnog. LJudi beže od glavnih medija na društvene mreže, ili uopšteno provode tu dosta vremena, te se informacije koje tu nađu vrlo lako prihvataju. Zbog toga je bitno ukazivati na pogrešne i pogubne korake poput ovih.
Izvesni profil „Vojska Srbije“ (latiničnim slovima) objavio je na svojoj strani da je “ Na današnji dan, pre 16 godina, završena NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ni tada, kao ni sada, Srbi ne mogu odrediti osećanja povodom ovog datuma.“
Ovo gotovo da ne zaslužuje komentar! Agresija na državu koja se branila od svirepog terorizma šiptarskih ekstremista danas, po nekima koji se još potpisuju imenom vojske Srbije, izaziva „neodređena osećanja“? Ćak šta više, agresija je i tada izazvivala „neodređena osećanja“? Koliko taj neko mora da je moralno pao i sebe unakazio kad na to gleda neodređenim pogledom?
Zatim nastavlja „Tačno je da je prestalo ubijanje srpskih civila, srpke dece, prestalo je bombardovenje srpskih crkava, manastira, bolnica i škola…. Na današnji dan ispunjeno je jedano nadanje, jedna želja, koju je cela Jugoslavija imala – Da rata ne bude“. Ovo, izvinjavam se na izrazu ali – idiotsko razmišljanje mora da bude razloženo zbog drugih koji bi mogli olako da pruže ruku zaborava, ne pomirenja, zaborava!
Dakle, taj neko kaže da je prestalo ubijanje srpskih civila. A više od 1000 Srba je kidnapovano ili ubijeno nakon okupacije Kosova i Metohije, dakle, po „prestanku rata“ kako reče ovaj „umni čovek“, grupa, organizacija, šta li je… Nakon tog prestanka rata uništeno je preko 150 srpskih crkava i manastira! Preko 1000 zgrada kao što su bolnice, škole, Domovi zdravlja, pošte… nekome je to ispunjeno nadanje da rata ne bude? A toliko upucanih i ubijenih Srba, kao i proteranih preko 250 hiljada, nekome u Srbiji ko se potpisuje kao „Vojska Srbije“ – je prosto ispunjeno nadanje!? Da, stravično!
Ako ste mislili da ne može gore – može. Oni bi čak i da slave taj dan! „Ali ovaj dan ne možemo slaviti, jer je Srbija izgubila jednu Bojanu Tošović(1) i Milicu Rakić(3), jednog Marka Simića(2), Miroslava Kneževića(13), Oliveru Maksimović(13), Julijanu Brudar(10)… i mnoge druge, nevine žrtve“. Dakle, srpske žrtve sa Kosova i Metohije niti su nevine po njima, niti su vredne pamćenja… Inače, u bombardovanju je stradalo preko 80-toro dece!
 |
| Razmišljaju kako da se ophode prema prestanku bombardovanja. |
Zašto je uopšte bitno šta tamo neko piše?
Pre svega zbog žrtava i stradanja zemlje koje se ne sme zaboraviti, olako uzeti u priči a ponajmanje izvrtati i još „proslavljati“! Još i zato što ta grupa, profil, stranica… ima preko 14 hiljada pratilaca a to – nije mali broj ljudi da im se ovakva priča servira!
Možda je bitnije šta misli zvanična institucija, njihov zvanična strana na ovoj ili nekoj drugoj mreži? Svakako jeste bitno i zato smo i pogledali šta tamo piše. A tamo – još veće sramote!
Ni jednom jedinom rečju nije pomenut ovaj datum kao dan kada se treba setiti žrtava, stradanja, agresije i nastavka pokolja srpskog naroda. Ni jednom jedinom rečju!
Zvanična strana naše vojske „Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije“ izveštava tih dana o otvaranje izložbe u Novom Pazaru, obeležavanju 100 godina vazdušnog osmatranja i javljanja i navođenja (gle, ironije!), upoznavanje sa misijama, zadacima i sistemom vojnog obrazovanja austrijskih oružanih snaga, koncertu Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“ u Aleksincu povodom obeležavanja 100 godina od osnivanja Vojne muzičke škole, o „Otvorenom danu“ na aerodromu Lađevci (gle, još malo ironije), čestitke zaposlenima u Centru vojnomedicinskih ustanova Beograd povodom njihovog dana – 9. juna, najavljuje se promocija knjige „Iskušenik ljubavi“, otvaranje izložbe slika „Beograd za sva vremena“, konferencija za medije povodom početka snimanja dokumentarnog filma „Srbi na Krfu“ u produkciji RTS-a i Vulinovog ministarstva, još o obeležavanju 147. godišnjice smrti kneza Mihaila Obrenovića i još nekoliko redovnih aktivnosti Vojske Srbije…
Ovu grupu prati 156 hiljada ljudi na Fejsbuku.
Prisećaju se godišnjica i jubileja 100 godina ovoga i onoga a idu da se obrazuju kod asutijskih vojnih snaga (gle, gle, još ironije… baš pre 100 godina sa njima smo i ratovali a o čemu će snimati film ovih dana! Doduše ratovali smo i pre 70 godina sa njima… kao i pre 16 godina… a i učestvuju u okupaciji Kosova i Metohije danas…).
Ogromna rupa u pamćenju… ne samo u pamćenju već i u savesti.
Neka oni simuliraju stvarnost dok su im sećanja i osećanja „pomešana“ ili se kreću ka slavlju, narod će stradati, crkve će stradati, domovi će stradati… Jedino oni nisu svesni da stradaju i to najviše jer se za mnoge kosovske stradalnike njihova sudbina žrtve završila sa ovozemljaskim životom, one koji pred tim zatvaraju oči, stradanje nakon ovozemljaskog života tek čeka.
Piše: Goran Petrović
SRBi su narod kome je kroz jugoslavenstvo i Jugoslaviju, a zatim kroz ratove 90 tih godina proslog vijeka promjenita svijet i moc zdravog rasudjivanja. Zato su SRBi postali zaboravan narod i siva masa bez nacionalnog obiljezja koja sluzi samo za stvaranje novih izmisljenih pokrajinski „naroda“. Na taj nacin neprijatelji Boga i SRBstva najlakse ce unistiti srbsku pravoslavnu svetosavsku svijet i od Pravoslavnih SRBa stvoriti novi narod koji nece imati nista zajednicko sa svojim Svetim Precima! UZAS!