Najezda nelojalnih „naturalaca“
Ovih dana kao da se u Novom Sadu pokušavaju podgrejati stare i raspaliti nove strasti. Razbijaju se bilbordi onih koje ne podnosimo, a koristi se i jedno stanje veštačke „napaljenosti“ da se grad oblepi plakatima „republikanaca“ sa pozivom „vojvođanskom narodu“ da ustane za „slobodu“ izmišljene Vojvodine i još „izmišljenijih“ Vojvodan(ja)aca.
Radio-televizija Vojvodine našla se na udarnom mestu u medijskom izveštavanju. I to zato što je novinar „Pečata“ o tom javnom radio-televizijskom servisu Srbije izneo određene činjenice koje ukazuju na ogromne finansijske zloupotrebe unutar te „novokomponovane“ medijske kuće. Kažemo „novokomponovane“, jer je preimenovanje negdašnje RTV Novi Sad u RTV Vojvodina bio prvi korak ka uvođenju političkog „turbo-folka“ u srpski političko-informativni sistem.
Zapravo, 2006. godine srpske vlasti su dopustili da se na severu Srbije začne svojevrsna medijska „Meduza“, koja pokušava da svoje gledaoce „okameni“ u formi nekakvog „samosvesnog“ podanika države u pripremi, a koja se zove – Republika Vojvodina!
Sve se dogodilo (ili se događa) baš onako kako je to Zarković izložio u svom članku pod naslovom „Di su naši TV novci„. O istoj temi, širenja antisrpskog sentimenta putem RTV „Vojvodin“, Koreni pišu mesecima i nalazi novinara Korena u velikom delu saglasni su onome što je u pomenutom članku izneo Miodrag Zarković, novinar „Pečata“.
Ono što mora da iznenadi svakog čoveka, koji smatra da je sloboda štampe jedan od osnovnih uslova za normalno i zdravo funkcionisanje jednog društva, svakako je činjenica da su sva novinarska udruženja, uključujući i „umereni“ i „razložni“ UNS, žestoko osudili novinara Zarkovića. Glavna primedba, kao zajednički imenitelj svih „medijskih“ osuda novinara Zarkovića, svela se na protest što se pomenutim tekstom u Pečatu, navodno, prebrojavaju „nacionalna krvna zrnca“ zaposlenih u srpskom javnom servisu, koji se zove RTV Vojvodina.
Naravno, jasno je da niko normalan neće pokušavati da diskvalifikuje nekoga samo zbog toga što u njegovim venama kola „ova ili ona krv“. To, sigurno, nije učinio ni Miodrag Zarković, koga sada, kako vidimo, sasvim neosnovano pokušavaju da razapnu na krst u ime lažne „nacionalne ravnopravnosti“, kompartijskog „nacionalnog ključa“ i (ne)postojećeg „multikulturnog društva“.
U stvari, u srpskom javnom servisu, koji se danas – po izmišljenoj teritorijalnoj odrednici – zove Vojvodina, rade ljudi koji deluju i agituju u korist nekakve „Vojvođanske koalicije“, danas sve jasnije i sve otvorenije propagirajući „republiku Vojvodinu“; čime na evidentan način potkopavaju temelje srpske države. Ispada da u odbranu ljudi, koji besramno zastupaju antidržavne i antisrpske interese u državi koja se još uvek zove Srbija, čitava srpska političko-medijska nomenklatura ustaje kao jedan; dok se, sa druge strane, neskriveno širenje mržnje prema Srbima toleriše i podvodi pod pojam „medijskih sloboda“.
Svako može da uđe na sajt Nezavisnog društva novinara Vojvodine (u kome, izgleda, postoje samo dva čoveka, mislimanske voj(e)vode Dinko Gruhonjić i Nedim Sejdinović) i pročita tekst pod naslovom „Srbija je Mordor„, te da shvati da se mržnja Dinka Gruhonjića prema Srbima može meriti samo onom koju su u nacističkoj Nemačkoj novinari iskazivali prema Jevrejima.
Začudo, takav Gruhonjićev članak nije izazvao nikakav odijum među „braniocima“ ljudskih prava i zagovornicima „multikulturnih vrednosti“ u Srbiji. Ni jedne jedine reči protesta među ovim silnim novinarskim „vitezovima“ nije bilo ni u slučaju ovakvog (Sabahudinovog) propagiranja najmonstruoznije etničke mržnje, kao što je nikada nije bilo kada su u pitanju drugi „nevoljnici“, počev od nevladinih organizacija do medija, kakvi su Sonja Biserko, Nataša Kandić, Teofil Pančić i mnogi drugi.
Dakle, ispada da u zemlji Srbiji nikako ne možete doći pod udar zakona ukoliko raspirujete mržnju prema Srbima, jer ovi su svakako označeni kao „najveći zločinci modernog doba“, zar ne? Sa druge strane, ako uopšte neko pokuša da nešto otvoreno kaže, napiše ili saopšti o nekim pripadnicima nacionalnih manjina (pa makar to bila nesporna istina, kakva je ova Zarkovićeva), tada će se protiv takvoga dići gnev svih „pravednika“ ovog sveta.
Otuda nimalo ne čudi da se sada kao apologeta Sabahudinove antisrpske mržnje pojavljuje, ko bi drugi, već njegov „ratni (sa)drug“ i mezimče Džordža Soroša – Nedim Sejdinović. Između ostalog, na sajtu Vojvođanske koalicije, u Nedimovoj orijentalno-filozofskoj crtici piše i sledeće:
„Antropolozima bi bilo zanimljivo da vide kako se u postizbornoj Srbiji normalizuju napadi na nevladine organizacije i borce za ljudska prava. Onima koji žive u Srbiji, a još uvek razlikuju dan i noć, ovaj fenomen je mučan i dosadan; posebno onima koji se nalaze na meti napada. Napore za normalizaciju ekstremizma, međutim, denuncira to što normalizatori koriste iste argumente koje koriste ekstremisti koji ne kriju svoje neonacističko i klerofašističko ubeđenje. To samo potvrđuje pravilo da kvaka nije u onima koji otvoreno pozivaju na linč, već u onima koji inspirišu te organizacije na delovanje i daju ljudskost argumentima za difamaciju i likvidaciju ‘antisrpskih elemenata’.“
U normalnoj državi na ovakve i slične istupe naturalizovanih državljana odgovorilo bi se oduzimanjem državljanstva i pokazivanjem one „kvake“ kojom se izlazi iz zemlje u kojoj ste uživali gostoprimstvo. Jednostavno, država je mnogo ozbiljna stvar da bi se s njom mogao da poigrava ko kako želi, a pogotovo ne oni koji su sa nekih drugih prostora ovde u Srbiji (za njih novoj sredini) primljeni i prihvaćeni kao ravnopravni članovi društva.
U pomenutom slučaju, Nedim Sejdinović (rođeni Tuzlak) došao je „trbuhom za kruhom“ u Srbiju i sada tu preko hleba traži i pogaču i tepsiju pride. Ama ljudi, što je mnogo – mnogo je. Sada i previše. Postalo je nepodnošljivo i neizdrživo. Kako je moguće da naturalizovani Srbi (Sejdinović i Gruhonjić) pljuju po Srbiji na sva usta i da ih niko barem ne priupita – ama ljudi, zašto to radite?
Iz gornjeg navoda uzetog iz Nedimovog članka pod naslovom „Osrednja istina“ jasno vidimo da on sve „normalizatore“ (to jeste, sav narod u Srbiji) svodi na „neonaciste i klerofašiste“. Sejdin zna da je „napad najbolja odbrana“, pa zato odmah svoju antisrpsku i antidržavnu prolegomenu započinje neob(j)avljenom „antropološkom studijom“ iz koje bi se („jasno kao dan“) videlo kako se po Srbiji progone, zlostavljaju (a možda i ubijaju) „nevladine organizacije i borci za ljudska prava“ i kako se zatiru (likvidiraju) „antisrpski elementi“.
Da bi ostao dosledan svojoj neverovatnoj mržnji prema Srbima, Nedim Sejdinović pravi jedno uprošćeno, zapravo, krajnje prostačko poređenje između ubica i onih koji ubistva podržavaju; odnosno, da bi što slikovitije prikazao svu „monstruoznost“ srpskog društva, on podmuklo „meditira“:
„Dugo već na ovim prostorima, među tzv. umerenim nacionalistima, pa i onima koji sebe ne nazivaju tako, kao i u velikom delu javnog mnenja, opstaje blesava teza da je istina – uvek na pola puta. Recimo, u studio se pozove jedan koji se zalaže za ubijanje i opravdava zločine i jedan koji tvrdi da je ubijanje i mržnja nešto što je nedopustivo i kažnjivo. I tu se nekako, u tom traganju za istinom, iskristališe nekakav srednji put po kojem je ubijanje sasvim okej, ali se baš ne sme preterivati. Poziv na linč je takođe opravdan, ali treba precizno odrediti pravu metu, stvoriti moralnu paniku, a već će se naći neko ko će ispaliti metak.“
Drugim rečima, u Srbiji – upućuje nas Nedimović – ne žive samo ubice, već se tu nalaze i oni koji ne ubijaju direktno i koji samo podržavaju ubice. Po njemu, dakle, Srbija je zemlja ubica i onih koji aplaudiraju ubicama.
I eto, takav čovek u Srbiji i dalje živi kao da ništa loše nije uradio. Da li ga zbog takvog antidržavnog delovanja i ruženja zemlje (kako unutar tako i spolja, u svetu) treba na neki način sprečiti; to jeste, da li ga treba onemogućiti da i nadalje nanosi štetu srpskom društvu? Ako kažete da bi trebalo da mu država Srbija, za takvu, više nego očiglednu nelojalnost (diplomatski rečeno) otkaže gostoprimstvo, tada će na vas skočiti silna društva za zaštitu ljudskih prava, OEBS i ko zna ko sve još. I odmah ćete biti žigosani kao „fašistički element“ i u udarnim vestima RT Vojvodina (ali i na RTS-u) obznaniće se vaš „klerikalni šovinizam“, čak i ako ste ateista.
Ako, u svemu tome, još ne izađe Tomo Zorić sa svojim „antifašističkim saopštenjem“, tada morate shvatiti da ste dobro prošli.
Lazar Janićijević
Prethodni nastavci:
Vojvodina – država u pripremi (54)
Vojvodina – država u pripremi (53)
Vojvodina – država u pripremi (52)
Vojvodina – država u pripremi (51)
Vojvodina – država u pripremi (50)
Vojvodina – država u pripremi (49)
Vojvodina – država u pripremi (48)
Vojvodina – država u pripremi (47)
Vojvodina – država u pripremi (46)
Vojvodina – država u pripremi (45)
Vojvodina – država u pripremi (44)
Vojvodina – država u pripremi (43)
Vojvodina – država u pripremi (42)
Vojvodina – država u pripremi (41)
Vojvodina – država u pripremi (40)
Vojvodina – država u pripremi (39)
Vojvodina – država u pripremi (38)
Vojvodina – država u pripremi (37)
Vojvodina – država u pripremi (36)
Vojvodina – država u pripremi (35)
Vojvodina – država u pripremi (34)
Vojvodina – država u pripremi (33)
Vojvodina – država u pripremi (32)
Vojvodina – država u pripremi (31)
Vojvodina – država u pripremi (30)
Vojvodina – država u pripremi (29)
Vojvodina – država u pripremi (28)
Vojvodina – država u pripremi (27)
Vojvodina – država u pripremi (26)
Vojvodina – država u pripremi (25)
Vojvodina – država u pripremi (24)
Vojvodina – država u pripremi (23)
Vojvodina – država u pripremi (22)
Vojvodina – država u pripremi (21)
Vojvodina – država u pripremi (20)
Vojvodina – država u pripremi (19)
Vojvodina – država u pripremi (18)
Vojvodina – država u pripremi (17)
Vojvodina – država u pripremi (16)
Vojvodina – država u pripremi (15)
Vojvodina – država u pripremi (14)
Vojvodina – država u pripremi (13)
Vojvodina – država u pripremi (12)
Vojvodina – država u pripremi (11)
Vojvodina – država u pripremi (10)
Vojvodina – država u pripremi (9)
Vojvodina – država u pripremi (8)
Vojvodina – država u pripremi (7)
Vojvodina – država u pripremi (6)
Vojvodina – država u pripremi (5)
Vojvodina – država u pripremi (4)
Vojvodina – država u pripremi (3)
Vojvodina – država u pripremi (2)
Vojvodina – država u pripremi (1)
