Američka, to jest, proklintonovska struja, koja je naklonjena Tačiju, osim ekonomskih ima i političke razloge da Kosovo ostane pod njihovom kontrolom, pre svega zbog potreba NATO-a, ali i kao „kontrolna“ tačka za Evropsku uniju.
Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu koji će biti održani u junu ove godine biće pre svega odmeravanje snaga između Ramuša Hardinaja i Hašima Tačija. U zavisnosti od toga čija stranka će pobediti biće jasnije i ko iz međunarodnih krugova ima najjači uticaj na Kosovu: Velika Britanija, „Klintonova“ adminstracija ili možda — Turska.
Trenutno, raspored snaga je sledeći. Ramuš Hardinaj iza sebe ima podršku albanskog premijera Edija Rame, koji ga je još dok je bio u apsu u Francuskoj proglasio za heroja „OVK“. Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera koji je ujedno i blizak prijatelj i bivši savetnik Rame, ali i čija žena Čeri (u advokatskim krugovima koristi devojačko prezime But) je pravni zastupnik Haradinaja još od Haškog tribunala preko pravnog tima „Matriks“. Isti tim je Ramuša zastupao i nedavno u Francuskoj. Hardinaju podršku daje i Vilijam Voker koji je nedavno izjavio da je Hašim Tači — politička prošlost. Voker inače važi za čoveka sa bliskim vezama u delu američke obaveštajne službe CIA.
U CIA i Hašim Tači ima prijatelje, ali preko klana Klintonovih, posebno preko Medlin Olbrajt i Hilari Klinton, ali i njene bivše saradnice Viktorije Nuland. U poslednje vreme, Tači je ostvario i značajne veze sa Turskom i Saudijskom Arabijom. Najveću podršku, međutim, ima u albanskoj dijaspori u Americi i u Kongresu.
Albanska štampa koja nije naklonjena Tačiju piše da je upravo ta vrsta podrške i presudila da se Tači odluči na vanredne parlamentarne izbore, jer mu je obećana apsolutna podrška, a s obzirom na brojnost dijaspore pobeda je moguća. Tači ne važi za čoveka koji politički rizikuje, pa se smatra da je ova podrška „sigurna karta za pobedu“. S druge strane, Hardinaj uz sebe ima i najbogatijeg Albanca Bedžeta Pacolija, ali i trenutni rejting koji bi veoma lako mogao da pomuti planove Tačija u slučaju da izbori budu regularni.
Tačijeva ili Haradinajeva struja pitanje je sad? Zašto je gorepomenutim bitno koja će od te dve opcije da pobedi na izborima?
Američka, to jest, proklintonovska struja, koja je naklonjena Tačiju, osim ekonomskih ima i političke razloge da Kosovo ostane pod njihovom kontrolom, pre svega zbog potreba NATO-a, ali i kao „kontrolna“ tačka za Evropsku uniju, koja bi opet, ako bi već morala da bira na mestu premijera najradije videla, ako već ne može Isu Mustafu, Pacolija, jer on kao biznismen „ima malo drugačiji pristup politici“ u odnosu na ovu drugu dvojicu. Haradinaj je, sa druge strane, potreban pre svega Ediju Rami, jer Ramuš ne slovi za nekoga ko je „ljubimac američkih krugova“ (dva puta ga je Olbrajtova faktički skinula sa vlasti, kažu i sklonila u Hag da bi Tači mogao da procveta politički) i jer na njega ne mogu da računaju. Sa te strane se očekuje da Hardinaj vodi više nacionalnu politiku, koja odgovara albanskom premijeru, koji nije baš u zavidnoj poziciji što se tiče unutrašnje politike u svojoj državi, ali i koji trenutno treba Evropi kao neko ko može da drži Albance u regionu pod „kontrolom“.
Analitičari sa Kosova nisu želeli da se upuštaju u ovakvu vrstu spekulacija, ali su mišljenja da je Tači vladu namerno oborio jer veruje da će od toga imati koristi.
Politikolog Behljuj Bećaj kaže da ovi izbori odgovaraju stranci Hašima Tačija PDK, jer se očekuje uskoro podizanje optužbi za pojedine članove ove stranke za pretpostavljena krivična dela tokom rata.
„Ne bi valjalo da posle izbora bude isti scenario sa istim partnerima. Nažalost, ja ne vidim nove partnere u političkoj igri na Kosovu, ali vidim da sadašnji saveznici koji su bili pretežno opozicija pretenduju da se priključe stranci koja će biti pobednik na predstojećim izborima“, kaže Bećaj.
Politički analitičar Adriatik Keljmendi podseća da je opozicija držala parlament mesecima u blokadi, ali i da je koalicioni sporazum, po kojem je lider LDK Isa Mustafa dobio mesto premijera, a Tači u skupštini podršku za izbor na mesto predsednika države, realizovan. U tom kontekstu, on kaže da po javnom mnjenju PDK još ima većinu, ali da na ove izbore idu sa aspiracijama da pored funkcije predsednika dobiju i mesto premijera.
„Zbog rejtinga veruju da Kadri Veselji (šef PDK umesto Tačija) ima šanse da postane premijer. Mustafin LDK pokušava sada da napravi koaliciju sa Bedžetom Pacolijem, koji po poslednjim procenama može da dobije od sedam do osam odsto glasova. Oni mogu da naprave neki preokret, a ako se to ne desi LDK ima više šanse da bude u opoziciji“, veruje on.
Ukoliko bi Tačijeva stranka izgubila izbore, a Haradinaj u koaliciji dobio većinu, ne samo da bi dobio mesto premijera, već bi uz većinu koju bi imao u skupštini mogao i Tačija da skine sa trona „predsednika“ Kosova, dok bi na njegovom mestu bio viđen Bedžet Pacoli.
Inače, interesantno je da Kadri Veselji, koji je zamenio Tačija na mestu predsednika stranke i koga bi Tači rado video, naravno i Amerikanci, u premijerskoj fotelji, od 2009. ima registrovanu firmu koja se bavi kompjuterskom opremom u Švajcarskoj, kao državljanin — Srbije.
Brankica Ristić, Sandra Čerin
rs.sputniknews.com
Haradinaj, Tači, Pacoli, Bler, Klinton, Voker ili Erdigan… u čemu je razlika za Srbe? Možda u činjenici da u mutnim i krvavim vodama prljavih para, otimačine i izdaje sa Tačijem i Klintonom pliva i Vučić. Ili možda grešim jer je Vučić sklopio pakt i sa britanskim đavolom Blerom. Očigledna činjenica je da je Vučić u svakoj podeli izdao Srbe i Srbiju.