Vojvođanski klub (IV deo): Dovođenje hrvatskih NVO aktivista da modernizuju vojvođansko autonomaštvo

0
403
Foto: printscreen

Još u doba SAP Vojvodine je birokratska klika uz srbofobiju ispoljavala veliku naklonost prema hrvatskom uticaju u Vojvodini. Radi obaranja Miloševićevog režima u Srbiji, Vojvođanski klub je na teritoriji Vojvodine omogućio politički uticaj hrvatskih NVO aktivista.

Tokom 2000. g. je Vojvođanski klub radio na sticanju iskustva u oblasti NVO aktivizma radi postizanja  političke efikasnosti rada u javnosti. Naročito ih je zanimalo povezivanje s hrvatskim NVO aktivistima.

Najpre su se povezali sa Milanom Ivanovićem, predsednikom Centra za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka, a potom i sa Građanskim inicijativama iz Beograda. Potom su se obratili hrvatskoj NVO Glas 99 koja im je u Novi Sad poslala svoje instruktore: Iva Marinovića, Andreu Tomnić i Marinu Stažnik. Ovi hrvatski NVO instruktori su podučavali pripadnike Vojvođanskog kluba i druge autonomaške NVO načinima vođenja političke kampanje i umrežavanju u asocijacije po Vojvodini. Radi ovoga su partije i udruženja vojvođanskih autonomaša gradile model aktivnosti, umrežavanja i obuke po uzoru na hrvatske mreže NVO, naročito mrežu aktivista NVO GONG (finansirana od USAIDNED i Američke ambasade u Hrvatskoj).

Model medijskog delovanja su vojvođanski autonomaši gradili po uzoru na splitski list Feral i zagrebački list Nacional.

Po prihvatanju hrvatskog modela propagande i vrbovanja kroz NVO aktivizam, 2000. g. vojvođansko autonomaštvo je naročito počelo da radi na popularisanju „regionalizacije“. „Regionalizacija“ je ocenjena kao fraza koja je znatno ranije počela da se koristi umesto rogobatnog izraza „autonomaštvo“. Za primer, Aleksandar Popov je mimo Vojvođanskog kluba još 1998. g. osnovao Centar za regionalizam). Kada je Centar za regionalizam radi decentralizacije Srbije i autonomije Vojvodine 2006. g. okupio stručnu grupu na čelu sa dr Dejanom Jančom, među njima je bio i Stanko Pihler. Naime, već tada se pokazalo da Vojvođanski klub nema sposobnosti niti osećaja za borbu u pravnoj oblasti.

Da Vas podsetimo:  Priča o nastanku pesme “Đurđevdan”: Iza čuvenog hita krije se jeziva sudbina srpskih zarobljenika

Bez obzira na primenu nove fraze, pseudoseparatističko autonomaštvo je ostalo u sadržini njihovog shvatanja cilja „regionalizacije“. U okviru tribina (Govornica Vojvođanskog kluba) je o regionalizaciji najpre istupala Nada Skenderović iz Subotice, zatim Dušan MarinkovićLazar ŽoltLazar VrkatićDuško RadosavljevićSlobodan Jovanović, Miroslav Kulačin, Momčilo Gajer, itd.

Svedočanstvo Vojvođanskog kluba o zaveri Kondor

Vojvođanski klub je od početka bio izrazito srbofobna organizacija. Bili su obuzeti opasnošću od „srpskog nacionalizma“, „šovinizma“ i „velikosrpskog hegemonizma“, o čemu svedoče njihove brojne publikacije i dokumenti. Negativno stanovište o Srbiji je učinilo da javnosti otkriju i istine koje su otkrivale separatističku prirodu autonomaštva u CKSK SAP Vojvodine, koja je nastala u doba kad je na čelu ove organizacije bio Dušan Alimpić.

Branimir A. Andrić je u Vojvođanskom glasniku 2000. g. objavio da je još sedamdesetih godina XX veka (za života Josipa Broza Tita) uži sastav CKSK SAP Vojvodine formirao jednu grupu angažovanu na radu visoke tajnosti u svrhu  suprotstavljanja SR Srbiji. Identitet članova te grupe je bio zaštićen kodnim imenima, a sam projekt je kodiran imenom Kondor. Cilj tog projekta bio je rad na osamostaljenju SAP Vojvodine od Srbije u uslovima koje ne omogućavaju čak ni ustavna rešenja iz 1974. g. (videti prilog). U jeku priprema za obaranje Miloševićeve vladavine je objavljeno da je još sredinom sedamdesetih godina XX veka postojao organizovan, planiran, pripreman i operativno razvijan zaverenički rad pod rukovodstvom klike u vrhu CKSK SAPV. Iz Andrićevog članka se vidi da je planirani rad zavereničke grupe Kondor trebalo da dovede do potunog osamostaljenja Vojvodine od Srbije bez obzira na ustavna rešenja iz 1974. g.

Prilog: Svedočanstvo o postojanju visoko konspirativne grupe „Kondor“, koju je u cilju potpunog osamostaljenja od SR Srbije organizovala zaverenička klika u CKSK SAP Vojvodine sredinom sedamdesetih godina XX veka. Objavio Branimir A. Andrić u članku „Vojvodina u šifrma“, Vojvođanski glasnik, br. 77, god. VI, Novi Sad, juli 2000. g.  Prilog preuzet uvidom u sajt Vojvodina.com, 1. 12. 2008. g.

Da Vas podsetimo:  Milunka Savić – zabranjeni intervju

Prilog:

Andrić, Dragomir A (2000. g), Vojvodina u šiframa, Vojvođanski glasnik, god VI, br. 77, Novi Sad; Snimak stranice sajta Vojvođanskog kluba. Uvid: 11. 11. 2009. g.

Dušan Kovačev
Izvor: balkanskageopolitika.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime