Većina koja misli da poznaje političku scenu u Srbiji bi pomislila da između ove dvojice ljudi nema dodirnih tačaka. To je greška. Ima. Obojicom se upravlja na daljinac koji će ih toliko zbližiti da će podeliti, kako se to u stara vremena govorilo, „sto i postelju“.
Kada je prvi u pitanju, o tome svedoči, za površne posmatrače neobjašnjivo, njegovo političko pozicioniranje otkad se vratio iz Haga. Umesto da se okomi na vlast, oštricu svoje kritike usmerio je protiv opozicije. U kojoj to političkoj praksi opozicija, pa još vanparlamentarna, nosi odgovornost za loše stanje u državi? Tako su najveći neprijatelji Vojvode, i na njih je izlio najviše žuči i upotrebio najteže reči iz svog dobro poznatog arsenala prostakluka, upravo oni koji su najduže opozicija i to vanparlamentarna – DSS.
Zatim tu dolaze Dveri koje nikad nisu ni bile u parlamentu. Ako se DSS-u može prebaciti da je do 2008. odgovarala za stanje u zemlji, Dverima ne može jer tada nisu ni postojali kao stranka. Tek onda na Vojvodinom tapetu su se našli, i to stidljivo, DS i ostale njene filijale, iako su upravljale zemljom od 2008. do 2012. godine. Tek na začelju u hijerarhiji objekata Vojvodinog prostačko-političkog orgijanja nalaze se SPS, koji učestvuje u upravljanju zemljom od 2004. godine i SNS koji je na vlasti od 2012. godine, ali je ipak suštinski najodgovorniji jer je od tada najmoćniji faktor na političkoj sceni.
Štaviše, loše organizovani igrokazi u kojima Vojvoda navodno kritikuje Vučića, a u stvari mu povlađuje i propušta da ga napadne (famoznih 20 pitanja koja je Vojvoda kao fol „postavio“ Vučiću a ovaj mu kao fol „odgovarao“ na televiziji Pink) toliko su bljutavi i providni da je nepohodno zaista potpuno potceniti pamet i inteligenciju naroda pa pomisliti da će neko da nasedne na priču kako je Vojvoda opozicionar koji kritkuje vlast.
Još jedna jaka indicija za sramnu vezu između Vojvode i Vučića jeste činjenica da je jedino Vojvodi od svih lidera opozicije pružena mogućnost da se pojavi u jednom od tzv. rijaliti šou programa koji imaju vrlo visoku gledanost, i to upravo na Pink televiziji.
Zaključak je sledeći: stranke su u središtu Vojvodinih napada obrnutim redom od poretka političke odgovornosti. Što si manje politički odgovoran to će te pre napasti. Ako upravo upravljaš zemljom i imaš najveću političku odgovornost, a to se odnosi na Vučića, Vojvoda će te nekako poštedeti. Izuzetak je jedino predsednik države, Nikolić, kojeg ne štedi, ali razlog za to je činjenica da je on Vućičev partijski protivnik. Iako nisam sklon teorijama zavere, ovim indicijama treba dodati i činjenicu da je Vojvoda mnogo živahan za čoveka koji je navodno na hemoterapiji, a i oslobađajuća presuda Tribunala u Hagu je došla baš u pravo vreme da mu pogura rejting na izborima, prikazujući ga kao pobednika nad Haškom „nemani“.
Sadašnja vlast u Srbiji je dobar sluga i produžena ruka stranaca koji upravljaju našim životima i uređuju našu svakodnevicu. Svako ko im pomaže ili propušta da ih kritikuje je svakako njihov saveznik. Drugo ne može biti. Zbog toga ne mogu da se oduprem utisku da se daljinski za upravljanje Vojvodom nalazi na istom mestu gde se nalazi i daljinski za Vučića, a to je negde na osovini Brisel-Vašington.
S iste strane istog daljinskog upravljača koji se nalazi na istoj osovini smešten je i Vejvoda, s tim da za njega, za razliku od Vojvode, ne treba puno objašnjavati da je agent stranog interesa u Srbiji. U pitanju je karijerni beneficijar Soroš fonda i drugih ispostava (Maršalov fond, Balkanski fond za demokratiju, Beogradski krug, G 17…) subjekata američke tzv. meke moći po svetu. Jedina razlika između Vojvode i Vejvode je u tome što ovaj drugi svoj angažman ne krije, dok se o prvom mora izvoditi zaključak na osnovu indicija koje smo izneli (propuštanje kritike vlasti, kritika vanparlamentarne opozicije, kritika ostalih Vučićevih protivnika, lažna bolest, tendenciozna presuda tempirana u vreme izbora…). Kako će se zajedničkim daljinskim upravljačem komandovati Vojvodom i Vejvodom?
Već sam na stranicama NSPM pisao da su zadaci novog saziva srpskog parlamenta: a) da ugura Srbiju u NATO pakt (a sa tim paralelno uvede sankcije Rusiji); b) da se definitivno odrekne KiM promenom ustava; i v) da nastavi rasprodaju i poklanjanje srpskih nacionalnih privrednih i prirodnih resursa strancima. Dugmad na daljinskom upravljaču će se stiskati tim redosledom (a, b, v…). E pa taj parlament će izglasati Vejvodu za ministra spoljnih poslova u narednoj Vučićevoj vladi (za ovo slobodno uložite pare na kladionici) da bi ovi prljavi zadaci bili posvršavani brzo i efikasno. Pa tolike je godine su vlasnici daljinskog upravljača ulagali u njega za ove prljave poslove, red je da se to isplati. Gde je tu Vojvoda? Pa bez Vojvodinih glasova u parlamentu nema promene Ustava.
Kako će Vojvoda da obavi svoj deo posla? Pa lepo: a) po žalbi Tužilaštva Haškog tribunala Vojvodu će osuditi na zatvor; b) Vojvoda će otići u Hag; v) Vojvodini poslanici će ostati sami i bez „vođstva“ pa će biti „dezorijentisani“; g) jedan po jedan, ili u grupama, prelaziće vladajućoj većini; d) daljinski upravljač će imati dovoljnu većinu, dvotrećinsku, za promenu Ustava; đ) daljinski upravljač će sa bivšim Vojvodinim, a budućim naprednjačkim glasovima oposliti ovu prljavu rabotu.
Tako će se Vojvoda i Vejvoda naći u skladnom političkom braku. Živo me interesuje koje će prezime izabrati budući supružnici?
Branislav Ristivojević
NSPM
Zahvalan sam Branislavu Ristivojeviću na analizi, stavovima i zaključcima političke zbilje Srbije koju je tako lijepo opisao i iznio u tekstu „Vojvoda i Vejvoda“. Sadržina razmišljanja je krajnje aktuelna,analiza dobro promišljena, a zaključci su pronicljivi, jasni za čitaoce i imaju logičku težinu. Očigledno je da je autor dobar poznavalac ne samo savremene političke scene Srbije već i vrstan poznavalac pozadine zakulisnih radnji, onih iza javne scene. Igrači iz sjenke su, kako sam ja razumio Ristivojevića, oni koji su osmislili i režirali ovovremena dešavanja u Srbiji. Oni su jaki,temeljni i imaju znanje te su precizno predvidjeli sve poteze svojih poslušnika, od pojavljivanja,ponašanja,izjava do ulaska „igrača“ u višu fazu „mekih“ zapleta, dešavanja i praktičnih odluka. Moja malenkost je amaterski istraživač lika i djela naših političkih idiota i moram da priznam da su mi stavovi i zaključci autora „viša matematika“, putokaz za dalji rad. Još jednom – hvala Ristivojeviću, želim mu svako dobro, britko i ubojito pero!