Vredne ruke četiri generacije porodice Arsenijević u Miločaju

0
47

Sa namerom da stočarstvo zameni perspektivnijom delatnošću, ali i da sačuva zemljoradničku tradiciju u svojoj porodici, Miroslav je pre dve godine podigao na svom porodičnom imanju savremeni zasad borovnice od kojeg ovog leta ubira i prve plodove

Na raskršću magistralnog i jednog od prohodnijih seoskih puteva, u ravničarskom ataru, inače pretežno brdovitog sela, smešten je porodični dom porodice Arsenijević. Već prvim pogledom na stambeni objekat, ali i na radne i pomoćne prostorije, stiče se utisak da je ovo domaćinstvo građeno marljivom rukom, sa očiglednom namerom da ne posluži samo svom graditelju, već i da pouzdano traje kroz generacije.

Prilikom obilaska imanja sa našim domaćinima pažnju nam uporno zaokupljaju prostrane štale, mnogobrojne ratarske mašine i uopšte, ambijent koji ničim ne odaje utisak da ćemo kod ovih vrednih ljudi zateći borovnicu u savremenom i intenzivnom uzgoju. Premda je prvobitna ideja bila da se tematski držimo isključivo pomenutog lekovitog, bobičastog voća, ipak, ne odolevamo izazovu i razgovor započinjemo pričom o stočarskoj proizvodnji.

U dvorištu Arsenijevića u Miločaju – tovilište za bikove, opremljeno za 40 odraslih grla

Miroslav Arsenijević nam pokretom ruke ukazuje na prazno tovilište za bikove pokraj kojeg prolazimo, u potpunosti opremljeno da prihvati 40 odraslih grla.

– Celokupno naše gazdinstvo je struktuirano tako da u dužem nizu godina bude u službi ratarstva i stočarstva. Od smeštajnih kapaciteta do radnih i pomoćnih mašina koje smo mukotrpno sticali, sve je ukazivalo na to da osnovnu delatnost nećemo menjati. Krizu, koja je zavladala u ovoj poljoprivrednoj grani smatrali smo trenutnom i verovali da ćemo nekako prevazići učestali porast cena svih sirovina koje su nam neophodne u ovom poslu. Međutim, dalje se nije moglo – sa setom kaže Miroslav.

Naši domaćini su, u međuvremenu, izgubili svaku nadu da će tovilište ponovo oživeti, a kako celokupnu infrastrukturu ne bi stavili „van službe” zadržali su šest muznih krava od kojih je, kako vele, još uvek moguće ostvariti neku minimalnu zaradu.

Da Vas podsetimo:  Posle pada aviona i eksplozija u Grčkoj, ostaje pitanje - može li se Nišlijama desiti Kavala?

Ovim rečima se udaljavamo od štala i tremova i dobro utabanim puteljkom koji kruži oko imanja dolazimo podno nevelikog uzvišenja na kojem je polegao dobro negovan, savremen i za oko jako prijatan voćnjak borovnice, sorte „duke“.

Voćnjak borovnice, sorte „duke”

Odmah se vidi da je o svemu vođeno računa. Parcela površine jednog hektara je pažljivo odabrana kako bi zasad bio osunčan tokom čitavog dan,a a nisu izostali ni savremeni sistemi navodnjavanja i protivgradne zaštite. Voćnjak je kapaciteta 3.700 sadnica za koje je, zbog neodgovarajućeg sastava zemljišta, bilo neophodno obezbediti isto toliko takozvanih „jež saksija” zapremine 82 litra.

Jež saksije u voćnjaku borovnica porodice Arsenijević u Miločaju

Ovde se radi o specifičnom modelu uzgoja kod kojeg je svaka biljka smeštena u jedan zatvoren sud, bez mogućnosti da svojim korenovim sistemom prodre van njega, te je neophodno, sistemima prihrane i navodnjavanja, obezbediti joj sve potrebne sastojke za pravilan razvoj. U besprekorno pravom redu primetna je i folija koja je položena po zemlji, a u neposrednoj je blizini saksija. Mladi Miroslav nam pojašnjava da je u pitanju zaštita od korova, s obzirom da bi zbog kružnog oblika posuda i malog rastojanja među njima, košenje trave bilo znatno otežano da folija nije postavljena.

Sve smo učinili kako bi nam se uloženi trud jednog dana isplatio i bili smo svesni da ovako drastična promena delatnosti, pogotovo što smo zakoračili u oblast novog i nepoznatog, mora iziskivati i značajne finansijske troškove – saznajemo od našeg sagovornika.

Dodatnu nelagodu, prema njegovim rečima, predstavljalo im je saznanje da gotovo sve moraju da uvezu iz inostranstva:

– Tako su sadnice dopremljene iz Holandije, sistem za navodnjavanje je kupljen u Izraelu, stubovi i protivgradna mreža su stigli iz Italije, treset iz Litvanije a jedino su saksije kupljene kod nas, u Novom Sadu. Otežavajuća okolnost je bila i ta što čitav ovaj sistem nismo bili u mogućnosti da montiramo sami te nam je u postupku podizanja zasada neprestano bila potrebna i stručna pomoć.

Da Vas podsetimo:  Država u kojoj teku med i mleko

Premda je čitav projekat sprovođen uz nadzor struke, našim vrednim domaćinima je, ipak, promakao jedan važan detalj. U toku prve vegetativne godine shvatili su da postojeći sistem vodosnabdevanja ne zadovoljava potrebe zasada, ali su blagovremenom reakcijom, iskopavši bunar na imanju, sprečili nastanak veće štete. Suvišno je i pominjati da je ovim radovima ulaganje značajno uvećano.

Kada je otkup u pitanju, Miroslav nadu polaže u lokalne hladnjače i ističe da je trenutna otkupna cena od tri evra mala u odnosu na izvozne cene, ali da se sa njom, ipak, može računati na neku razumnu zaradu. Mada su ovogodišnji rod uspevali sami da oberu, od sledeće godine će sasvim sigurno morati da angažuju berače.

Nema sumnje da će iskustvo koje je Miroslav stekao, a koje on nesebično deli sa sa svima zainteresovanima, poslužiti mnogima u nameri da pokrenu nešto novo i perspektivno.

Za kraj, pomenućemo i to, da je porodična kuća Arsenijevića dom za čak četiri generacije, a da je najmlađi Đorđe, dvogodišnji Miroslavljev sin, tokom čitavog razgovora mamio osmehe svih prisutnih. Najpre zbog njega, ali i zbog ostalih članova ove vredne porodice, želimo im da istraju u svojim namerama i da se, kao dokazani zemljoradnici, ostvare u ovoj zahtevnoj grani poljoprivredne proizvodnje.

autor:Aleksandar Raković

izvor:https://www.krug.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime